Хасанефендић: Бити или не бити за Србију19 авг, 2011
Ако неко живи рукомет онда је то Сеад Хасанефендић. Попут каква песника на врхунцу стваралаштва једнако је занесен иако иза себе има богату, успесима проткану и дугу тренерску каријеру.
Последње три године са немачким Гумерсбахом освојио је три европска трофеја, изабран и за тренера године у Немачкој. Е, зар је могуће да једино са репрезентацијом Србије није умео?! Како је то могуће?
- Ето и то је апсурд – помало сетно ће Хасанефендић.
Био је селектор Орловима свега неколико месеци. На Европском првенству у Аустрији нису прошли ни први круг. Та епизода као да је још отворена рана за њега:
- Могао сам много да дам. Штета што је то била епизода, практично кад се све сабере био сам селектор свега три недеље, једну у октобру и две у јануару. Сећам се када смо играли утакмицу у Нишу са Французима, мој пријатељ Онеста је говорио како је изванредна ствар што сам ту на дугорочне стазе. Ми смо изгубили ту утакмицу и био је проблем јер у Нишу се није губила утакмица. Нисам имао ни прилику ни времена да урадим то што сам хтео и желео, а имали смо и пехове, повреде, Продановића, Вујина, Стојановић, Рајковић није дошао… Нисам никада преузимао најбоље екипе, али сам опет стварао за мене нормалне резултате. Освојио сам преко двадесет титула у пет земаља, био тренер пет репрезентација, различите културе, језици, навике. Све то треба научити видети, проживети,. Било је успеха ,али и времена, нигде нисам био две недеље, нити сам када отеран са посла, нити за собом залупио врата.
У чему је са Србијом био проблем?
- Свуда сам успевао ангажованошћу професионализмом, а овде је то била екипа која није навикла тако да ради. Читав штос је у томе и кратком времену. Хоћу све да дам, али тражим то и од екипе, кад неко није навикао на то, онда долази до раскорака. Није тога било код Илића, не би било ни код Вујина, Шешума, оних играча у које сам веровао, али тај шири избор… Била је прилично нестабилна екипа, а не тим који граби ка циљу.
Шта се ту догађало?
- Нема релација, разочарало ме је и што нисам видео да има оног спортског, потребног да тим функционише. Ако видим неког да спава на рецепцији пред тренинг или утакмицу то мени није владање репрезентативца… Може играч да се зове како хоће, али ако није спреман психички и физички да се да репрезентацији онда не може да буде ту у датом тренутку, али не значи да су му врата затворена. Рекао сам тада и мом пријатељу Бојиновићу, великом играчу: „Дуги, па ти неможеш да трчиш, шутираш, играш слабо у одбрани, у клубу не играш ни пет минута, дај тргни се мало. Касније су ми прикачили и Николића или неке друге. Не може се ништа причом нити са оним шта је било. Сад су сви Херкулеси, невероватно спремни и само са таквима се игра модеран рукомет данас.
Да ли су истините приче да је било опструкција појединих играча који нису нашли место у тиму за Аустрију?
- Може бити, јер ту је неко некоме кум, пријатељ… Жао би ми било да је тако. И на Шарића сам тада рачунао, он је ипак одлучио да не дође, разговарао сам са њим, и сад ћемо сести да коначно ту рпичу затворимо, оставимо иза себе и да идемо напред. Једноставно, рекао бих да је то све био сплет различитих околности. Не, не, нисам ја имао никакв проблем са савезом, напротив, али исто тако нисам имао прилике ни да видим шта нам је заправо циљ, да ли Олимпијске игре, да генерација, Рнића, Продановића, Шешума буде та на којој ће се градити игра, уз Вујина и Илића. Ненадић је могао бити чудо од играча. Замишљао сам га као предњег у систему 5-1…
Србију очекује у јануару Европско првенство, домаћин је, реално шта може да се очекује?
- То је јединствена шанса за српски рукомет да се врати, ако буде пропуштена тешко ће се икад моћи да надокнади. А, играће на домаћем терену, пред 20.000 људи, играчи ће бити страшно мотивисани… Ова екипа може на подијум.
Може ли то са Вуковићем?
- Био је велики играч, познавалац рукомета и ако је добар карактер и зна да организује ствари, она му не треба да буде нешто више и да буде паметнији да направи велики резултат, али нема велико искуство као тренер. Није то критика, али то су страшни доживљаји. Како ће он да проживљава то првенство код куће. Прошао сам то са Швајцарцима и Тунисом. Страховит је притисак, непроспаване ноћи и Вуковићу свакако треба помоћи. Говорим у смислу да га се сачува од душебрижника, али и да не остане сам да брине о неким стварима о којима не треба.
