b@Ta maRe wrote:Vranjković je meni isto strava, mada mi se više sviđa njegov prvi solo album "Zaovdeilizaponeti", a SARS i E-Play i mene iritiraju (Repetitor mi je šampion u toj oblasti
), ali je šira publika za njih čula i može se reći da su relativno poznati. Moj ortak iz srednje je inače svirao bubanj u prvoj postavi Consecrationa, pa i u preteči tog benda (mislim da su se tad zvali Lack of motivation), još kad je Ciklotron radio onu emisiju o mJetalcima početkom 2000-ih, kada su i oni svirali neku ekstremniju varijantu, neki death/doom miks. Po mom mišljenju, taj bend zavređuje pažnju, ali su za njih čuli samo ljudi koji baš prate takvu muziku.
Ti velikani danas žive isključivo od koncerata, potpuno je pukla muzička industrija u ovoj digitalnoj eri. Još jedna bitna stavka je hiper-produkcija, gde dosta stvarno kvalitetnih stvari prođe neprimećeno. Nekada ti je trebala ozbiljna lova da snimiš pristojan demo snimak, a danas ceo album snimiš na kompu (bubanj gotovo niko više ne snima, uglavnom VST programe koriste), pa mu produkcijska greška dođe kad se priučenom producentu prospe Coca-cola po tastaturi
Ne bih poredio našu i svetsku scenu, jer tamo imaš recimo Franz Ferdinand (i još gomilu njih na taj fazon), koji su nastali nakon 2000. i svaka domaćica u Americi i Engleskoj je čula za njih. Neki bendovi odavde su počeli da rade sa stranim izdavačima i bolju prođu imaju napolju nego ovde. Recimo, ortak je sa ovim bendom obišao pola sveta (svirali i na Euroblast festivalu), a ovde su za njih čuli samo oni koji detaljnije prate taj žanr. A super bend, koji kvalitetom uopšte ne zaostaje za stranim bendovima:
P.S. Sori što sam se malo prokenjao, ponelo me jbg
Ta epizoda Ciklotrona sa metalnim Bogosavljevićima je kult.
Destiny Potato ne volim, kao ni ceo taj djent pokret. Čak se i ljudi koje smatraju odgovornim za pojavu djenta izivnjavaju svetu zbog toga -
Naravno, poštovanje za to što čovek radi, nije džabe na Berkliju (ako se dobro sećam). Na Euroblastu je bio i bend mog drugara, ali to im nije donelo neki napredak. Doduše, i oni su teške lenčuge i stalno je bilo nekih problema sa postavom. To je ovaj bend:
Ima još naših bendova koji su poznati u inostranstvu, ali u underground krugovima i takođe izdaju za strane izdavače. Na primer:
Interesantno je da su Divlje jagode vrlo priznate u tim krugovima, zbog ranih radova. Na primer, u martu sviraju na jednom festivalu u Švedskoj, da ne veruješ da ih zovu na takve događaje sa kultnim bendovima poznatim širom sveta -
https://theabyss.se/wp-content/uploads/ ... poster.jpgOkej, to za Franz Ferdinand i slične stoji, slažem se. Svi ti Kaiser Chiefsi, Arctic Monkeysi i ostali su dali svetu lagane pevljive hitove, a domaći pokušaji takvog roka iz 2000-ih godina nisu mnogo potrajali.
