AirBall wrote:Milica definitivno nije nikakvo opterecenje za budzet...
Koliko dece kad bude videlo da je ona sa 21. godinom resila svoje zivotno pitanje ce otici sutra na Adu, ili u Kosutnjak da voze kajak, ili da trce...
Koliko dece ce na taj nacin biti otrgnuto iz kandzi droge, loseg drustva i cega god vec...
100 hiljada dinara je nista mesecno ukoliko se bar troje dece izvede na pravi put... Kao sto napisah to nam je prva zlatna medalja u poslednjih 12 godina, ako ne mozemo za to da se isprsimo, onda nek ide zivot...
Rasplakao sam se... od smeha.
Kao sto sam prokomentarisao ispod linka koji sam ostavio, opet pogresno pristupamo ovom pitanju. Sustina naseg pogresnog pristupa je to sto kao kriterijum uzimamo individualne zasluge a ne opsti benefit. Sto se zasluga tice tu su stvari potpuno jasne, Milica Mandic treba i mora da bude debelo nagradjena za olimpijsko zlato, jednokratno i tolikim iznosom da je glava zaboli od brige sta ce da radi s tim parama. Sve ostalo je na njoj. Novac koji se deli zasluznim sportistima u formi nacionalne penzije treba prosto preusmeriti u fond za izgradnju sportske infrastrukture koja ce biti pokrivena od osnovnih skola do vrhunskog olimpijskog trenaznog centra, koji bi bio u stanju da pruza vrhunske usluge dokazanim sportistima takmicarima na najvisem nivou.
Zamisljam razgovor deteta koje hoce sportom da se otrgne od loseg drustva sa roditeljima:
- Tata, mama, ja bih kao ova Ivana da se bavim streljastvom.
- Super, sine, bas je to lepo da vise ne gluvaris sa Mikom, Zikom i Perom. A koliko to, sine, kosta?
- 100 hiljada do prve olimpijske medalje, a posle cemo da vidimo.
- 100 hiljada cega, sine?
- Evra, tata, evra, cega bi drugog?
- Sine, mislim da te zovu Mika, Zika i Pera. Sto ne izadjes malo, vidi kako je lep dan?
Ne ide to tako. Svako od nas je kao klinac mastao o tome da bude vrhunski takmicar. Mnogi su mastali bezveze i nisu stigli dalje od toga, mnogi su odustali jer im dodatna odricanja zbog sporta nisu garantovala bas nista, neki nisu imali cega ni da se odreknu. Ono sto je do drzave je da svakome da sansu da moze da proba da li je sport nesto cime hoce da se bave u zivotu, a da mu roditelji ne izginu finansijski jos u toj fazi i ne odustanu jer ne mogu da uhvate trku sa troskovima. Neko ce tu sansu da iskoristi, neko ce prosto da se odluci za druge stvari u zivotu. Za one koji tu sansu hoce da iskoriste i imaju talenta da mogu da je iskoriste treba prosto obezbediti uslove. Od osnovne skole.
Ignorisem te k'o Vucic poplavu.
