Književno ćaskanje

[Goca_64]

Inace, procitao sam skoro sve od Hesea, osim "Igra staklenih perli". Pocinjao 2-3 puta ali nisam uspeo...

Slican slucaj i ja, s tim sto ja nisam pokusavala vise puta, ja to iz prve procenila da ce me udaviti i odmah posle 50-ak stranica odustala, tako da nju ni ne razunam u ostavljene knjige

...U poslednjih par godina jedna drugarica mi je već dvaput poklonila Koelja na preporuku radnice u knjižari i pošto sam kukavica da kažem kako mi se poklon ne sviđa verovatno me narednih godina očekuje kompletiranje sabranih dela...

Ja pisah o jednoj slicnoj drugarici na predhodnim stranama, iako, ja za razliku od tebe, za svaki rodjendan kazem koliko je promasila s poklonom, ali ne vredi, sledece godine opet dobijem istog autora na poklon.
Jedne godine je iskocila iz klisea i poklonila mi Margaret Macantini - "Ostani tu". Ja je, sva srecna sto nije Koeljo, dograbim i procitam u jednom dahu. Ostade mi kao jedna od solidnijih knjiga koje sam te zime procitala. S tim sto ipak ne verujem u takvu vrstu odnosa u realnom zivotu, pa mi je stoga bila i pomalo otuzna.

...Začudo, nikad nisam uspeo da pročitam Derviša i smrt. Krenem, pa neće. A Tvrđava mi je odlična..

Eh, "Dervis i smrt"
A, meni je to jedna od omiljenih, ako ne i najomiljenija knjiga sto sam procitala, uz "Vatre"od M. Jursenar.

Početkom godine sam iščitavala I. B. Singera,

I ja sam to radila lane, a malo sam zasla i po klasicima te ponovo citah "Sagu o Forsajtima", "Carobni breg", "Tihi Don"..."Rat i mir" citah opet po istom principu kao i nekada u gimnziji, Rat sam na preskoke, ali sam zato Mir i po dva puta neka mesta i mogu reci da sam uzivala, ali stvarno. Interesantno je da s godinama sve sporije i sporije citam.
Da li je to zato sto mi slabi koncentracija, ili prosto zelim sto intenzivnije da dozivim pojedina mesta... ne znam, ali, sada mi treba mnogo vise vremena nego kada sam ono bila mlada

[alcesta]

Ostani tu je divna knjiga, a film je još bolji
Derviša sam pročitala dva-tri puta, ali svaki put mi treba jedno nedelju dana da se oporavim koliko me ubije u pojam pa ne verujem da ću to skoro ponavljati.

Za Igru staklenih perli mi je trebalo strašno mnogo vremena i koncentracije, ali na kraju se nisam pokajala, barem kad sam je završila. Druga stvar je što se sad skoro više ničeg ne sećam

[Clarissa]

