Пријатељи Србије и српског народа

Пријатељи Србије и српског народа

Postby grobar_Zvornik » 07 Apr 2017, 17:25

Уколико тема није у складу са форумским начелима, нек се обрише. :okk:
(као што сам већ на теми предлози, примедбе... рекао мислим да неке личности (које су међу нама и нажалост то више одавно нису) не смију бити заборављене) Како не би тему претворио у сопствене "досадне" блогове или "злоупотријебио" сопственим мишљењима, наводићу неке од текстова (са провјерених сајтова) и извор, уз неке друге историјске закључке.

Почећу са човјеком кога сам лично имао прилику упознати, људском громадом која није дозволила да медијска хајка од њега направи још једног србофоба и који је свој живот посветио помоћи српској дјеци на Космету. И не само то, посјетио је и дјецу у РС-у више пута, захваљујући његовим познанствима у Француској многа дјеца нису остала гладна и боса... Да не давим, ову тему започињем са Французом који је хуманизмом одговорио на медијску хајку и западни дух тоталитета.

1. Арно Гујон

Image




- Otac Iv i deda Žilber su mi, kao veliki zaljubljenici u istoriju, u detinjstvu mnogo govorili o snažnom prijateljstvu između naše dve zemlje, još od vremena Prvog svetskog rata, ali i ranije, kada se kralj Petar Prvi borio na strani Francuske. Ovo prijateljstvo je naročito bila tema u našoj kući kada je NATO bombardovao Srbiju. Zbog tog napada smo svi u porodici bili šokirani. Iako sam tada imao samo 13 godina, svega se dobro sećam. Znali smo da se stvari ne događaju onako kako su ih predstavljali francuski mediji. Moja ljubav prema Srbiji se kasnije nastavila odlaskom na Kosovo, učenjem srpskog jezika i istorije, a zatim susretom sa supurugom Ivanom, koja je srpskog porekla i, nedavno, rođenjem naše kćerke Milene.



http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/re ... u-i-pasosu

Za Srbiju je prvi put čuo od dede i oca, koji su mu u detinjstvu pričali o francusko-srpskom prijateljstvu.

„ Još kao dete bio sam svestan da su naši narodi bliski kroz istoriju i kulturu i da su Srbi frankofili. Prvi put sam došao u Srbiju 2004. godine s prvim konvojem pomoći za Srbe. Tada sam s bratom Bertranom, čuvši za pogrom 17. i 18. marta, osnovao Solidarnost za Kosovo. Imao sam 19 godina“, seća se Arno.

Arnoovi roditelji, brat i sestra nisu bili iznenađeni njegovom odlukom da se preseli u Beograd.

„To su i očekivali od mene jer su Srbija i Kosovo i Metohija glavna tema u mojoj porodici, pogotovo otkad sam upoznao Ivanu“ kaže Arno.


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/re ... u-i-pasosu



Arno Gujon - običan francuski momak bez srpskih korena, višestruko je svoj život isprepletao sa Srbijom i Srbima.

Арно се сећа како се на часу историје сукобио са професором који је организовао дебату неколико дана после бомбардовања РТС-а. Професор је тврдио да је наша телевизија била војни циљ, а не медијска кућа, јер је пропагирала идеје тадашњег режима.

– Јавио сам се за реч и објаснио да је медијска кућа, шта год објављивала, и даље медијска кућа и да убиство новинара не може да буде војни циљ. Рекао сам и да смо ми у Француској жртве дезинформација, јер Србију су бомбардовали осиромашеним уранијумом и убијали цивиле а не војна лица. Професор се наљутио и избацио ме је са часа. Касније је НАТО признао да је користио осиромашени уранијум приликом бомбардовања, невладине организације су показале да је погром вршен и над Србима, да су и они били жртве... После неколико година срео сам професора у књижари и тада ми је рекао да сам ја ипак био у праву – прича Гујон.

Први пут је дошао у Србију крајем 2004. и то у Косовску Митровицу. Арно, његов две године старији брат Бертран и двојица пријатеља довезли су на Косово камион са хуманитарном помоћи прикупљеном у Француској. Повод за одлуку да конкретно помогне народу о којем је годинама читао из књига и слушао у својој породици био је погром Срба на Косову 17. марта 2004.

