Književno ćaskanje

[medjutim]

da, najgori prevod koji sam ikada čitao, knjiga o Frediju Merkjuriju u kojoj su pisali o odlasku u bioskop.. išli da gledaju Otimače izgubljenog svetog luka..

[Clarissa]

Valjda nisam ja kriva za ovu temu?

Ne, ne uopšte nisi kriva

Spoiler: pokaži

samo si odgovorna , šalim se

samo ste me ti i Goca inspirisale da otvorim temu.
Baš nepravda, ti njega Bucatijem on tebe Koeljom .
Setila sam se još jedne : Ljudmila Ulicka, Siromašni rođaci, pokonila sam je jednom, ali ne znam da li je i pročitana, zbirka pripovedaka je u pitanju.
Sad sam baš gledala na netu, rasprodata je, može se nabaviti preko jednog sajta, ali nije licitacija, cena je fiksna. Tako sam nabavila Djampu Lahiri, "Imenjak", pre neki dan. Jeste da se treba registrovati na sajt, pri tome se ostavljaju podaci i skenirana lična karta, ali šta se može . Pri tome je knjiga koštala čitavih 170 din, a u jednoj internet knjižari skoro 5 x skuplje odn. 800 din .
E da, mužu sam kupila Enciklopediju živih religija, Nolit, 2004. Nađem polovnu po najpovoljnijoj ceni, negde na Dorćolu, antikvarnica. Izađem iz trolejbusa posle Narodnog pozorišta, kad ispred mene knjižara Nolit, jedna od retkih preostalih. Produžim nekoliko koraka i kupim novu za 1500 din., a po internetu i po 80 EUR, što se vidi iz ovog dole, pitam prodavačicu da li je samo ta ostala, slučajno, zaturila se negde, kaže : Nije ima još . Tuga, Nolit nema sajt... a ja odo' predaleko.
Evo cena : 22.28 €; 2,300.00 дин.;Cena: 3,197.00 din.; Cena: 80.88€

.

[karambol]

@ Clarissa
Ja sam pročitao celu "Lelejsku goru" i mogu ti reći da je knjiga odlična.


Čak sam i "Proljeće..." od Desnice pročitao, jedva ali sam pročitao.
Nisam uspeo da pročitam do kraja Don Kihota (kreten, svi čitali u školi skraćenu verziju a ja čitao komplet)

P.S. Gospodara Prstenova sam čitao bar 30 puta, spremam se da to ponovo uradim, ima 3 godine kako ga nisam čitao

[Clarissa]

@ Clarissa
Ja sam pročitao celu "Lelejsku goru" i mogu ti reći da je knjiga odlična.
Nisam uspeo da pročitam do kraja Don Kihota (kreten, svi čitali u školi skraćenu verziju a ja čitao komplet)

Eto vidiš, jedno je kad čitaš pod pritiskom za lektiru, a drugo ovako po slobodnoj volji i želji (doduše i ti si je čitao kao lektiru ?) . Mora da ima nešto u toj knjizi, ne bi je Žika Pavlović uzeo kao predložak za film "Potera", ko zna, možda i Lalić dočeka svoj red.
Don Kihota sam, da kažem, pročitala i to punu verziju, ali opet pod moranje, lektira. I opet pominjem muža , on je preskočio knjigu u školi, ali zato sam ga ja sačekala čitao je i crkavao od smeha .
Baš je uživao u knjizi, sve zavisi od toga da li knjigu čitamo kao lektiru ili zato što smo je sami izabrali, od koncentracije, situacije, količine slobodnog vremena...
Kad sam već kod Don Kihota :
"Roman “Don Kihot” spanskog pisca iz 17. veka Migela de Servantesa proglasen je za najbolje delo svih vremena iz oblasti beletristike.
Izbor 100 najboljih dela organizovali su norveski klubovi knjiga, kako bi promovisali klasicnu literaturu naspram izazova koje predstavljaju televizija, video i kompjuterske igrice.
U ziriju su bili vodeci svetski pisci, medju kojima Salman Rusdi, Milan Kundera, Dzon le Kare, Dzon Irving, Nadin Gordimer, Karlos Fuentes i Norman Majler."
Imam i spisak, svih 100 knjiga, možda bi posle mogli otvoriti temu da prodiskutujemo malo .

