Teško, mučno i poučno za pogledati. Još sam u šoku od pojedinih scena kao i pod utiskom svega odgledanog. Verovatno bi bilo drugačije da sam čitao knjige ili znao zlu sudbu porodice Katić, kako ljudi koji su nosili to prezime kao i likova povezanih sa njima na ovaj ili onaj način. Vreme smrti sam ''doktorirao'' o čemu pisah pre par dana ali ne znam kako, ni zbog čega ne pročitah ovaj nastavak ili bar ranije potražih pa makar i na internetu priču i konačan završetak sage o ovoj familiji. Scena streljanja Vukašina Katića je monumentalna i antologijska, ''razapinjanje na krst'' Petra Bajevića itekako upečatljiva, stradanje Bogdana Dragovića prvo u Gestapou pa onda od ''bratske'' komunističke ruke jako jezivo opisano i još mnogo toga još. Žao mi što ono pseto sa nadimkom Korčagin nije stradalo, ali...
Pošto je sam završetak serije usko vezan sa mojim krajem i svemu što se događalu pre, uoči, usred i posle Užičke republike imao bih mnogo toga za reći ali nekom drugom prilikom i na nekoj drugoj temi, glava mi je puna raznih i stravičnih priča kako od potomaka ljudi koji su stradali od Nemaca tako ništa manje od onih koji su stradali od četničke ili partizanske ruke. Pokojni deda mog rođenog rođaka bio je jedan od retkih preživelih sa Kadinjače, njegove su priče bile neprocenjivo istorijsko blago, pokojna baba jedne moje bivše devojke iz Arilja mi pričala potanko i u detalje kako su joj četnici pred očima u selu između Požege i Arilja poklali nedužnu rodbinu i roditelje pred njenim očima kada bila devojčica, dobar mi drug pričao kako su mu dedu komunjare ubile u Užicu (kao i još stotine nedužnih) za vreme te tzv. slobodne teritorije koja niti je bila slobodna niti je uopšte oslobođena čuvenog 24. septembra niti je bila prva kao takva u Evropi i još mnogo, mnogo toga još, da se zapitaš da li smo mi Srbi toliko prokleti a jesmo. Rođeni brat moje pokojne babe je kao dvadesetčetvorogodšnjak, partizan, uhvaćen na izlasku iz Užica od strane četnika i predat Nemcima a kasnije ka streljali ljotićevci iz Požege. Nije bilo dovoljno što se podelila srbadija na partizane, četnike, nedićevce, klasične izdajnike ljotićevce i na ko zna koga još nego su i sami komunisti tako dugo jedni druge istrebljivali a i sami četnici bili podeljeni na najmanje dve zaraćene frakcije od kojih je jedna po svemu bila i izdajnička i zločinačka i koljačka...A nigde nije bilo ni jednih ni drugih ni trećih kada su se srpski civili, seljaci i građani streljali po kvotama, znali su da ubijaju pa da šmugnu u šumu.
Iskreno se nadam da će Vreme smrti biti ekranizovano, da će Lauš ponoviti rolu Aćima Katića iz Korena, da će Radovan Vujović biti Vukašin isto kao u toj seriji, Igor Đorđević da će se vratiti kao Đorđe Katić kao i maestralni Jezdić u ulozi Tole Dačića. Ako ništa drugo bar da se ne gledaju silne srpske podele mada je i tu bilo previranja, sukoba i nekih razdora između različitih slojeva srpskog društva ali ni približno onome što će uslediti skoro 30 godina kasnije.
Vreme zla možda nije vrhunska serija, teško je taj epitet i zaraditi ali itekako značajna, kvalitetna, produkcijski je uglavnom opravdala očekivanja, u moru nekakvih limunada i svakakvih bućkuriša koji nam se serviraju ovako nešto je zaista bilo potrebno.