– Био сам на другој години студија и отишао сам у Париз на изложбу фотографија свог пријатеља који је дошао са Косова. Видео сам слике кућа и цркава у пламену и осећао сам се ужасно, болело ме је као да је неко упалио цркву у мом селу. Сматрао сам да је тада срушен и уништен један део европске цивилизације. Видео сам децу у чијим очима се могао препознати страх, био сам револтиран и шокиран. И тада сам одлучио да нешто урадим. Имао сам 18 година и основао сам хуманитарну организацију. Са братом и пријатељима почео сам да прикупљам помоћ – објашњава Гујон.


http://www.politika.rs/scc/clanak/28749 ... ije-NATO-a

Arno i njegova humanitarna organizacija „Solidarnost za Kosovo" do sada su organizovali dopremanje pomoći u 40 konvoja sa oko 400 t nove odeće i obuće, školske opreme, hrane i drugih potrepština u vrednosti od oko tri miliona evra. U Francuskoj ova organizacija okupilja gotovo 10.000 donatora, a u direktne investicije u projekte na Kosovu i Metohiji uloženo je više od mlion evra.

Suštinski značaj Arnoove misije na Kosovu i Metohiji je ulaganje u samoodržive projekte u poljoprivrednoj proizvodnji. Početak je bila farma koza u selu Prekovce, opština Novo Brdo, pa je kompleks proširen i sada se tu gaje i krave, bikovi, ovce, pilići...

Otvaranje mlekare, a kasnije i pogona za pasterizaciju voća i povrća takođe su prilika za zapošljavanje ovdašnjeg stanovništva, ali i izvor namirnica za narodne kuhinje.

Pre nego što je dobio srpski pasoš i državljanstvo, Arno Gujon je napisao knjigu „Svi moji putevi vode u Srbiju". On je sada simbol srpsko-francuskog prijateljstva i vraća poverenje u najbolje u ljudima.




Gujon, svojevremeno laureat u akciji našeg lista "Najplemenitiji podvig godine", se iz rodnog Grenobla preselio u Beograd, gde već 4 i po godine stalno živi, sa suprugom Ivanom i kćerkom Milenom, koja ima 20 meseci. Po struci je inženjer, a srpski jezik govori gotovo fantastično. Poruke piše ćirilicom. Dobio je srpsko državljanstvo i pasoš, a predsednik Republike Tomislav Nikolić ga je prošle godine na Sretenje odlikovao Zlatnom medaljom za zasluge.


http://kossev.info/strana/arhiva/_arno_ ... nade/10925



Вјерујем да има људи који ће се прикључити са садржајима везаним за Арноа, али и многим другим људима (без обзира како се звали) који су барем и минимално допринијели да Србија и њен народ буду јачи, "богатији" и поноснији...
"Партизане мој - остани ми велики и силан и никада не престани да сањаш! Дани славе ће се наставити и на овом и на европском нивоу....ти си моја љубав права,моја крв, моја кућа и породица.. " Joffrey Lauvergne

26 ГОДИНА ПОНОСНА И СЛАВНА!
User avatar
grobar_Zvornik
 
Posts: 8926
Joined: 26 Oct 2013, 23:24

Re: Пријатељи Србије и српског народа

Postby grobar_Zvornik » 07 Apr 2017, 19:49

Мало је људи у историји Србије који нису припадници српског народа, али су свој живот, знање, врхунско образовање, али и своје срце буквално завештали нашој земљи.

2. Арчибалд Рајс

Image

Рођен је 8. јула 1875. године као осмо дете, од укупно десет, Фердинанда Рајса, земљопоседника, и Паулине Забине Ане Габријеле, у месту Хехцберг (данас део Хаузаха), у јужнонемачкој покрајини Баден. После завршеног основног и средњег образовања у Немачкој, отишао је због лошег здравственог стања на студије у Швајцарску, у романски кантон Во.
Звање доктора хемије стекао је већ у 22. години, и бива изабран за асистента за фотографију, а потом је постао признати доцент за ту област, на Универзитету у Лозани. За редовног професора криминалистике именован је 1906. године. Као професор бавио се предано научним радом и стекао углед криминолога светског гласа.




