by SemperIdem » 04 Feb 2024, 15:29
Razmišljam šta me je nekada moglo potresti od starijih horor filmova i padoše mi ne um dva koja su me davno zaplašila,
a iz današnje perspektive smešna filmska ostvarenja.
Morao sam ih pogledati u detinjstvu na nagovor starijeg brata, nespreman za takvu vrstu filmova, te sam noćima sanjao strašne stvari.
Prvi i nije horor, jer glavnu ulogu igra Čak Noris, pa se pobeda svetle strane ne dovodi u pitanje, iako je za protivnika imao šejtanovog izaslanika na zemlji...
Da sam tad znao da je bradonju moguće pobediti jedino ako si Brus Li, manje bi noćnih mora bilo.
Hellbound iz 1994.godine.
Drugi je još veći treš, mada džaba ga bilo kad ti se nešto u dečaštvu ureže u pamćenje.
The First Power, Pentagram kako su ga naši preveli u ono doba. Glavna uloga Lu Dajmond.
Svakako ih ne preporučujem za gledanje, jer su slabog kvaliteta i žanrovska papazjanija.
Neću ih ni ja nikada više pogledati, ne zato što se plašim, priča je prežvakana, već zato što neke stvari valja ostaviti netaknute, jer će te razočarati.
Kao što ćeš se zajebati ako na nekoj društvenoj mreži potražiš devojku na koju si se ložio pre deceniju ili dve, a ona više ni ne sliči na ono što pamtiš.
A gorepomenuto Sveto mesto i danas stvara jezu. Odlični Kadijević.
Zar lutajuć mi otac tu je zemlju video? I njoj me mati dojila, od prvoga plača?
