Desetka, dijalozi su mu maestralni, pogotovo kada je gluma dovoljno dobra da podupre scenario. Zato su sve scene u kojima se pojavljuju Jezdic ili Igor Djordjevic izvanredne, a o tome kada su zajedno u kadru da ne govorim. Ostalo ide od vrlo solidnog (gazda kafane, konobar, Ceca Bojkovic, Cvejic, sin fudbaler, slikar prevarant, pobratim milioner) do loseg (kucna pomocnica, supruga, cerka, rostiljdzija, skoro sve epizodne uloge). Spomenuo je Ron scenu u kazinu. Onaj sto se zicka za pare je sin Milenka Zablacanskog, Ivan. Da mu je pokojni otac odigrao tu scenu, ona bi pokidala, jer je podloga izvanredna.
U njegovim serijama treba izdvojiti krtinu (politicki angazovana komedija situacije pracena sjajnim replikama) od tih melodramskih momenata koji su tu da popune minutazu i da privuku i one najmladje (u12) i one najstarije (70+).
Recimo, meni je frapantantno da kic-serija Zigosani u reketu ima vecu ocenu na IMDBu od prakticno svih njegovih serija, a meni su cak i vrlo losi Stizu dolari bolji od tog sranja.
Licno, nisam fan Stojkovica. To je klasicna bajicevstina i igranje na sigurno kada mu ponestane snage da napise karaktere koji su njegov zastitni znak- inteligentne grebatore koji parazitiraju na tudjoj grbaci i ispoljavaju najupecatljiviju osobinu srpskog naroda- improvizaciju, kako u razgovoru, tako i u prezivljavanju. Bob, Sojic, Kurcubic, Popara, Scekic, Konte, Mile Konj.
https://youtu.be/--N-Hll-0XE?t=76212:50-16:21
Klasičan Pavić sa svim svojim aporijama. Na prvi pogled patetični dijalog bivših ljubavnika, a zapravo sve vrvi od replika koje niko drugi kod nas ne može da napiše. Pogotovo ovaj da se sa Isusom i manipulisanjem pravilnikom za dodeljivanje stanova. Ali ta scena ništa ne bi vredela da nije glumca starog kova poput Bekjareva koji je iz toga iscedio suvu drenovinu.
I druga velika vrlina njegovih serija- izvanredna istoriografičnost. Milimetarski precizno oslikava duh istorijskog mikro-ciklusa, daleko bolje od naših impotentnih štreberskih istoričara. Uporedi samo dijametralno suprutno prikazanu atmosferu u "Boljem životu" i "Srećnim ljudima", a reč je o serijama koje su nastale u razmaku od 5 godina, gde prva oslikava period poznog socijalizma i tehno-menadžerstva, a druga hiper-inflaciju, sankcije i pojavu ozbiljnijeg kriminala. I to ne toliko u pogledu istorijskih fakata, već likova koji su nosioci duha epohe. U prvoj seriji je to Jataganac, a u drugoj Žarko Popara, koji je doslovno mogao biti napisan samo 1992/3, pre bi bilo prerano, a kasnije potpuno izlizano. Klasična tvorevina udbaške laboratorije koju je vanredno stanje iz eksperimentalnog kaveza pustilo pravo u direktorsku fotelju sve vitlajući pištoljem.
Da se razumemo, ovo je sve kranje subjektivna interpretacija, ima se tu još štošta napisati, ali poptuno razumem kolege koje imaju suprotno mišljenje od mog.
A biće ipak da je tegla u pravu, jer je General sam na ovoj obali koju ste napustili i predali bezvoljno.