[karambol]

Još kad bi mi rekla šta su ti slavni našli vredno u toj knjizi, pa da se zamislim.
Živopisniji su i dramatičniji neki stručni radovi Isaka Njutna od te knjige (opet subjektivno)
Pokušavao sam ja tu knjigu da pročitam i kad nije bilo moranje, al' ne ide

[Clarissa]

Još kad bi mi rekla šta su ti slavni našli vredno u toj knjizi, pa da se zamislim.
Živopisniji su i dramatičniji neki stručni radovi Isaka Njutna od te knjige (opet subjektivno)
Pokušavao sam ja tu knjigu da pročitam i kad nije bilo moranje, al' ne ide

Mislila sam da temu otvorim posle Vimbldona, ne znači da ovde treba da zavlada zatišje sledeće 2 nedelje, ali većina će biti usredsređena na tenis. Staviću spisak, pa da diskutujemo .

[Goca_64]

"Roman “Don Kihot” spanskog pisca iz 17. veka Migela de Servantesa proglasen je za najbolje delo svih vremena iz oblasti beletristike.
Izbor 100 najboljih dela organizovali su norveski klubovi knjiga, kako bi promovisali klasicnu literaturu naspram izazova koje predstavljaju televizija, video i kompjuterske igrice.
U ziriju su bili vodeci svetski pisci, medju kojima Salman Rusdi, Milan Kundera, Dzon le Kare, Dzon Irving, Nadin Gordimer, Karlos Fuentes i Norman Majler."
Imam i spisak, svih 100 knjiga, možda bi posle mogli otvoriti temu da prodiskutujemo malo .

Ovo je poznato i meni, i veruj mi da sam bila, blago receno, zapanjena. No, opet, kad uzmem u obzir da su ocenjivaci bili sve sami pisci... nije za cudjenje. Oni, valjda, za razliku od obicne citalacke publike imaju "validnije" kriterijume .
Svejedno, nisu me ipak ubedili . Jedino lepo je to sto mi laknulo da "Proces" nije proglasen najboljim delom svih vremena (mogla sam odahnuti sto se tice mog budjenja sa svescu da sam bubasvaba), iako je Kafka zastupljen sa citava tri svoja znacajna dela, a Markes, na primer, sa samo dva "100 godina samoce" i "Ljubav u doba kolere" ..."Pukovniku nema ko da pise" je izostavljena .
Po skromnom misljenju mene kao citaoca, neke od knjiga su 'ladno mogle biti izostavljene, a druge pridodate.
Na primer, ne znam zasto se "Majstor i Margarita" nisu mogli naci na spisku? Ili recimo "Portret Dorijana Greja", ili "Jadi mladog Vertera"...da ne nabrajam dalje u ove sitne sate.
Okacicemo spisak pa bi stvarno mogli i o tome dati koji komentar. Imam i ja spisak u kompu, sacuvala sam ga da bih povremeno obnovila gradivo.