Био је свестрани научник, хуманиста и искрени заљубљеник у Србију, њене људе и природу, али и оштри критичар особина њених владара и самог народа.

Као истакнути криминалистички практичар, светски експерт и универзитетски професор, на врхунцу своје каријере позван је те 1914. године од стране српске владе да као неутрални иследник истражује ратне злочине на територији Србије. Иако је, у почетку, изгледало да тај његов пут неће дуго трајати, испоставило се, кажу историчари, да је реч о судбинској прекретници у његовом животу, пошто је до своје смрти остао у Србији, у њој је и сахрањен и све своје њој је и оставио.


Image
Урна Арчибалда Рајса на Кајмакчалану.



Рајс се претежно бавио испитивањима аустроугарских заробљеника, српских цивила и прегледао је лешеве и рањенике. Захваљујући његовом пожртвованом раду установљено је да су се Срби доследно придржавали конвенција међународног хуманитарног права. Доказано је и да су се према свим заробљеницима опходили достојанствено. Разбијен је мит о Србима као злочиначком и дивљачком народу.


http://vidovdan.org/2017/01/13/sara-mar ... e-i-prava/



Рајса је у јесен те ратне 1914. године српска влада позвала да испита масовне ратне злочине које су аустроугарске, немачке и бугарске трупе починиле над становништвом Србије. У Нишу га је примио председник Владе Никола Пашић и рекао му: „Требамо једног искреног пријатеља, који зна посматрати. Пођите на фронт. Отворите очи и уши и кажите онда свету шта сте видели и чули“.

О свом раду на истрази злочина Рајс каже: „Нисам се задовољио тим да саслушам стотине аустријских заробљеника и стотине очевидаца. Одлазио сам на лице места, понекад усред топовске паљбе, да бих се уверио о свему што се могло утврдити. Отварао сам гробове, прегледао лешеве и рањенике, посетио бомбардоване вароши, улазио у куће и вршио фотографисања и техничка испитивања на најсавременији начин. Укратко, чинио сам све да бих открио и проверио чињенице које сам објавио“.


http://srpskoblago.rs/stranac-koji-je-d ... bald-rajs/

У издању Геополитике недавно је изашла књига “Ратни извештаји из Србије и са Солунског фронта”, скуп текстова који је велики пријатељ Србије др Арчибалд Рајс слао швајцарским новинама током Првог светског рата. Приређивачи књиге су двојица Срба из Швајцарске, професор Живко Марковић и Милан Старчевић, Србин рођен и одрастао у Швајцарској, вишегодишњи истраживач Рајсовог дела, научника који је каријеру и здравље жртвовао због српског народа.

- Када је Милан приређивао једну књигу о Рајсу 2007. године о погромима у Шапцу и Подрињу, сарађивао сам на животопису овог познатог Швајцарца. Заједно смо дошли на идеју да приредимо писма и дописе које је др Рајс слао лозанском листу “Газета”, а који до сада нису преведени са француског језика – каже Марковић.

Њих двојица су прелиставали лист по лист лозанске “Газете” од 1914. до 1918. године.

- Био је напоран и скуп посао, јер је требало путовати у Цирих и Лозану ко зна колико пута. Рад је трајао месецима, а нарочито је било мукотрпно тражити по новинама и часописима где је објављивао Рајс своје научне радове. Све је то и доста коштало, али је све на крају испало добро – додаје професор Марковић.

Ко су вандали
Рајсови текстови у швајцарској штампи нису наишли на добар пријем у време Првог светског рата.

- Извештаји Арчибалда Рајса нису свуда наишли на добар пријем у Швајцарској, нарочито у немачком говорном подручју. Тада су новине, пре свега најстарији дневни лист “Ноје цирхер цајтунг”, окарактерисали Рајса као шпијуна Антанте, односно Француске, Велике Британије и Русије. Приказан је као неко ко мрзи Немце. Не само у дневној штампи, него у брошурама и књигама, немачка и аустроугарска пропагандна агентура објављивала је на немачком говорном подручју Швајцарске неистине о борби српског народа и Рајсовим одбранама истине и правде – каже Старчевић.

