"QUO VADIS, AIDA u nominaciji iste godine kad i MANK.
To je zanimljivo jer se u AIDI pojavljuje Ratko Mladić kao lik, a on je već inspirisao jednog dobitnika "oskara" za celovečernji strani film i jednu nominaciju za kratkometražni barem koliko W.R. Hearst Manka i Orsona. Pošto su ove godine u modi priče o nedovoljno priznatim autorima i inspiracijama iza filmova ovenčanih "oskarom", AIDA se nehotice uklopila u trend i ušla je u bekstejdž našeg nacionalnog brodoloma.
Doduše film se bavi rekonstrukcijama već poznatih televizijskih snimaka, tako da nema onog dela u kom se Mladić, opet slično Hearstu čak i direktno bavio filmom i filmadžijama, o čemu je svedočila ekipa LEPIH SELA.
Taman kad smo već u našoj javnosti dobili iluziju "oskara" u srpskim rukama, a potom stvorili okolnosti u kojima je možda i bolje da ga nismo imali pri ruci jer bi bio iskorišćen kao hladno oružje, a statueta je dosta teška, ova letargična dodela će ponovo krenuti da nam podiže radnu temperaturu.
No, teška statueta je zanimljiv horor detalj koja će nam poslužiti u daljoj priči.
Godina kada se dešava AIDA bila je veoma značajna za našu kinematografiju, tada je izašao UNDERGROUND i osvojio Kan, što je verovatno i poslednji zaista veliki uspeh našeg filma. Ekipa koja je tada overila Kan, danas je delom odgovorna za seriju PORODICA o hapšenju drugog velikog mecene ali i inspiracije naše sedme umetnosti u tom periodu, Slobodana Miloševiča.
Situacija tih mecena sad pomalo podseća na ono što doživljavaju junaci UNDERGROUNDa kada Petar Popara Crni izađe iz podruma da podigne ustanak i naiđe na snimanje filma o sebi. Što je najbizarnije od svega, to je maltene moglo da se sada zaista i desi. Ali isto tako je moglo da se desi i da sretne svoje nekadašnje drugove koji sada rade u nekom drugom sistemu koji snima te filmove.
Konačno, da li su glasači u Srbiji koji drže sadašnju vlast na kormilu zemlje bitno obavešteniji od Crnog i njegove ekipe u podrumu? Veliko je pitanje. Štaviše deluje da u poslednje vreme ovi sa površine onima u podrumu sve više pokušavaju da stvore utisak devedesetih, čemu svakako doprinose i globalni zdravstveni problemi.
Zato je na neki način US Jordana Peelea svojevrsna srpska realistička drama podjednako koliko i UNDERGROUND - iako su oba prepuni fantazije i apsurda - jer u njemu ljude na površini vrebaju njihove kopije iz podzemlja koje su živele u potpuno drugačijim uslovima.
U stvari Kovačević nije mogao da zamisli u šta će Srbija da se pretvori ali Jordan Peele je naslutio. U napuštenom tunelu, arhitektonski i građevinski funkcionalnom kao onaj iz LEPIH SELA žive njegovi antagonisti koji preispituju postojanje glavnih junaka.
Zamislite sad US prenet u današnju Srbije - jedne noći izađu ljudi koji još misle da traju devedesete i sretnu sadašnje verzije sebe koje su se u međuvremenu upisale u Stranku zdravog razuma. Usput nabasaju na snimanje filma o sebi. Možda se sve desi u noći dodele "oskara" gde je jedan od njih junak. Ili je film o nekome od njih već dobio "oskara" i ona kopija ličnosti iz devedesetih pronalazi statuetu u domu nove verzije sebe te je u afektu koristi na neobičan način.
Ipak, sve ovo je varijacija na dva klasika, i već smo to videli.
Ono što međutim, ni Jordan Peele nije mogao da zamisli, a ni kod Kusturice toga nema, jeste da ljudi u podrumu imaju i svoju kinematografiju iz koje povremeno pošalju film na površinu u nadi da će dobiti "oskara", ali se svaki put taj pokušaj završi tragikomičnom međusobnom svađom.
Jedne godine međutim, ljudi iz te podrumske kinematografije odlučuju da izađu i vide kako je moguće da nikako neće da im prihvate film za "oskara" i o čemu se radi, i tu shvataju šta se zapravo zbiva.
To je za sada nešto što još nismo videli kod nas. Možda je vreme".
Dimitrije Vojnov
A biće ipak da je tegla u pravu, jer je General sam na ovoj obali koju ste napustili i predali bezvoljno.
