by Bolkonski » 11 Apr 2021, 00:19
Majko moja,
Ja nemam sreće što drugima je sjala,
Nemam korena, ni sna,
Kafana mi je samo život dala.
Ja žalim tebe, i
cveće što u bašti cveta,
Znam da nisam ono što si htela,
Zaboravi sreću i sjaj novog leta,
Tvoj sin je teška,
Lutalica nevesela.
Ja želim dane,
Kada bagrem cvetom,
Sokake nam krasi,
Kad jesen ulice,
Prvom kišom kvasi,
Da dodjem u naš stan,
Da pesmom opijen bude taj dan,
Da dece žagor boji doma sjaj,
Ali drugačiji beše mog života kraj.
U krčmi burnoj od noći do jutra,
Slušam pesmu svog života mračnog,
Živim tako od danas do sutra
Bez cilja, bez druga i bez uzdaha plačnog.
Sviklo na tugu moje srce drema,
Ne želi nikog da da mu svoj maj,
U samoći mukloj na pad svoj se sprema,
Odbija svakog ko pruži svoj sjaj.
Bez druga, bez sreće,
Lutam kroz noći duge,
Gledam mesec se nad zemljom kreće,
Duge su i mračne crne moje pruge.
Ne žalim život, niti sudbu svoju,
Seta mi s jeseni na kaput doleti,
Padam tako sam u večnome boju,
Jedna ptica crna na rame mi sleti.
Ne plačem majko,
Nad životom svelim,
Prihvatam patnju, neka dušom gori,
Neka grom udari srcem uvelim,
Više ničeg nema da se sa njim bori.
Ja volim kišu,
Što u prozor zloslutno bije,
Volim i mrak kada pretnjom sleti,
Sreću ne želim da se nad amnom svije,
Živim svoju tugu, želim tiho mreti.
Momci, jedna autorska.
Tegi?