Он истиче како је Ервин Јанишфелд, новинар из Цириха, објавио 1915. године брошуру са називом “Култура”, у којој је бранећи достигнућа западне цивилизације, лицемерно и неаргументовано лажно приказивао “вандалске поступке” и кршења људских права руских трупа на фронтовима Галиције и Буковине.

- Та брошура садржи и три отворена писма Рајсу у којима Јанишфелд пребацује чувеном професору из Лозане да су га обманули српски домаћини и окривљује српске војнике и официре да су починили управо она злодела о којима је познати криминолог обавештавао свет да су дело освајача, односно аустроугарских трупа. Срећом Рајс је имао пуно разумевања у делу Швајцарске где се говори француски, односно њиховом највећем граду Лозани, чији је становник Рајс био од 1893. године. Тамо је пре одласка у Србију био познат као изврстан научник и симпатије грађана Лозане биле су на страни Антанте. Тако је своје ратне извештаје редовно слао на адресу листа “Газета” – објашњава Старчевић.

Хонорари сиротишту
Рајсови текстови су узбуркали духове у Аустрији, Немачкој и Бугарској.

- Реч је о сведочењу истине о злочинима војски Централних сила над недужним српским становништвом. Неименовани новинари из Немачке, Аустрије и Бугарске слали су демарш писма Рајсу, која је неутрална “Газета” из Лозане објављивала. Међутим, ни Рајс им није остао дужан и увек је имао спреман одговор који је његове противнике остављао без текста, пошто је био сведок ратних злочина аустроугарске војске, за разлику од измишљених исказа германофилских новинара – каже Старчевић.

- Док се на Крфу и у Африци опорављала српска војска, на европским ратиштима водиле су се битке, Рајс је радио на пријему избеглица. Оснива фонд који ће три године издржавати стотине дечака и младића. Хонораре за своје чланке из новина усмерава српском посланству у Паризу за француско-српско сиротиште. За помоћ српској деци даје огромну суму за оно време, чак 15.000 франака. Рајс организује прикупљање помоћи за српске избеглице на Корзици и становништво у окупираној Србији. И са Солунског фронта пише за новине, прибавља информације о тешком стању становништва у Србији под окупацијом.

Професор Марковић каже да су Срби имали мало пријатеља у свету током историје, а један од њих је Рајс.
- Ми нисмо народ који баш држи до тога да пријатеље поштује и цени. Треба знати да је др Рајс велико име у свету криминологије, био је почетком века први стручњак у овој области и његове методе у форензици се и данас користе. Текстове у књизи читаоци имају први пут прилику да прочитају, а Милан и ја као приређивачи хтели смо да дамо допринос обележавању 100 година од почетка Првог светског рата, посао који је Србија требала да уради. Планирамо да до 2018. године спремимо целокупне Рајсове списе, што би било најмање пет-шест књига. Дело овог “Србина по властитој жељи”, најзад ће угледати светлост дана, што је најмање што као народ можемо да учинимо. Залажемо се и да Рајсов завет “Чујте Срби, чувајте се себе”, уђе у школску лектиру – каже професор Маринковић.

Рат у позадини
Старчевић указује да је књига “Ратни извештаји из Србије и са Солунског фронта” вредан историјски документ који је аутентичан запис научника светског гласа. Пркосећи свим покушајима ревизије Првог светског рата, жртвовао је каријеру и богатство зарад слободе српског народа.

- Арчибал Рајс је био најбољи српски официр у позадини. Захваљујући њему добили смо пропагандни рат. Читаоци ће у књизи моћи да прочитају низ занимљивих Рајсових извештаја са фронта и при томе открити низ нових историјских чињеница и Рајсово размишљање о Далматинском питању, Македонији, савезу Србије и Црне Горе, али и да ли се могла остварити тежња о стварању Велике Србије. У књизи се налази и жустра полемика коју је водио са дописницима западних новина, из Немачке, Аустроугарске, Бугарске, Италије и Албаније. Није било ниједног чланка упереног против Срба, а да Рајс на њега није имао спреман одговор – појашњава Старчевић.