[Clarissa]

Izbor 100 najboljih dela organizovali su norveski klubovi knjiga, kako bi promovisali klasicnu literaturu naspram izazova koje predstavljaju televizija, video i kompjuterske igrice.
U ziriju su bili vodeci svetski pisci, medju kojima Salman Rusdi, Milan Kundera, Dzon le Kare, Dzon Irving, Nadin Gordimer, Karlos Fuentes i Norman Majler.
Oni su “Don Kihotu” dali 50 odsto vise glasova nego sto je dobilo drugoplasirano delo na listi najbolji romana, prica i dramskih komada. Zasad nije objavljen redosled ostalih dela.
Servantes je zasenio drame Vilijama Sekspira i remek-dela autora od Homera do Lava Tolstoja.
Od svakog clana zirija zatrazeno je da imenuje 10 dela koja smatra “najboljim i najvaznijim u svetskoj literaturi”. Ucestvovali su pisci iz 50 zemalja.
“Don Kihot”, satiricni roman objavljen u dva nastavka 1605. i 1615, prica o ostarelom vitezu koji luta La Mancom, u pratnji vernog Sanca Panse, i cini suluda herojska dela da bi dokazao svoju ljubav prema Dulcineji del Tobozo – koju nikada nije sreo.
U saopstenju organizatora izbora navodi se da je 10 pisaca na listi imalo vise od jedne knjige.
Najvise, cetiri, imao ja Fjodor Dostojevski, po tri Franc Kafka, Sekspir i Tolstoj, i po dve Vilijam Fokner, Gistav Flober, Gabrijel Garsija Markez, Homer, Tomas Man i Virdzinija Vulf.
Norvesko udruzenje klubova knjiga objavilo je listu 100 najboljih knjiga na svetu, po abecednom redu, sastavljenu na osnovu glasova 100 savremenih pisaca iz 54 zemlje, autori nisu rangirani.

