Domaći rukomet - Lige, transferi, aktuelnosti, zanimljivosti

[Lester Bo]

Da, to je otprilike poslednja sezona gde su nasi klubovi nesto odigrali u Evropi.
Taj tim Zvezde je bio bas mlad, Nenadic i Stanic su bili predvodnici, mislim da je na klupi bio Cvetkovic.

Iste sezone je Partizan ispao u cetvrtfinalu kupa pobednika kupova od Zagreba.
Ekipa sa Bojinovicem, Toskicem i drustvom je ovde u pioniru propustila lepu sansu da napravi finu zalihu pred revans. Goluza daje gol u poslednjoj sekundi i na kraju samo +3 sto na kraju se ispostavilo da nije bilo dovoljno.
Zagreb kasnije u finalu lagano izgubio od Ademar Leona.

[Baxter Stockman]

Izvesni Nikola Marković je vodio protiv Celja.
Mislim da je Jovica otišao pre početka sezone.

[Milutinov Tata]

Kroz film se provlaci jedna nit, koja nije bas eksplicitno pomenuta (par partizanovaca je to nabacilo, a provejava kroz pricu Skrbica i Butulije), ta generacije Zvezde koja je bila stalno pri vrhu je, kada se podvuce crta posle svega, ispala izuzetno gubitnicka, pa onda ni oni dogadjaji iz 3. utakmice finala nisu slucajni. '91. u Tuzli u finalu Kupa tesan poraz od Zagreba, naredne godine u Jagodini neocekivano lak poraz od Borca u finalu, a '93 poraz od Proletera u polufinalu u Zrenjaninu na zavrsnom turniru (Partizan je dobio domacina u finalu). Sto se prvenstva tice, '90 su izgubili od Borca u polufinalu doigravanja, naredne godine je bilo izuzetno napeto prvenstvo, tada je Jovanovic "eksplodirao", Metaloplastika je bila tik uz najbolje ekipe (secam se Nedjine simultanke u Zagrebu te sezone), poredak na vrhu su odredili medjusobni dueli, gde je Zvezda bila najslabija, pa je u polufinalu izgubila od Proletera, koji je te godine igrao finale KES-a, dosta lako u trecoj utakmici u Zrenjaninu. Naredne godine '92, gube od novog prvologasa Partizana u polufinalu play off-a, iako su imali prednost domaceg terena. U to finale '93 generacija Zvezde je dosla sa porazima u svim bitnim utakmicama, moze se slobodno reci da im je najveca pobeda bila upravo u drugoj utakmici tog finala, kada su se izvukli iz provalije. U samom finalu ispustili su veliku prednost u zavrsnici meca, a nakon toga i +2 u produzetku.

Foteljas je lepo opisao period posle '93, samo da dodam par detalja. MIslim da je Petric vec 94/95 igrao za Zvezdu i da nas je napunio u 1/4 finalu Kupa, a da je prethodno leto bila citava saga oko njegovog prelaska u nekog od vecitih rivala. Finale '95 je bilo nestvarno, neocekvano su Vrbasani dobili oba meca kod kuce i dosli na Banjicu po titulu, to su bila dva izuzetno napeta meca za vikend u pretrpanoj Banjici, sa mnogo gostujucih navijaca, u maksimalnmoj nakektrisanoj atmosferi na terenu, po uzasnoj sparini. Prvi mec je bio dosta neizvestan, u drugom smo se odvojili tokom drugog poluvremena i ubedljivo dobili. '98 Partizan bio prvi u ligi, ali nas je Zeleznicar dobio u polufinalu play off-a, pa je tada Zvezda vezala 3. titulu pobedom nad Nislijama u finalu.

Odlicna ideja da se napravi i dokumentarac o reprezentaciju u periodu nakon sankcija do EP '96. Kvalifikacije u jesen '95 i redovi ispred Pionira su vrhunac reprezentativnog rukometa kod nas, a mec sa Francuzima i atmosfera u hali su nesto posebno sto ostaje u pamcenju za citav zivot. Istorijski mec sa Hrvatskom na EP je na zalost vrhunac te generacije, a bronza i pobeda nad Svedjanima samo uteha za setno secanje i vecito pitanje sta bi bilo da su otisli na OI te godine... Japan je razbio sve snove, a posle toga se samo jahalo na talasu i nikada vise nije bilo isto...