- Сам финиш рада на библиографији трајао је три месеца. Опет сам путовао швајцарском железницом, па сам 2013. године платио 3.500 франака за годишњу карту. Све је испало добро на крају, а Геополитика је објавила књигу. Милан је зналачки прикупљао Рајсове фотографије, а неке од њих су биле потпуно непознате, објављене први пут. Било би добро да се направи изложба Рајсових фотографија из ратног периода. Истраживање је обухватало и прелиставање Рајсових књига у Београду, али и Институту за криминологију у Швајцарској, који је Рајс основао почетком 20. века. Затим у архивама у Цириху, Берну и Лозани. У свим институцијама наилазили смо на пажњу и разумевање, а што се тиче објављивања књиге, помогли су и Канцеларија за сарадњу са дијаспором и Србима у региону са 200.000 динара, чиме је плаћено превођење – додаје на крају професор Марковић.

ПИСМО ИЗ СРБИЈЕ
Аустријанци у Србији
Ваљево, 5. новембар 1914.

“… Желим да вам саопштим шта се дешавало у Шабачком округу, кроз који су једино прошле аустроугарске трупе.

За почетак, мало статистике: у селима и варошицама кроз које сам ја прошао, Аустријанци су побили 1.148 цивила. Њихова тела су пронађена и идентификована. С друге стране, нестало је 2.280 цивила. Познајући ‘начин рада’ окупатора, може се претпоставити да је најмање половина несталих убијена, чиме би се број убијених попео на 2.400…

Узраст жртава варира између два месеца и 92 године старости. Већина их је била стара између четири и 65 година, а највећи број представљају дечаци од 10 до 18 година. Ни деца најмлађег узраста нису била поштеђена. У гробницама сам пронашао тела деце која нису имала више од две-три године. Међу 1.148 масакрираних, број жена је релативно висок. Наиме, утврдили смо идентитет 250 мртвих женских тела…

Једна група ‘талаца’, старости од осам до 82 године, одведена је у Лешницу. Било их је 109. Близу месне железничке станице, војници копају јаму 20 метара дугачку, три метра широку и два метра дубоку. Испред те гробнице постројавају групу од 109 особа, везују их конопцима за лактове и све их заједно обмотавају жицом. Након тога, један пешадијски вод заузима положај на железничком насипу и отвара ватру на сељаке. Цела се група стропоштава у јаму и војници је одмах затрпавају земљом, чак не проверавајући да ли су све жртве мртве. Сигурно је да добар број жртава није био смртно рањен, неки чак нису били ни погођени, али су били затрпани телима осталих.
Током ове операције, доведена је још једна група од 40 талаца. Они су морали да присуствују масовном стрељању својих суграђана и да кличу: ‘Живела Аустроугарска! Живео цар Франц Јозеф.’ Ја сам захтевао да се ова гробница отвори.

… Аустријанци су однели све ствари које су могли да понесу са собом. Сви вредни предмети, као на пример посуђе од сребра, накит, новац, важна документа, све је нестало. У Шапцу, онда када сам ја тамо био, остале су само три банкарске касе које нису биле обијене, и то само зато што нису успели да их отворе. Обијено је око 1.000 каса…”

АУСТРОУГАРСКА ВОЈСКА У СРБИЈИ
17. март 1915.
… У Поцерском, Јадарском и Мачванском срезу и у седам општина изван њих убијено је 1.300 цивила. Међу убијенима има 994 мушкарца и 306 жена… Што се тиче начина на који су убијени, статистика је следећа:

Мушкарци Жене
Убијени из пушке 34 564
Убијени бајонетом 181 64
Заклани ножем 113 27
Обешени 7 6
Масакрирани и на смрт пребијени кундацима 48 26
Распореног трбуха 2 4
Живи спаљени 35 96
Везани и опљачкани 52 12
Одсечених или сломљених руку 5 1
Одсечених или сломљених ногу 3 0
Одсеченог носа 28 6
Одсечених ушију 31 7
Извађених очију 30 38
Одсечених полних органа 3 3
Коже исечене на траке или са откинутим месом 15 3
Каменовани 12 1
Одсечених дојки 0 2
Раскомадани 17 16
Одрубљене главе 1 0
Девојчица бачена свињама 0 1
Жртве за које се не зна како су убијене 24055




Image

Неки од Рајсових закључака о Србима...

