Vest od prvorazrednog značaja za našu kulturu, i to smo dočekali.
Dodaću prilog o zgradi novog depoa, napokon se čini da je priča zaokružena, nema bojazni da će se filmovi čuvani u neadekvatnim uslovima zapaliti, napokon svi možemo da odahnemo, na čelu sa Zelenovićem.
Možda nije loše otvoriti temu o samoj Kinoteci, za početak stavljati programe za određeni mesec i pisati o filmovima koje smo gledali. Ili da sačekamo jesen i projekcije u Uzun Mirkovoj ?
Zgrada Kinoteke završena, useljenje na jesenGodinama očekivano i više puta najavljivano otvaranje nove zgrade Jugoslovenske kinoteke u Uzun Mirkovoj ulici u Beogradu - na oko 4.800 kvadrata na pet nivoa - ponovo je odloženo, ovoga puta za jesen, iako su infrastrukturni radovi potpuno dovršeni.
Zgrada u Uzun Mirkovoj će 6. juna - na Dan Jugoslovenske kinoteke i njen 62. rodjendan, biti svečano otvorena, ali će puno korišćenje njenih kapaciteta sačekati još nekoliko meseci zbog, kako je rekao direktor Kinoteke Radoslav Zelenović, “malera sa tenderima”.
Naime, dva učesnika na tenderima uložili su žalbe, a republička komisija za prigovore i zaštitu prava nije brzo reagovala, rečeno je na konferenciji za novinare.
Na svečanosti 6. juna biće priređen muzički program sa kompozicijama Zorana Simjanovića i prikazan odabrani filmski program, a zvanice će moći da obiđu novu zgradu s tri nivoa iznad i dva ispod zemlje.
Narednog dana, 7. juna, na starom mestu, u Muzeju kinoteke u Kosovskoj ulici, počinje 13. Festival nitratnog filma “Nitratni mesec nad Beogradom”.
Do 14. juna biće prikazan 31 film iz dvadesetak kinoteka.
Takođe, biće prikazan i prvi srpski crtani film sa početka 20-ih godina prošlog veka, nepoznatog autora.
Festival će biti otvoren “Poslednjim danima Pompeje” (u čijem snimanju je učestvovalo oko 2.000 statista i 30 slonova).
Tokom festivala biće održan i sastanak Izvršnog odbora Evropske federacije filmskih arhiva.
Čitav program odvijaće se u staroj zgradi u Kosovskoj ulici, a organizatori se nadaju da će naredni, 14. Festival nitratnog filma, konačno biti održan u novoj zgradi Jugoslovenske kinoteke.
Zelenović je najavio da nabavka tehničke opreme, kompjutera i kinoprojektora, počinje odmah, a ako se dobiju sve dozvole i saglasnosti, što, kako je primetio, uopšte nije jednostavno, zgrada će najverovatnije biti otvorena povodom stogodišnjice prvog srpskog igranog filma (“Karađorđe”), krajem oktobra ove godine.
Borba kinotečana za novu lokaciju počinje još 1995. godine kada im je Grad Beograd dodelio zgradu, a tadašnja ministarka kulture Nada Popović Perišić odobrila sredstva za njeno saniranje.
Zgrada u Uzun Mirkovoj je, međutim, neverovatnom odlukom gradskih vlasti 2000. godine vraćena Saveznoj direkciji za imovinu nepostojeće savezne države, da bi već naredne godine bila ponuđena na prodaju.
Ipak, 2006. ponovo je uvedena u posed Kinoteke, čime je zdanje iz 1847. godine, koje je podigao knez Aleksandar Karađođević, izbeglo sudbinu robne kuće firmirane robe, kakva joj je bila namena.
Investitor obnove zgrade Jugoslovenske kinoteke je Evropska investiciona banka (EIB), a suinvestitori su NIP i Ministarstvo kulture.
Ministar kulture Predrag Marković izjavio je 5. juna na konferenciji za novinare da je u rekonstrukciju ukupno uloženo 477.834.000 dinara.
“To je taman onoliko koliko je trebalo uložiti, ni manje ni više”, ocenio je Marković.
Nesumnjivo da Kinoteka zaslužuje prekrasnu zgradu u Uzun Mirkovoj, jer ima šta u nju da smesti. U novoj zgradi biće smeštena direkcija Kinoteke, tri filmske sale s najsavremenijom tehničkom opremom za filmske projekcije, fonoteka i videoteka, filmske laboratorije i edukativni centar, biblioteka sa čitaonicom i muzej filmskih predmeta.
Po broju filmova koje čuva, Jugoslovenska kinoteka je među prvih deset na svetu, a po njihovoj vrednosti je jedna od najkompletnijih i najraznovrsnijih kolekcija.Jugoslovenska kinoteka čuva oko 95.000 filmova iz 134 svetske kinematografije, stotine hiljada filmskih plakata i fotografija, više od 20.000 knjiga, stotine hiljada isečaka iz novina…
Kinoteka ima kolekciju nitratnog filma od 1895. do 1952. godine, što je ujedno i najosetljiviji i najreprezentativniji deo njene kolekcije.
Зграда Новог депоа Југословенска кинотека од почетка рада има проблема са смештајним простором за филмске материјале. Иако је Архив дограђиван, смештајни капацитет се веома брзо показао премалим за пристигле копије. Протеклих година ни изнајмљени простори, на више локација у граду и околини, нису били довољни ни за основни смештај материјала. Након пар година застоја, услед административних захтева и такси, Југословенска кинотека у свом Архиву у Кошутњаку 6.јуна 2007. године отвара најмодернију зграду филмског депоа у овом делу Европе, у којој ће филмови бити складиштену по најновијим светским архивистичким стандардима. Овај депо изграђен средствима из НИП и уз донацију Владе Републике Француске свечано су на Дан Кинотеке отворили Борис Тодоровић из француског CNC и Срђан Карановић, редитељ и син првог директора Југословенске кинотеке Миленка Карановића.