[Foteljas]

Secam se da je u poduzem clanku u "Tempu" posle playoffa bilo reci o tome da je Zvezda u rukometu jednostavno "ukleta", da su u SFRJ uvek imali dobre igrace, stalno bili pri vrhu, ali da im se nikako nije dalo da osvoje neki trofej, prvo Sapcani, pa onda Zagrepcani su bili bolji, a posle raspada Partizan im stalno kvari planove. Ako se ne varam Skrbic je nesto u dokumentarcu usput pomenuo "da mi jesmo mozda poimenicno imali kvalitetniji tim od Partizana, ali oni su bili koherentniji i imali bolju hemiju", ko zna, tolike zvezde na jednom mestu se mozda nisu medjusobno slagale kako treba.


Da, to sam malo prevideo. Partizan je vec tada 1997/98. opet sastavio konkurentan tim (vratili nam se Vladan Matic, Predrag Perunicic, doveli smo tada velike talente iz Banjaluke Bojinovica i Dejana Uncanina), ali Zeleznicar je imao sasvim solidnu ekipu (reprezentativac Ivan Lapcevic, vec pominjani golman Miki Radosavljevic i tada veliki talenat Bojan Stefanovic) i iznenadio nas u polufinalu, no makar smo posle uzeli kup.


Onih +13 protiv aktuelnog svetskog prvaka u Pioniru i ekstazu pokojnog Knezevica u prenosima iz Spanije tesko da cemo da ponovo dozivimo... Nazalost, taj Japan posle mi je i dalje ogromna misterija, kako je bilo moguce da smo se toliko raspali?
Ipak, meni su podjednako drage i obe svetske bronze, iako to vec nije bila u potpunosti ta ista generacija. Prva jer je osvojena u vreme dok su ovde padale bombe, nikada necu zaboraviti kako smo gledali te meceve po nas dvadesetak i starih i mladih kod komsije koji je imao satelit (mi smrtnici nismo imali RTS vec prvih dana rata) i izneo TV u dvoriste kuce da mozemo svi da gledamo. Vodili smo protiv Svedjana polufinale skoro do nekog 45-50. minuta, ali dzaba, no osvojili smo medalju. I ona bronza 2001. mi je takodje pri srcu, jer mi se cini da smo tada igrali nekako najzrelije i najstalozenije. Ali jbg, u tom rukometu nam je (za razliku od kosarkasa i odbojkasa) uvek to nesto malo nedostajalo za sam vrh i igranje finala...

[Tegi]

Iste sezone je Partizan ispao u cetvrtfinalu kupa pobednika kupova od Zagreba.
Ekipa sa Bojinovicem, Toskicem i drustvom je ovde u pioniru propustila lepu sansu da napravi finu zalihu pred revans. Goluza daje gol u poslednjoj sekundi i na kraju samo +3 sto na kraju se ispostavilo da nije bilo dovoljno.
Zagreb kasnije u finalu lagano izgubio od Ademar Leona.

Bojinović je sa Kokirom, Vladanom Matićem, Radosavljevićem bio stub ekipe koja je krajem veka izbacila Nidervircbah sa Lavrovim na golu. Te 2005. je domaćim klubovima bio poptuno nepristupačan. Najbolji igrači te ekipe su bili reprezentativci Toskić i Sudžum uz Bojana Butuliju i Božu Markićevića. Zagreb vodio Červar, Vori najveća zvezda uz nekoliko bitnih šrafova njihove reprezentacije koja je tada bila na vrhuncu- Kaleb, Goluža, Špoljarić... Dvomeč se igrao par nedelja nakon i danas neprežaljenog SP u Tunisu.

[Lester Bo]

Sudzum da, znam da je neki reprezentativac bio, iako je Zagreb imao neka zvucna imena koja su uzela zlato u Atini pre manje od godinu dana moglo je sa njima da se igra.

A za taj Tunis sta reci kada onakva pobeda protiv Nemaca, blickrig na pocetku drugog poluvremena, odbranjen sedmerac na kraju i prenosenje sva 4 boda nisu materijalizovani.