Na temama iz književnosti se konstantno provlači i tema knjiga dobijenih na poklon. Po pravilu je onaj koji poklanja potpuno promašio, a onaj koji je poklon primio mora da ga čita iz kurtoazije ili skrene pažnju, a ovaj po starom .
Volim da poklanjam knjige, na kraju krajeva već smo svakom ko nam nešto znači poklonili album za slike, okvir za slike, neki gedžet, muzički CD, parfem, nešto za šminkanje (ako je žensko ), nešto za posle brijanja (ako je muško ), činijicu, posudicu, šal,rukavice... dopišite sami.
Kada ponestane ideja, tu su knjige, njih bar ima bezbroj, ali koju, koju ?
U poslednje vreme ljudima koji su mi dragi poklanjam knjige Olafa Olafsona, najčešće "Dan zaljubljenih", to je 12 priča (za 12 meseci ), kao i romane "Odlazak u noć" i "Povratak kući" (vidim da je preveden roman "Iskupljenje",nisam ga pročitala ).
Olafsonov stil je sveden, suptilan, minuciozan. Romani (bar ova dva) ne obiluju mnoštvom likova, Olafson prati glavne junake i do kraja se udubljuje u njihov unutrašnji svet koji se postepeno otkriva pred nama. A Olafson je u tome majstor, lepo, dozirano, iznijansirano, krajnje precizno nešto će nam reći sam pripovedač, drugo ćemo saznati iz prepiske. I taman kada treba, on otkrije novu pojedinost, tako do kraja kada nam se slika potpuno otvori i baci svetlo na ceo roman. Od početka do kraja romana imate osećaj da ste u dobrim i sigurnim rukama.
Pripovetke je uvek zgodno pokloniti, danas ljudi nemaju vremena za romane, za 12 pripovedaka će se naći. Naziv zbirke "Dan zaljubljenih" može da zavara, ove priče govore o ljubavi, ali onoj prošloj, izneverenoj, o gubitku, razočaranju. Opore su i gorke, naizgled savršeni svet se u trenutku ruši, a pisac nam pokazuje ono što se krilo ispod te slike. I opet majstorski -fino, precizno,odmereno svaka reč i rečenica na svom mestu.
Romani, kao i svaka od pripovedaka nas nateraju da se zamislimo, da preispitamo sebe, svoje stavove o temama koje nam Olafson otvara, a to je velika stvar - probuditi čitaoca i postići to da se zamisli nad pročitanom knjigom.
Sigurno je da ima i mnogo boljih knjiga od navedenih, uostalom kad bih nabrajala svoje "najomiljenije" pisce npr. pet ili deset Olafson ne bi bio na listi.
Ali ne bih se bunila kada bih na poklon dobila neku od njegovih knjiga .

[Goca_64]

Pazi koliki sam ja "zlotvor" ...
Cesto dobijam knjige i sa i bez povoda, te tako se nadju u kolekciji i knjige za koje ne nalazim nikakav motiv da ih procitam. Ja, bar...
E, sad, ako su knjige potpisane, naravno ostaju da cuce u mojoj kucnoj biblioteci, a ako nisu potpisane, ja ih, pogadjate, prosledjujem dalje . Znam da to nije lepo itede itede, ali bolje nego da kod mene skupljaju prasinu i nikada ih niko ne otvori. Posto okvirno znam ukuse svojih prijatelja kada su knjige u pitanju, vrlo vodim racuna o tome kome sta poklanjam.
Poslednje knjige koje sam uredno kupila i poklonila svom drugu za rodjos su bile Hoseinijeve "Lovac na zmajeve" i "Hiljadu cudesnih sunaca" i mislim da nisam fulala s poklonom.
Sama sam procitala "Hiljadu cudesnih sunaca", a "Lovca..." nikako da krenem da citam, iako vecina meni bliskih ljudi do cijeg misljenja drzim, daje blagu prednost "Lovcu na zmajeve".
Jednim delom sam zadovoljna Hoseinijem jer je uspeo da veoma ubedljivo prenese snazne emocije svojih likova na citaoce, kao i da prikaze kulturu i istoriju Avganistana... socioloski i kultoroloski prikaz Avganistana me veoma impresionirao, pogotovo sto mi je jedan deo njihove bliske istorije bio bezmalo pa nepoznat.
Medjutim, ostaje i druga strana medalje koja daje pomalo gorak ukus prici - ne mogu se oteti utisku da je ipak knjiga zakamuflirana US propaganda koja opravdava americku intervenciju protiv Talibana u Avganistanu. Nekako mi se cini da je zeleo da se ulaguje americkoj publici i kriticarima.

[medjutim]

Medjutim, ostaje i druga strana medalje koja daje pomalo gorak ukus prici - ne mogu se oteti utisku da je ipak knjiga zakamuflirana US propaganda koja opravdava americku intervenciju protiv Talibana u Avganistanu. Nekako mi se cini da je zeleo da se ulaguje americkoj publici i kriticarima.

Ne znam za kilosunce, ali Lovac na zmajeve bi bio fenomenalna knjiga da nije prikaza Talibana kao u crtaću. Mnogo je naivno..

