Završila se jedna teška i turbolentna sezona koja je bila puna izazova i neočekivanih problema. Napraviti uslove za ulazak u prvu ligu nije lako i pogotovo činjenica da mi kao srpski klub to radimo u prestonici jedne strane evropske države apsolutno komplikuje stvar. Značaj ovog kluba je neprocenjiv za naš narod u ovoj državi. Otvara nam neka nova vrata u švedskoj prestonici, okuplja naš narod, objedinjuje naše privrednike i pokazuje našim mlađima da ništa nije nemoguće.
Sezona koja je iza nas je bila jedno veliko i dragoceno iskustvo za sve u klubu. Jedinstvena ocena media i poznavalaca košarke u Švedskoj je da su Orlovi uprkos svim teškoćama koje su pratile klub u zadnjih 6 meseci ipak ostvarile veliki uspeh! Uprava Orlova je do sada dovodila igrače iz prve lige Srbije, Bosne i Crne Gore i uz par amerikanaca i šveđana osvajala titule u drugoj ligi (Basketettan). Problem je nastao kada smo to probali da uradimo i u Švedskoj prvoj ligi. Mnogo naših trenera i igrača sa prostora bivše Jugoslavije potcenjuju lige kao što je švedska elitna liga i nemaju uvid u realno stanje ovih liga. Možemo slobodno reći da se to i kod nas desilo.
Ipak mora se spomenuti niz faktora, naročito negativnih, koji su uticali na tok sezone. Orlovi su vrlo kasno (u julu 2012 ) dobili odgovor na molbu u prijem u prvu ligu. Već tada je klub stavljen u jako lošu situaciju sa vremenom. Bili smo prinuđeni da na manje od mesec dana obezbedimo sredstva od 350 000 evra, imali smo malo vremena za traženje i angažovanje igrača kroz praktične provere itd. Povrede su bile ogroman teret na plećima ekipe jer je konstatno bilo povredjeno 3-5 igrača i to po pravilu nosioca igre! Ovako smo stavljeni pred svršen čin i bili primorani da angažujemo neproverene igrače iz Srbije i CG koji su, i to je sezona pokazala, bili nedorasli kvalitetu lige.
Definitivno se pokazalo kao nerealno očekivanje da će klub angažovanjem prvoligaških igrača i trenera sa prostora bivse Jugoslavije biti ne samo ravnopravan, već i jedan od favorita za titulu. Kada su ljudi zaduženi za ekipu shvatili da je švedska liga u rangu srbijanske prve A lige već je bilo nanizano 20tak poraza i kriza je bila stvarnost! Posećenost je bila sve manja i najveći deo naših navijača su izgubili nadu u tim. Budući švedski sponzori su se povlačili i klub je polako padao u ekonomsku krizu. Klub je reagovao na jedini mogući način koji je preostao. Dali smo igračima i treneru do znanja da smo dovedeni u ovoj situaciji zbog njihovog lošeg rezultata i da će morati sa klubom da istraju jedno vreme dok klub ne stane na noge. Klub im ponudio da im plaća stanove, hranu u restoranu i jedan deo plate ali su oni to odbili. Sa igračima je otišao i trener Marko Simonović i ponovo je doveden Stefan Bergman, najtrofejniji trener Orlova i rekorder po broju zaredom dobijenih utakmica u istoriji švedske košarke! Stefan je sa Orlovima u periodu 2011-2012 pobedio neverovatnih 34 meča zaredom!
Apelovali smo na naše privrednike u Stockholmu da podržu klub i to se upravo i desilo.
Klub je doveo nove igrače iz litvanije, srbije, estonije, amerike i švedske i počeo sa ozbiljnim radom. To je bilo upravo ono što je ekipi nedostajalo od samog početka. Orlovi su krčili sebi put ka plejofu i jurili prvu pobedu sa novim trenerom. Ekipe koje su raniju postavu pobedjivale sa 30 poena sada su se borili sa Orlovima na poen. Vodstvo kluba je upornim radom uspelo da povrati veru publike i sponzora. Pozitivna energija se prenela na teren i ekipa je sezonu završila veličanstvenim pobedama koje su došle kao plod velikog rada i odricanja svih u klubu. Pobedjen je zvanični prvak švedske, Norrköping Dolphins, ekipa sa budžetom većim od Partizana. Sve je to doprinelo da se sami kraj sezone dočekao u pobedničkoj atmosferi protiv Nessjo koja je pobedjena sa 21 poenom razlike, 90-69 u punoj hali i odličnoj atmosferi! Vraćen je duh ORLOVA, izborili smo se za opstanak i nema sumnje da sledeća sezona donosi sa sobom puno radosti za sve navijače kluba!!!