Secam se recimo utakmica pre Hrvatske je bila Spanija, mi vodimo 1 razlike tu negde minut, dva do kraja imamo posed dajemo gol, ali se on ponistava i u sledecem napadu Spanci daju gol i dolaze do boda...

[Milutinov Tata]

@Foteljas

Japan je samo posledica "kiksa" u Spaniji i neodlaska u Atlantu. Izgubljeno je vreme u "prepucavanju" igraca sa Savezom oko smene Zivkovica, na kraju su igraci dobili sto su trazili, ali su na terenu potpuno podbacili, previse je energije utroseno tamo gde ne treba. Tada smo pored te generaicuje izgubili i Elezovica kao nekog ko je mozda trebao da nasledi Zivkovica u nekom momentu na klupi reprezentacije, u tom trenutku bio je najbolji trener kod nas. Jos mi je u glavu katastrofa od Islanda i sok u drugom poluvremenu od nemoci nasih da ista ucine. Tada je bilo jasno da idemo na Ruse u 1/4 finalu, umesrto da se "prosetamo" do polufinala, verovatno se ekipa i mentalno raspala, pa je doslo do "blamiranja" protiv Korejanaca u 1/8 finala.

Bronza iz Egipta je itekako draga, dosla je potpuno neocekivano, vec smo vec bili u silaznoj putanji, a uz to zbog situacije u zemlji nije bila normalna atmosfera (prvenstvo se tada igralo u junu). Izgubili smo od Francuza u grupi, revansirali se Korejancima za poraz u Japanu, odigrali sa Svedjanim neresno i zavrsili kao treci u grupi. U 1/8 finala smo razbili Hrvate, pa u 1/4 finalu dobili Nemce koji su bili u naletu (godinu dana ranije na EP u Italiji su nas pregazili), a zatim tesan i nesrecan poraz od Svedjana u polufinalu i onda sjajno drugo poluvreme i fantasticna pobeda za bronzu protiv Spanije i revans za Sevilju '96. Ostala mi je u secanju slika zajednicke radosti Nenada Perunicica i Zivkovica nakon tog meca, Butlija koji nije igrao je porucivao da je bas on nedostajao u polufinalu da resimo utakmicu u nasu korist.

U Francuskoj smo bas zrelo odigrali u 1/8 finala protiv Islanda, a pobeda nad Spancima u 1/4 finalu je verovatno najbolja nasa utakmica iz tog perioda, steta sto nije dosla godinu dana ranije na OI. Posle opet nesrecan poraz od Svedjana u finisu meca, mislim da je Vislander zabio odlucujuci gol na samom kraju, a Levgren nas napunio tokom meca. Onda je usledilo rutiniranje za bronzu protiv Egipcana koje je vodio Zivkovic.

Nakon toga nekoliko puta smo bili blizu, ali uvek nam je malo nedostajalo, u Portugalu protiv Nemaca smo imali utakmicu u rukama, sa tom pobedom borbu za medalje i vizu za Atinu, na kraju remi koji je Nemce odveo u svetski vrh. U Tunisu nas je 1 gol protiv Hrvatske delio od polufinala.

Za sve to vreme nista specijalno nismo uradili na EP, daleko od medalje, cak smo uspeli da ispadnemo od Portugala u kavlifikacijama '99, pa nismo ni isli u Hrvatsku 2000.

[Olimp]

Moja omiljena utakmica iz djetinjstva.

Usput što se tiče naše današnje reprezentacije mene od same pobjede protiv ipak nedovoljno motivisanih Francuza veseli da Gerona već sada uvodi Dodića koji ima 17 godina i da daje veliko povjerenje Nikoliću koji ima mislim 21. Tako se gradi reprezentacija.
U rukometu je uigranost pola uspjeha. Samo da istrpimo Španca ako bude imao koji loš rezultat jer trenutno nemamo štofa, ali ako nastavimo gurati ove klince mogli bi biti zajebani.
Dogodine na EP se vjerovatno opraštaju Nenadić i Vujin.