[loki]

Ostaje josh "Knjige koje smo drpili iz srednjoshkolske biblioteke" , "Knjige koje koristimo da podupremo kriv sto/stolicu ili podignemo kucishte od kompa" i "Mekan ppapir izdanja, nikakav sadrzhaj - sachuvati za 'svaki sluchaj' knjige" i upotpunili smo svaku upotrebu knjiga znanu choveku

Na temama iz književnosti se konstantno provlači i tema knjiga dobijenih na poklon. Po pravilu je onaj koji poklanja potpuno promašio, a onaj koji je poklon primio mora da ga čita iz kurtoazije ili skrene pažnju, a ovaj po starom .

Ja sam ovo pocheo pre pet/shest godina da reshavam osvetnichkom metodom - kada dobijem eki potpuni promashaj koji prochitam zato shto sam poverovao osobi koja mi je poklonila, onda u naredniih mesec/ dva izmislim povod da kupim neki potpuni promashaj toj osobi, pa nek se zlopati. (najbolji pikovi su mi hajdegerova dela, em shto nisu knjiezhevna, a ponekad tako izgledaju, em shto su potpuna glupost, em shto su nerazumljiva).
[ovo je dodushe prozivelo da mi vishe knjige ne dolaze medju poklone, ali sam zahvaljujuci nakupio fenomenalnu kolekciju raritetnih plocha ]

A shto se tiche knjiga koje ozbiljno poklanjam, volim da poklonim "Dozhivljaje H. Fina" poshto me uvek zachudi koliko ih je ljudi propustilo u chitanju, one zbirke aforizama Duska Radovica "Beograde, Dobro jutro", onima koji vole SF neshto probrano od F. K Dika, ili neko posebno lepo izdanje Vodicha (svako treba da ima posebno lepo izdanje Vodicha). Odredjenim osobama mogu da poklonim i Huntera S (paranoju ili dnevnike ruma) i Berouza, ali to ne praktikujem prechesto.

[Clarissa]

Nekako mi se cini da je zeleo da se ulaguje americkoj publici i kriticarima.

U pravu si, a mislim da se ulagivao i Holivudu, knjiga je izašla 2003, a film se pojavio već 2007, neko je negde primetio da je Hoseini pišući roman imao u glavi i scenario za film, producenti mora da su se pobili oko otkupa autorskih prava. Meni je taj deo sa prijateljstvom dva dečaka (oni su ustvari polubraća, ako se sećam ? ), pa onda kad Amir usvoji Hasanovog sina jer, pazi sad !, supruga i on ne mogu da imaju decu...i još na kraju onaj "začin" sa zmajevima prosto kao da ga je "nacifrao" da pobudi emocije kod čitalaca i gledalaca . Moje, očigledno nije, nekako ne verujem ovom specijalisti interne medicine koji u slobodno vreme piše i knjige. Tako da neću pročitati i

kilosunce

kilosunce

Spoiler: pokaži

osim ako mi neko pokloni.

Ostaje josh "Knjige koje smo drpili iz srednjoshkolske biblioteke" , "Knjige koje koristimo da podupremo kriv sto/stolicu ili podignemo kucishte od kompa" i "Mekan ppapir izdanja, nikakav sadrzhaj - sachuvati za 'svaki sluchaj' knjige" i upotpunili smo svaku upotrebu knjiga znanu choveku