Sledi lista:
Cinua Acebe, Nigerija (rodjen 1930) “Things Fall Apart” (Sve se raspada)
Hans Kristijan Andersen (Cristian,) Danska (1805-1875) “Bajke i price”
Dzejn Ostin (Jane Austen), Engleska (1775-1817) “Gordost i predrasuda”
Onore de Balzak (Honore de Balzac), Francuska (1799-1850) “Cica Gorio”
Semjuel Beket (Samuel Beckett), Irska (1906-1989) Trilogija “Moloj”, “Maloun umire” i “Bezimeni”
DJovani Bokaco (Giovanni Bocacio), Italija (1313-1375) “Dekameron”
Horhe Luis Borhes (Jorge Borges), Argentina (1899-1986) “Sabrane price”
Emili Bronte (Emily), Engleska (1818-1848) “Orkanski visovi”
Alber Kami (Albert Camus), Francuska (1913-1960) “Stranac”
Pol Selan (Paul Celan), Rumunija/Francuska (1920-1970) “Poeme”
Luj-Ferdinan Selin (Louis-Ferdinand Celine), Francuska (1894-1961) “Putovanja na kraj noci”
Migel de Servantes, Spanija (1547-1616) “Don Kihot”
Dzefri Coser (Geoffrey Caucer), Engleska (1340-1400) “Kenterberijske price”
Dzozef Konrad (Joseph Conrad), Engleska (1857-1924) “Nostromo”
Dante Aligijeri (Alighieri), Italija (1265-1321) “Bozanstvena komedija”
Carls Dikens (Carles Dickens), Engleska (1812-1870) “Velika ocekivanja”
Deni Didro (Denis Diderot), Francuska (1713-1784) “Zak fatalist”
Alfred Doblin, Nemacka (1878-1957) “Berlin Aleksanderplac”
Fjodor Dostojevski, Rusija (1812-1881) “Zlocin i kazna”, “Idiot”, “Zli dusi” i “Braca Karamazovi”
Dzordz Eliot (George), Engleska (1819-1880) “Midlmarc”
Ralf Elison (Ralph Ellison), SAD (1914-1994) “Nevidljivi covek”
Euripid, Grcka (oko 480-406. pre n.e) “Medeja”
Vilijam Fokner (Njilliam Faulkner), SAD (1897-1962) “Absalom, Absalom!” i “Krik i bes”
Gistav Flober (Gustave Flaubert), Francuska (1821-1880), “Madam Bovari” i “Sentimentalno vaspitanje”
Federiko Garsija Lorka (Federico Garcia Lorca) Spanija (1898-1936) “Ciganske balade”
Gabrijel Garsija Markez (Gabriel Garcia Marljuez), Kolumbija (rodjen 1928) “Sto godina samoce” i “Ljubav u doba kolere”
Gilgames, Vavilon (oko 1800. pre n.e) “Mesopotamija”
Johan Volfgang fon Gete (Johann Njolfgang von Goethe), Nemacka (1749-1832) “Faust”
Nikolaj Gogolj, Rusija (1809-1852) “Mrtve duse”
Ginter Gras (Guenter Gras), Nemacka (rodjen 1927) “Limeni dobos”
Zoao Gimaraes Rosa (Joao Guimaraes), Brazil (1880-1967) “The Devil to Pay in the Backlands”
Knut Hamsun, Norveska (1859-1952) “Glad”
Ernest Hemingvej (Hemingnjay), SAD (1899-1961) “Starac i more”
Homer, Grcka (oko 700. pre n.e) “Ilijada” i “Odiseja”
Henrik Ibzen (Ibsen), Norveska (1828-1906) “Kuca lutaka”
Knjiga o Jovu, Biblija, Izrael (600-400. pre n.e)
Dzejms Dzojs (James Joyce), Irska (1882-1941) “Uliks”
Franc Kafka, Ceska (1883-1924) “Sabrane price”, “Proces” i “Zamak”
Kalidasa, Indija (oko 400) “Spoznaja Sakuntale”
Jasunari Kavabata, Japan (1899-1972) “Zvuk planine”
Nikos Kazancakis, Grcka (1883-1957) “Grk Zorba”
Di Ejc Lorens (Lanjrence), Engleska (1885-1930) “Sinovi i ljubavnici”
Haldor K. Kaksnes (Halldor Ladznes), Island (1902-1998) “Nezavisni narod”
DJakomo Leporadi (Giacomo), Italija (1798-1837) “Sabrane pesme”
Doris Lesing (Lesing), Engleska (rodjena 1919) “Zlatna beleznica”
Astrid Lindgren, Svedska (1907-2002) “Pipi Duga Carapa”
Lu Sun, Kina (1881-1936) “Dnevnik ludaka i druge price”
“Mahabharata” Indija (oko 500. pre n.e)
Nagib Mahfuz, Egipat (rodjen 1911) “Deca ulice”
Tomas Man (Thomas Mann), Nemacka (1875-1955) “Budenbrokovi” i “Carobni breg”
Herman Melvil (Melville), SAD (1819-1891) “Mobi Dik”
Misel de Montenj (Micel de Montaigne), Francuska (1533-1592) “Eseji”
Elza Morante (Elsa), Italija (1918-1985) “Istorije”
Toni Morison (Morrison), SAD (rodjena 1931) “Voljena”
Sikibu Murasaki, Japan (973-1025?) “Prica o Gendjiju”
Robert Muzil (Musil), Austrija, (1880-1942), “Covek bez svojstava”
Vladimir Nabokov, Rusija/SAD (1899-1977) “Lolita”
“Njaals Saga”, Island (oko 1300)
Dzordz Orvel (George Orwell), Engleska (1903-1950) “1984″
Ovidije, Italija (43. pre n.e-17) “Metamorfoze”
Fernando Pesoa (Pesoa), Portugal (1888-1935) “Knjiga nemira”
Edgar Alan Po (Allan Poe), SAD (1809-1849) “Sabrane price”
Marsel Prust (Marcel Proust), Francuska (1871-1922) “U potrazi za izgubljenim vremenom”
Fransoa Rable (Francois Rabelais), Francuska (1495-1553) “Gargantua i Pantagruel”
Huan Rulfo (Juan) Meksiko, (1918-1986) “Pedro Paramo”
Dzalal ad-din Rumi, Iran (1207-1273) “Matnavi”
Salman Rusdi (Rushdie), Indija/Britanija (rodjen 1947) “Deca ponoci”
Seik Musarif ud-din Sadi, Iran (oko 1200-1292) “Orhideja”
Tajeb Salih, Sudan (rodjen 1929) “Sezona migracije na sever”
Zoze Saramago (Jose), Portugal (rodjen 1922) “Slepilo”
Vilijam Sekspir (Njilliam Shakespeare), Engleska (1564-1616) “Hamlet”, “Kralj Lir” i “Otelo”
Sofokle, Grcka (496-406) “Kralj Edip”
Stendal (Stendhal), Francuska (1783-1842) “Crveno i crno”
Lorens Stern (Laurence Sterne), Irska (1713-1768) “Zivot Tristama Sendija”
Italo Zvevo (Svevo), Italija (1861-1928) “Zenova ispovest”
Dzonatan Svift (Jonathan Snjift), Irska (1667-1745) “Guliverova putovanja”
Lav Tolstoj, Rusija (1828-1910) “Rat i mir”, “Ana Karenjina” i “Smrt Ivana Iljica i druge price”
Anton P. Cehov, Rusija (1860-1904) “Izabrane pripovetke”
“Hiljadu i jedna noc”, Indija/Iran/Irak/Egipat (700-1500)
Mark Tven (Tnjain), SAD (1835-1910) “Haklberi Fin”
Valmiki, Indija (oko 300 pre n.e) “Ramajana”
Virgilije, Italija (70-19 pre n.e) “Enejida”
Volt Vitman (Njalt Njhitman) SAD (1819-1892) “Vlati trave”
Virdzinija Vulf (Virginia Njoolf), Engleska (1882-1941) “Gospodja Dalovej” i “Ka svetioniku”
Margerit Jursenar (Marguerite Yourcenar) (1903-1987) “Hadrijanovi memoari”.