[Lester Bo]

U Francuskoj smo bas zrelo odigrali u 1/8 finala protiv Islanda, a pobeda nad Spancima u 1/4 finalu je verovatno najbolja nasa utakmica iz tog perioda, steta sto nije dosla godinu dana ranije na OI. Posle opet nesrecan poraz od Svedjana u finisu meca, mislim da je Vislander zabio odlucujuci gol na samom kraju, a Levgren nas napunio tokom meca. Onda je usledilo rutiniranje za bronzu protiv Egipcana koje je vodio Zivkovic.

Nakon toga nekoliko puta smo bili blizu, ali uvek nam je malo nedostajalo, u Portugalu protiv Nemaca smo imali utakmicu u rukama, sa tom pobedom borbu za medalje i vizu za Atinu, na kraju remi koji je Nemce odveo u svetski vrh. U Tunisu nas je 1 gol protiv Hrvatske delio od polufinala.

Za sve to vreme nista specijalno nismo uradili na EP, daleko od medalje, cak smo uspeli da ispadnemo od Portugala u kavlifikacijama '99, pa nismo ni isli u Hrvatsku 2000.

Ajde da svih tih godina naš sastav nije imao kvalitet pa da ti ne bude žao,ali mi smo sve na detalje i gluposti ostajali bez većih uspeha.

U Portugalu je bio neki glup sistem takmičenja koji te je vodio u polufinale,koji je samo tada praktikovan.

Jedno od prvih prvenstava koje sam pratio je bilo kada smo Hrvate odvalili ubedljivo,čini mi se da je bilo EP,ali kasnije smo rutinirani od Francuske i Nemačke,pa smo bez bodova išli u narednu fazu.

I generalno u tom rivalitetu sa Hrvatima imali smo mi neke važne pobede u 25.godina,nije recimo odnos u međusobnim utakmicama kao sa košarkom u našu korist...ali kada se podvuče crta ljudi uzoše Atlantu i Atinu i zlato u Portugalu.

[Tegi]

Sa Hrvatima:
Pobeda 1996.
Pobeda 1999.
Pobeda 2002.
Poraz 2005.
Poraz 2006.
Remi 2011.
Pobeda 2012. na EP
Debakl 2012. na OI
Poraz 2018.
Poraz 2020.

4-1-5

Sve nase pobede ubedljive, a oni se bas provukli 2005. i 2011. Steta za ove poslednje 2 utakmice kada smo bili u raspadu, mada su i oni bili prilicno losi 99 i 02.

Tata, Levgren je pogodio 2001. Mislim da je Djordjic bio na golu, branili po pola Sterbik i on.

Beli-Peric 96
Peric-Djordjic-Sterbik 99
Djordjic-Sterbik 01
Sterbik-Peric 03
Sterbik-Saric 05

Brutalna konkurencija.

[Foteljas]

@ Milutinov Tata
Ma secam se svega toga oko Japana 1997, ali opet se onakav skup igraca bio propisno obrukao.
I sto kazes, umesto da smo dobili nekog mladjeg trenera, oni vrate Tutu Zivkovica, a ovi podaviju rep...

Sad, kazes poceli smo da padamo 1999, nisam bas siguran. Uz deo ovih starijih, uslo je tada par mladjih igraca koji su sasvim korektno odigrali taj turnir i bili osnovica reprezentacije u narednih nekoliko godina - bekovi Branko Kokir, Beli Petric, Nebojsa Golic, Ivan Lapcevic, Sterbik na golu, Maksic na krilu, Nikolic na pivotu. U isto vreme, imali smo juniorsku reprezentaciju prvake Evrope. Ako se izuzme pomenuta blamaza sa neplasiranjem na EP 2000, mi smo ipak bili vezali tri polufinala na tri turnira. Mozda situacija nije bila bas kao u kosarci, odbojci ili vaterpolu, ali s pravom smo mogli da se nadamo da cemo i dalje biti u vrhu, ali smo se posle brzo smandrljali. Cuveno SP 2003. sam vec pisao kao primer u razlici naseg i nemackog mentaliteta, kada smo na kraju izduvali za polufinale zbog slabije gol razlike.

[DON]

Olimp, samo da te ispravim, Nikolic je rodjen kraj 2001. godine!

