Odgledala sam Hobita napokon, čekala sam da se hajp malo smiri.
Najveći utisak filma je da je jedno golo govno. I jako sam razočarana čitavom pričom, ne zato što ne prati radnju knjige (mislim, nebitno je za priču ovde, jer je bilo jasno da knjigu neće pratiti čim su ostavili Azoga i ubacili Legolasa, a Taurijel izmislili), nego zato što je očigledno da je film pravljen da izmuze još para. Više sam vremena provela prevrćući očima, sikćući i frkćući, u jednom momentu sam rezignirano rekla na glas: "Daj, nemoj me jebati."
- Visoka rezolucija. Ja ne znam, meni je bilo muka posle nekoliko minuta. Gledala sam u 3D-u, i ono je mučenje. Prvo, mnogo scena gde je pozadina statična izgleda kao da je ubrzana, a izgleda i nakaradno. Drugo, nije prijatno kad se sve vrti oko tebe, a ti imaš utisak kao da ćeš ispovraćati one kokice koje si upravo pojeo.
- Efekti. Došlo mi da plačem kad sam gledala ovaj film, ako ništa drugo, makar zbog efekata. Nije istina da ne može čovek da se snimi kako jaše konja, nije istina da ne može da se snimi normalna scena gde jednostavno NIJE toliko očigledno da je odrađena kompjuterski. Da, razumem da zmajeva nema i da moraš da ih odradiš kompjuterski, razumem da Azog ne postoji pa moraš da ga mincaš na kompjuteru, ali brate.. Pusti čoveka da jaše konja na miru, snimi ga i pa ubaci u film, ne moraš i od toga praviti kompjutersku zajebanciju.
I još nešto, brate Džeksone. Bilbo je hobit. Hobiti su tihi i imaju lak korak. Zato je hobit, između ostalog, izabran da bude obijač. U filmu je Bilbo glasan kao da se nabio na štikle koje su nataknute na gumene čizme.
- Legolas i Taurijel. Legolasa ja ne mogu očima da vidim od Gospodara. Jednostavno mi ide na kurac preterano i nema, antipatičan mi je. Možda sam u Gospodaru mogla da oprostim ono glupo jahanje olifanta, spuštanje niz stepenice na štitu (!) ali ovde je definitivno pobedila scena gde se on JEBENO PENJE PO CIGLAMA KOJE PADAJU U PROVALIJU!!! Jeste, Hobit je bajka, ali kontam da i bajke podležu zakonima fizike. E sad, Taurijel. Dobro, ubačena je u film jer da bi se prodala priča, osim bitke mora da bude i neka ljubav, a gde ćeš bolje od zabranjene ljubavi između vilenjakinje i patuljka. Dobro, razumem, ali tol'ko je slatko-bljutavo da ne bih mogla da progutam sve i da mi to serviraš upakovano u Švarcvald.
- Dijalozi. Na ono "Your mother loved you, Legolas." sam mislila da ću plakati od muke. Naglas sam se nasmejala i verovatno osramotila svoju sestru.
Na dijalog:
Tauriel: [weeps for Kili] If this is love, I don't want it. Take it away, please! Why does it hurt so much?
Thranduil: [sadly] Because it was real.
sam mislila da ću povraćati.
Na ovo:
Thranduil: Go to the North. Meet with the Dunedain. There is a young Ranger among them. His father, Arathorn, was a good man. His son may grow to be a great one.
Legolas: What is his name?
Thranduil: He is known in the wild as Strider. His true name, you must discover for yourself.
mi je došlo da skočim na platno. Dobro, izuzećemo činjenicu da u tom momentu Aragorn ima 6 godina i ne može sebi još uvek dupe da obriše, da li je moguće da troluješ rođenog sina i nećeš da mu kažeš da je Strajder u stvari Aragorn, nego on to mora sam da skonta? Nije ti ovo Hari Poter pa da postoji Onaj-Koji-Se-Ne-Sme-Imenovati.
Da ne bude da mi se ništa nije dopalo, bilo je par momenata koji su me prijatno iznenadili i što mi je bilo kul.
- Isterivanje Volšebnika iz Dol Guldura. Scena gde Sauron i Nazguli stoje poređani, pre nego što će zaista biti proteran mi je najjača scena u filmu. Mislim da je Sauron iz Hobita mnogo srećnije rešenje nego Sauron iz Gospodara. Galadrijela mi je on, meh, ništa posebno, ali mislim da je savršeno uhvaćen duh vilenjaka. Uglavnom prvo na šta se pomisli kad se spomenu vilenjaci jeste kako su oni nežna bića, jedu biljke i sviraju instrumente. Ne, bre. Oni su opasni i zajebani jbt. Pa, podigli su se protiv bogova i generalno, protiv jedni protiv drugih u ratovima u Prvom razdoblju. Ne. Oni su krvavi i ne šale se. Galadrijela je nosilac prstena, nosilac Nenje (nije Nenja, nego Nen-ja), jebote. Ne čačkaj mečku sa prstem u oko, jer će Galadrijela da popizdi. Odlična scena i žao mi je što je tako kratko trajala, mislim da vadi film.
- Scene sa Dainovom bojnom mangulicom su mi uber kul, kao i ona scena gde Gandalf pali lulu (svi znamo da je vutra u pitanju) i kao, fala kurcu što je i ovo gotovo.
Mislim da se Džekson potpuno ispucao sa Gospodarom, ušlo je malo žara i u prvi deo Hobita, ali generalno, drugi i treći deo su za plakanje. Ne upoređujem sa knjigom jer nema smisla pošto je mnoooogo stvari promenjeno, ali nije bilo potrebe za tri dela, sve je to lepo moglo stati u dva. Film nema dušu.
Neviđeno mi je drago što prava za Silmarilion neće moći da kupi i što od toga neće moći da pravi abominaciju. Mislim da ne bih preživela to sakaćenje.