[Clarissa]

Htela sam da temu otvorim posle Vimbldona, ali kako su karambol i Goca_64 već komentarisali na temi "Knjiga koju niste pročitali do kraja", evo spiska, taman da se između 2 meča opustimo i porazmislimo o knjigama .
Lista je plod kompromisa njenih autora, to je uvek tako, a vi recite šta bi dodali na spisak ili izbacili sa njega. Goca je imala spisak i već dala svoj komentar, tako da bi moderatori mogli da pomere post ovde ili da ga ona sama kopira.
Ona je pisala kasno, a meni je rano , tek sam ustala, pa ću kasnije da napišem mišljenje. Ne znam da li su u obzir uzete knjige koje su izašle do kraja 20. veka ili sve one koje su izašle do objavljivanja spiska, a to je bilo pre 3 godine, koliko mogu da se setim.

[Goca_64]

Ovo je poznato i meni, i veruj mi da sam bila, blago receno, zapanjena. No, opet, kad uzmem u obzir da su ocenjivaci bili sve sami pisci... nije za cudjenje. Oni, valjda, za razliku od obicne citalacke publike imaju "validnije" kriterijume .
Svejedno, nisu me ipak ubedili . Jedino lepo je to sto mi laknulo da "Proces" nije proglasen najboljim delom svih vremena (mogla sam odahnuti sto se tice mog budjenja sa svescu da sam bubasvaba), iako je Kafka zastupljen sa citava tri svoja znacajna dela, a Markes, na primer, sa samo dva "100 godina samoce" i "Ljubav u doba kolere" ..."Pukovniku nema ko da pise" je izostavljena .
Po skromnom misljenju mene kao citaoca, neke od knjiga su 'ladno mogle biti izostavljene, a druge pridodate.
Na primer, ne znam zasto se "Majstor i Margarita" nisu mogli naci na spisku? Ili recimo "Portret Dorijana Greja", ili "Jadi mladog Vertera"...da ne nabrajam dalje.