Народ вам је храбар и његова храброст често сеже до јунаштва. Могу то с правом да кажем, јер сам гледао ваше војнике, а они су били ништа друго до сам народ, у скоро свим биткама Великог ослободилачког рата.
Народ вам је родољубив. Не знам ни за један народ у којем легендарни национални јунаци толико живе у народној души као код вас.


Народ вам је демократичан, и то заиста демократичан, а не на начин политичара. Међу вашим људима човек се цени онолико колико је човек, а не по ономе што су од њега учинили одело и титуле. Ваш народ зна за самилост и понекад је такав у тренуцима када се човек не нада да ће код њега наћи ту лепу људску особину. Народ вам је поносан, али не и охол. Најзад, ви сте бистар народ, један од најбистријих које сам за живота видео.

Ваша нација је имала веома лепу прошлост, после које су уследили дуги несрећни векови. Пошто сте основали велико царство, које је, судећи по ономе што је од њега остало, много обећавало и у своје доба било напредно попут западних царевина и краљевина, пали сте под превласт Турака, затим и у њихово ропство.
Ипак, упркос свим тим невољама, веома је мало ваших вољених покушало да избегне тај грозни положај прихватањем муслиманске вере. Велика већина ваших предака је, и поред дуготрајних патњи, остала одана старој вери и није хтела да повије врат пред окрутним туђином.

Нисте велики радници. често одлажете за сутра, чак и за прекосутра, оно што бисте могли да учините данас. Последица је да се то, често, никада и не уради. Колико сте само личних и, још горе, колико сте губитака по своју земљу поднели због тог олаког дангубљења! Треба, ипак, рећи да се код вас тај недостатак радне енергије објашњава на два начина. Најпре, под турском влашћу вам је и најтежи рад мало користио. Од њега се богатио само ваш угњетач. Током векова навикли сте се да радите само онолико колико је неопходно. Затим, земља вам је толико плодна. Уз веома мало рада имате што вам је потребно за живот.

Немојте дозволити да ваша лепа душа пропадне у том ђубрету које се на њој наталожило нарочито после рата. Нација која је, попут ваше, одолела вековном ропству, која се повукла преко Албаније и која је, изгнана из своје земље, али не и поражена, успела да се врати на своја огњишта као победник – не допушта да је подјарми шака себичних и подмитљивих политичара, гнусних шићарџија, презира достојних забушаната и злочинских профитера и зеленаша.

"Партизане мој - остани ми велики и силан и никада не престани да сањаш! Дани славе ће се наставити и на овом и на европском нивоу....ти си моја љубав права,моја крв, моја кућа и породица.. " Joffrey Lauvergne

26 ГОДИНА ПОНОСНА И СЛАВНА!
User avatar
grobar_Zvornik
 
Posts: 8926
Joined: 26 Oct 2013, 23:24

Re: Пријатељи Србије и српског народа

Postby Darko Miličić #31 » 08 Apr 2017, 19:42

@zvornik sve pohvale za temu :okk:
Konačno se vratismo na stare staze slave ko Boston Celticsi :hatman:
User avatar
Darko Miličić #31
 
Posts: 605
Joined: 11 May 2016, 06:28
Location: Loznica

Re: Пријатељи Србије и српског народа

Postby grobar_Zvornik » 14 Nov 2017, 20:45



Život bez pobune je kao godina bez proleća. Pobuna bez istine je kao prolece u suvoj, neplodnoj pustinji. Život, pobuna i istina jesu Sveto trojstvo koje se ne može odvajati ni menjati. - Džubran


(не бих да приватизујем, овом грчком брату сам се и лично захвалио)


3. Маринос Рицудис

Image

U tim teškim danima 1999. nije bilo lako ni posadi njihove ratne mornarice. Grčka, iako članica NATO, iz političkih razloga nije učestvovala u vazdušnim napadima na SRJ, ali je uputila u jadranske vode svoj ratni brod "Temistoklis". U kratkom dokumentarnom videu koji je objavila Srpska naučna televizija objašnjeno je da je posada bila razočarana takvom odlukom svoje vlade.