Ima još zdgodnih tema : “Knjige za učenike niže muzičke-odsek klasična gitara” , onda bi se mogla splitovati na one za dešnjake i levake, odn. one koje služe da se stave pod levu ili desnu nogu prilikom vežbanja. Ako znamo visinu deteta možemo proći i sa jednom debljom knjigom, a sledeće godine mu pokloniti stoličicu za gitariste, jer je u međuvremenu poraslo, pa da ne biramo svake godine i tanje knjige, prativši sazrevanje deteta u fizičkom, ali i u umetničkom smislu. Zatim "Knjige kao objekti sa kojih se briše prašina", "Knjige zgodne za presovanje biljaka u cilju pravljanje herbarijuma" i sl.
A sad ozbiljno, recimo “Pisma iz Norveške” Isidore Sekulić, po meni najlepši putopis na našem jeziku i kad ne znamo šta drugo uvek ostaje Andrić sa “Znakovima pored puta”, samo treba proveriti da li ga je prijatelj već ima knjigu (verovatno ima komplet Andrićevih knjiga, što je odlika svake porodice koja drži do sebe), i što uopšte ne mora da znači da su knjige i pročitane.
Najbolje ispadne kada se u priču oko poklona umeša slučaj, pre nekoliko godina htela sam da kupim Mišimin “Zlatni paviljon”, gledam po internetu i nađem u antikvarnici u Novom Sadu po smešnoj ceni. Nazovem drugaricu iz NS i kažem da mi kupi, ono ispadne da je cena data greškom.
Ali za rođendan me sačekalo iznenađenje, dobih “Zlatni paviljon” i to nov .

[cecans]

Ova tema fali iz literature

Trenutno sam u citanju knjige "Secretum" od bracnog para Monaldi i Sorti. "Imprimatur" sam vec procitala, sad se malo sa ovom borim dok me ne krene inspiracija. Dobre istorijske knjige, za one koji volU istoriju

Procitala sve tri, meni se dopalo, zanimljii zapleti stvarnih istorijskih licnosti i dogadjaja. Veritas me je posebno privukao, zato sto u Becu i danas postoje mesta opisana u knjizi, pa mi zanimljivo da ih istrazujem . A i Austrijance pogodise 100%

[cecans]

Ne mogu da se setim knjige koju nisam procitala do kraja, obicno istrajem ali ima ih koje su me me bas namucile - Sviftova " Guliverova putovanja" ( Blagi Boze, kakav uzas ), Dzojsov " Uliks" ( tesko svarljivo vrludanje misli ), vec pominjan Desnica i "Prolece..." Rable " Gargantua i Pantagruel"....

[Clarissa]

Ne mogu da se setim knjige koju nisam procitala do kraja, obicno istrajem ali ima ih koje su me me bas namucile - Sviftova " Guliverova putovanja" ( Blagi Boze, kakav uzas ), Dzojsov " Uliks" ( tesko svarljivo vrludanje misli ), vec pominjan Desnica i "Prolece..." Rable " Gargantua i Pantagruel"....

Ni ja nisam pročitala "Ulik(s)a" , treba mnogo koncentracije da bi se ispratio tok misli, imam Deretino izdanje iz 1992., prevod Zlatko Gorjan. Budući da je izdanje fototipsko, pitanje je kad prevedeno (sad mi starost prevoda smeta, ***... svaka dalaka smeta ). Znam da postoji novi prevod, moj muž seo i pročitao . Mislim da ovde pišemo o dve vrste knjiga :
-knjige, koje su po našem mišljenju suviše loše da bi na njih gubili vreme,
- knjige koje su dobre, ali mi nismo imali dovoljno koncentracije ili vremena, u određenom trenutku, da ih pročitamo.
Uli(k)s jeste na listi čekanja, na samo zato što ga apostorfiraju kao jednu od najznačajnijih knjiga XX veka, nego zato što sam pročitala "Portret umetnika u mladosti", a "Dablinci" su mi omiljena knjiga, često joj se vraćam i uvek se rasplačem na kraju pripovetke "Mrtvi".
(Mogli bi da otvorimo temu : "Knjige nad kojima smo prolivali suze" . Nije originalna, naprotiv, ima je na svakom forumu, ali je zgodna i ljudi bi pisali.)
Volim Virdžiniju Vulf i Gospođu Dalavej, konačno i nick na ovom forumu sam uzela po tom liku , a knjiga je nastala pod Džojsovim uticajem, tok svesti, radnja knjige se dešava u jednom danu, Virdžinija je o Clarissi pisala 3 godine nakon objavljivanje Uli(k)sa.
Znači, samo koncentracija i dobra volja .
Sa Guliverovim putovanjima nisam imala problema zato što sam je čitala kao slikovnicu . Sećam se zanimljivih crteža, kad stigne u zemlju Liliputanaca, stotine njih se udruže i vežu ga na zemlju . Baš zato što sam slikovnicu "čitala" na osnovnom nivou, bila mi je draga u detinjstvu, sad si me zaintrigirala da pročitam i knjigu .