Prebacih post ovde, pa bi mozda bilo dobro da ga modovi edituju na onoj drugoj temi, ili izbrisu.
Meni je drago da si otvorila ovaj topik jer mi je taj spisak bas bio nesto cime sam se u ono vreme kada je ugledao svetlost dana, dosta bavila. Naravno s aspekta citaoca.
Sada nemam mnogo vremena da pisem, ali cu svakako da dajem osvrte na knjige za koje smatram da su nepravedno izostavljene IMO. Pokusacu da se ogranicim na dela koja su izasla do kraja 20 veka, jer ne bi da kopam ili nagadjam da li su oni uvrstili i dela napisana posle 2000 godine.
Ne bih da kritikujem dela koja su na spisku, a koja nisam procitala, iz prostog razloga sto nisam kompetentna upravo iz tog razloga (neprocitana).

[Beonegro]

Jesam li ja dobro pogledao listu? Nema Majstora i margarite? Nema Paklene pomorandže? Nema Vrlog novog svijeta?

Iznervirao sam se

[Clarissa]

Evo i mojih komentara, naravno uz ogradu da nisam pročitala sve sa spiska i da ću se još nečega setiti.
Čudno mi je da nema drame “Čekajući Godoa” S. Beketa, ne mogu da kažem da je bolja od pomenutih, jer ih nisam čitala, ali je svakako njegova najpoznatija drama i prva asocijacija na ovog pisca, dramska dela su zastupljena u manjoj meri, nema ni Joneska takođe ni nekih dramskih pisaca pre njih. Tu je Ibzen sa “Norom”.
Nabokov i Lolita – “Lolita” ostaje njegova najpoznatija knjiga, da je nije objavio ko zna da li bi uopšte bio ovoliko popularan, ali je pitanje da li je najbolja ?
Doris Lesing po meni zaslužuje da se nađe na listi, pročitala sam dobar deo knjiga, “Zlatnu beležnicu” nisam, nije bila prevedena, sad izguglam, prevedena .
Što se tiče Gocine opaske, mislim da Kafka treba da bude zastupljen na listi po meni bi trebalo stviti Gregora Samsu i “Preobražaj”, to je značajna knjiga, a ja sam je pročitala do kraja i to više puta .
Oko “Majstora i Margarite” ćemo se lako složiti, možda je to plod kompromisa, tu su Dostojevski i Tolstoj, sa ukupno 7 knjiga, uz Gogolja i Nabokova (knjiga je napisana na engleskom, a sam autor je preveo na ruski) . Poezija je zapostavljena, vidim Lorku i “Ciganski romasero” i Volta Vitmana (Njalt Njhitmana), svugde je slovo W kucano kao Nj , videću da li može da se edituje.
SF skoro i da nije zastupljen,

Jesam li ja dobro pogledao listu? Nema Majstora i margarite? Nema Paklene pomorandže? Nema Vrlog novog svijeta?

imamo Orvela, da ga nema bunili bi se, na blogu sa koga sam skinula listu bune se što nema Ursule Legvin i “Leve ruke tame”. Nisam je čitala, ali znam da je bila omiljena knjiga pokojnog Milana Mladenovića.
Nema afričkih pisaca, samo dva, Sudan i Nigerija, Nadin Gordimer je sedela u žiriju, ali nema ni jedne njene knjge (ne mislim na protekciju, zaslužila je ), takođe nama ni Kucija. Veliki je broj knjiga pisanih na engleskom (Engleska i Amerika ), dok pojedine književnosti uopšte nisu zastupljene...(sigurno sam negde pogrešila, previdela nešto, veliki je spisak ).
Ne mogu da editujem, možda je ostavljeno 24 sata, a prošlo je više, važno je da je tu Virginia Njoolf, sa “Gospođom Dalovej” .