Stoga, kapetan broda ratne mornarice odbija da bombarduje SRJ, okrećući svoj brod "Temistoklis" i vraćajući ga u luku. Danas je njegovo ime poznato i cenjeno u srpskoj vojsci, ali se u javnosti, nažalost, o ovako viteškom gestu malo zna.


Kao pravoslavac ne mogu da učestvujem u napadu na bratski narod. Ovim rečima je Marinos Ricudis, potporučnik ratne mornarice Grčke, odbio da 1999. godine isplovi u Jadran kao deo snaga NATO u napadu na SR Jugoslaviju.
Viteški gest skupo je platio. Vojni sud u Pireju osudio ga je 1999. na dve i po godine zatvora, a uslovno na tri. Ipak, hrabri oficir starog kova nikada se nije pokajao zbog svoje odluke










General Božidar Delić smatra da je Marinos Ricudis na delu pokazao šta znači oficirska čast.

- On je iz osećaja časti uradio ono što bi trebalo da uradi svaki oficir kada shvati da treba da radi suprotno svojoj savesti. Ricudis je trpeo niz konsekvenci, ali kao čovek će ostati upamćen zauvek. Vratio je ono što je krasilo oficire starog kova, a to je viteški odnos i viteško srce. O njemu bi trebalo češće pisati i divno je što Srpski telegraf čuva uspomenu na njega - kaže Delić.

Hrabrog Grka podržali su i mnogi grčki mornari. Iako su velike sile presudile, uz svog kapetana stao je i gotovo ceo grčki narod.




On za "Blic" kaže da je "izuzetno ponosan zbog tog trenutka koji sam pružio i svom i vašem narodu".

"To je zajednička priča između mene, moje kulture i vaše kulture. Veoma sam srećan što sam našao prijatelje u Srbiji i što delimo zajednička sećanja", kaže on.

"Bio je to fantastičan osećaj doneti odluku da podržim naciju koja se borila protiv daleko nadmoćnijeg neprijatelja", navodi.

Ta odluka je ostavila velike posledice po njegovu karijeru. Ricudis je izbačen iz mornarice i danas je kapetan na jahtama, suđeno mu je pred više sudova, boravio je u zatvoru.

Kako kaže, sudilo mu se pred devet sudova, ali je odluka o prekidu njegove karijere u mornarici doneta za jedan dan. Osim toga, osuđen je na uslovnu kaznu od dve i po godine zatvora.

"Bio sam tri dana u vojnom zatvoru. Žalio sam se i apelacionom sudu preko svojih advokata, ali oni su podržali prvostepenu presudu, dodaje ovaj Grk.

Odlučio je međutim da ide do kraja, pa je tužio Grčku Evropskom sudu za ljudska prava, ali su se oni složili s odlukom grčkog suda.

"Naravno to je bila nezakonita odluka. Takav je sistem. Tako je svuda", kaže on.

Srpska ambasada u Grčkoj je u skorije vreme stupila u kontakt s njim u nameri da sazna da li bi prihvatio orden države Srbije. On je to tada odbio.

"Rekao sam im da ne želim ništa i da sve zaslužuje vaš hrabri narod koji je vodio borbu protiv svih i bez šanse, kaže Ricudis.
"Партизане мој - остани ми велики и силан и никада не престани да сањаш! Дани славе ће се наставити и на овом и на европском нивоу....ти си моја љубав права,моја крв, моја кућа и породица.. " Joffrey Lauvergne

26 ГОДИНА ПОНОСНА И СЛАВНА!
User avatar
grobar_Zvornik
 
Posts: 8926
Joined: 26 Oct 2013, 23:24


Return to Svet oko nas

Who is online

Users browsing this forum: Kad ja podjoh and 7 guests