[cecans]

Ma, taj deo u Liliputu je jos i podnosljiv ali putovanje se nastavlja, pa nas glani junak stize u zemlju konja, gde su uloge ljudi i konja zamenjene - smor neopisivi!

[alcesta]

Uh, ta zemlja konja ima neko nemoguće ime koje nikad nisam mogla da zapamtim.
Ne ide mi sa romanima toka svesti nikako. Prust mi je ostao trauma nakon što nas je profesorka francuskog u gimnaiziji terala da ga prevodimo pred maturu i mislim da ga u životu neću uzeti u ruke. Džojsovi Dablinci su mi super, a s Uliksom ni ja nisam daleko stigla, mada stalno mislim kako jednog dana moram da ga završim kad budem imala mnoooooogo slobodnog vremena (u penziji verovatno).

Inače ja baš volim starinske i arhaične prevode klasika, a da ne pominjem što im je kvalitet uglavnom mnogo bolji od današnjih. Jedino mi smeta ako ima baš mnogo razlika u pravopisnim pravilima, ali to je srećom retko.

[alcesta]

Valjda nisam ja kriva za ovu temu?
Poslednje što sam poklonila je Otmenost ježa, pošto mi se baš dopala. Pre toga Popovićeva Zaboravljena gora i Brzina mraka Elizabete Mun (malo poznata, ali odlična knjiga i svi su bili oduševljeni, tako da sam nabavila i rezervne primerke za ubuduće, a jedna drugarica je čak naručila nekoliko komada da poklanja dalje ). Naravno Bucati i Prodavnica tajni takođe nije omanula, ali lakše je bilo ranije dok nije bilo ovih novih izdanja, sad ne znam ko to može već da ima.
Osim toga, dobitna strategija je da kupim neku knjigu koja se meni čita dovoljno rano, pa da je pre dotičnog rođendana pročitam, naravno vodeći računa da ne ostavim tragove. Problem s tim je što obično nemam vremena da kupim tako nešto dovoljno rano, to mi je uspelo jedino s Gejmenovom Koralinom pošto je baš kratka.

[medjutim]

Inače ja baš volim starinske i arhaične prevode klasika, a da ne pominjem što im je kvalitet uglavnom mnogo bolji od današnjih. Jedino mi smeta ako ima baš mnogo razlika u pravopisnim pravilima, ali to je srećom retko.

U knjigama pre pedeset i neke koliko hoćeš, a biblioteke ih imaju na kilo..

Rečenice tipa Pretsednik Kluba Mačevalaca u Bostonu, Masačusec.. bodu oči, koliko god znao da je to tad bilo ispravno..

[alcesta]

Da, ali opet rekoh zavisi od količine istih i koliko se ponavljaju. Masačusec mi je recimo mnogo gore da vidim od pretsednika, ali srećom nije verovatno da ću često na njega da naiđem tokom čitanja. Ili Američanin
Uostalom i sama imam antikvarno izdanje MaKbeta.

Mnogo mi je lakše da to pretrpim kad su makar konstrukcije rečenica pismene i vokabular obimniji od par stotina reči, što nije čest slučaj u današnjim prevodima s engleskog (pošto se najčešće ipak o njima radi), a da ne pominjem da i tu ima pravopisnih grešaka, za ove stare bar znam da tada to nije bilo pogrešno. Nego prevodi su već za neku drugu temu, možda i za njih treba otvoriti posebnu.