[Beonegro]

Jesam li ja dobro pogledao listu? Nema Majstora i margarite? Nema Paklene pomorandže? Nema Vrlog novog svijeta?

imamo Orvela

Orvel za Orvela, na stranu to što je meni Životinjska farma bolja od 1984... ali su mi ove dvije distopije koje sam pomenuo bolje od svih njegovih knjiga... Mislim da je Orvel uvijek a priori favorizovan, a nekako nisam u potpunosti nesklon da mislim da udjela u tome ima činjenica da je čovjek bio ljubitelj britanskog DB-a (MI6).

[Clarissa]

Orvel za Orvela, na stranu to što je meni Životinjska farma bolja od 1984.

Sam Orvel bi rekao da su sve životinje iste, ali neke jednakije od drugih. Malo sam guglala, nisam znala da su Staljin i njegova vladavima poslužili kao inspiracija Orvelu. Mislila sam da piše o totalitarnim režimima uopšte, što jeste tačno, knjiga se lako može primeniti na razne slučajeve. Evo i podele uloga, za one koji nisu čitali može da bude interesantno, a i za nas koji jesmo, sledeći put ćemo obratiti više pažnje na likove (naravno, ako je verovati izvoru ). Htela sam da pogledam knjigu i prisetim se likova, ali, kao i uvek, Marfijev zakon je na delu : “Knjiga koju tražiš je zaturena, sve ostale su na broju.”

Spoiler: pokaži

Izvor : http://sr.wikipedia.org
Ликови који су животиње у стварности су врховни владари комунизма и социјализма.
[уреди] Свиње
• Наполеон - Јосиф Стаљин
• Сноубол - Лав Троцки
• Сквилер - Вјечеслав Молотов
• Минимус - највероватније Максим Горки
• Стари Мајор - Лењин
• Пинкај - Наполеонов кушач
• прашчићи - Наполеонова деца
[уреди] Људи
• господин Џонс - највероватније Николај II, руски цар
• господин Фредерик - највероватније Адолф Хитлер
• господин Пилкингтон - највероватније Винстон Черчил
• господин Whymper - највероватније Џорџ Бернард Шо
[уреди] Остале животиње
• Боксер - пролетријат или Боксерски устанак
• Кловер - средња класа
• Моли - виша класа
• Бенџамин - највероватније сам Џорџ Орвел
• Мозес - православна црква
• Муриел - интелигенција
• Џеси и Блубел - пси
• кокоши - Кулакс
• овце - пролетаријат
• пси - Наполеонова специјална војска

[Beonegro]

Orvel za Orvela, na stranu to što je meni Životinjska farma bolja od 1984.

Sam Orvel bi rekao da su sve životinje iste, ali neke jednakije od drugih. Malo sam guglala, nisam znala da su Staljin i njegova vladavima poslužili kao inspiracija Orvelu. Mislila sam da piše o totalitarnim režimima uopšte, što jeste tačno, knjiga se lako može primeniti na razne slučajeve. Evo i podele uloga, za one koji nisu čitali može da bude interesantno, a i za nas koji jesmo, sledeći put ćemo obratiti više pažnje na likove (naravno, ako je verovati izvoru ). Htela sam da pogledam knjigu i prisetim se likova, ali, kao i uvek, Marfijev zakon je na delu : “Knjiga koju tražiš je zaturena, sve ostale su na broju.”
[quote]

pa... svi ti likovi su objekti u priči, inspiracija je bila izvjesna gospođica koju je MI6 namjestio Orvelu da upregne svoj talenat u jaram anti-totalitarne borbe... a on je jadan bio toliko nesposoban da i pored svog književnog truda po svemu sudeći nije uspio da odnese bodove u gostima...

Vjerovatno malo pretjerujem, ali hoću da kažem da mi smeta kod Orvela to što je objeručke prihvatio da bude instrumentalizovan od strane engleskih službi... vrlo slično nekim velikim umjetnicima u Sovjetskom Savezu, pada mi na pamet nesumnjivo veeeeeeliki vajar i naše gore list Jevgenij Vučetić (Majka Domovina, Prekujmo mačeve u plugove, itd...)