Izvinjavam se, samo nastavite i pisite #tegigej

[Milutinov Tata]

@Foteljas - Mi smo nakon Spanije bili u silaznoj putanji, a posle EP u Italiji to je i "verifikovano", tako da nismo mogli bas da ocekujemo medalje sa prvenstava, vise da im se nadamo iz drugog plana, narocito na SP gde kiksevi u grupi mogu da se ispeglaju u eleminacionim utakmicama, na EP je to islo malo teze, pa smo npr. u Svedskoj mogli kofere da pakujemo vec posle prvog kruga i 2 poraza u grupi. Pomenuo si nekoliko odlicnih igraca koji su se pojavili nakon te "nesrecne" generacije, i da je sve bilo kako smo se nadali, mozda bi mi bili na mestu Hrvata, sa serijom medalja na velikim takmicenjima. Prvi deo na EP u Spaniji je nase najbolje izdanje u uvodnoj fazi nekog velikog takmicenja, iako nije sve islo kako treba, u 2 najbitnija meca protiv Rusa i Hrvata smo bili na vrhunskom nivou. Sve do tada smo na uzlaznoj putanji, posle toga sledi pad i povremeni bljeskovi, zao mi je sto sjajane igre u eliminacijama u Egiptu nisu krunisane finalnim mecom, u Parizu smo vec odigali slabije polufinale, ali smo se u finisu vratili u igru i nesrecno izgubli. O nasem mentalitetu dosta govori SP u Portugalu, prvo taj remi sa Nemcima, onda 2 ML za plasman na OI i gubimo od Madjarske na sedmerce i od Islanda rutinski.

Neko bi mozda rekao da je bilo previse igraca iz one zvezdine ekipe, a premalo iz Partizana

[Hajzenberg]

Kad sam bio klinjo kupim Tempo, negde tamo sredina 80-ih, negde na zadnjim stranama uvek bio pregled svih rezultata i tabela saveznog ranga takmičenja u svim sportovima i vidim Partizan u rukometu i tako pratim, pratim i jednog dana se razočaram uvidevši da je to u stvari bjelovarski a ne naš beogradski Partizan ali, 'ajde kad već pratio do tada pratih i dalje taj klub do raspada nam bivše države. A Partizana našeg tada nigde, možda su tavorili po nižim rangovima ili šta već, nisam to posle ni istraživao u eri interneta.

Te '99 u smiraj bombardovanja i posle kratkotrajne i tek završene mobilizacije odgledah kraj SP u Egiptu o kome ste naširoko pisali, uopšte ne znam da li je tada državna tv to prenosila jer su ovde bili porušeni svi repetitori kao i diljem Srbije pa je lokalna stanica skidala sa satelita čini mi se nemačkog DSF ili šta već, bronza baš zlatnog sjaja ma kako to zvučalo kao neka široka i rasprostranjena floskula.

[Foteljas]

Tesko je dati objektivnu ocenu na osnovu samo 1-2 odigrana zavrsna turnira Jeste, bila je bronza 1996, ali i blamaza sa jos jacim sastavom godinu dana kasnije. Imali smo ta dva odlicna meca, kao i onaj sa Svedjanima, ali smo se mrcvarili sa Slovencima i dosta mucili i sa Nemackom i Madjarskom, a kljucni mec smo odigrali najgore, jesu sudije davale vetar u ledja Spancima, ali ruku na srce, posteno su nas nadigrali taj mec.
Posle 1997. ta generacija vise nikada nije bila na okupu, Beli i Predrag Perunicic vise nisu zaigrali, a Butulija i Knezevic su 2000. bili u timu vise po politickoj liniji.

Ako se ne varam, iz Zvezde 1993. su posle na EP bili: Peric, N. Perunicic, Butulija, Skrbic i Knezevic. Iz Partizana samo Djordjic i Nedja Jovanovic. Moguce je da je bilo i do toga

Interesantno je kako ovde pricamo o sastavima od pre cetvrt veka, a niko ne pominje onaj iz 2012. koji je jedini igrao finale medjunarodnog takmicenja.

@ Hajzenberg
RK Partizan Beograd je sredinom 80-ih igrao cak i republicku ligu (treci rang takmicenja).
1991. smo se u nekom barazu vratili u Prvu saveznu ligu, ali SFRJ se vec raspala.
Bila je ranije na sajtu RKP lepa monografija o istoriji kluba, ali su je izgleda sada sklonili.