by Foteljas » 15 Jun 2016, 22:19
Ako mislis na ona vremena u drugoj polovini devedesetih i pocetkom dvehiljaditih, i tada je bilo isto, ne znam koliko se secas.
Neka me neko ispravi, ali koliko se secam, igraci su tamo 1996. posle EP oznacili tadasnjeg selektora Zivkovica kao glavnog krivca za „los“ rezultat („samo“ bronzana medalja, ali bez plasmana na OI u Atlanti) i zapretili su bojkotom, tako da je savez morao da smeni Zivkovica, da bi ga vratio odmah posle SP 1997, kada su se ti isti igraci debelo izblamirali ispadajuci u osmini finala od Koreje.
2000. godine je isto bila tragikomedija, savez pred OI smenjuje Pokrajca sa mesta selektora, jer nije hteo da podlegne politickom pritisku JUL i u reprezentaciju za Sidnej ukljuci njihovog clana Acu Knezevica i tatinog sina Igora Butuliju (koji su tada bili daleko od stare forme). Poslusni Veselin Vujovic je naravno to ispunio, a onda se posle igara u nekom intervjuu na novinarsko pitanje zasto mu bekovski trio Perunicic-Jovanovic-Butulija na igrama nije igrao zajedno ni jedno celo poluvreme, on odgovorio: „kako da ih pustim da igraju zajedno, kada njih trojica medjusobno ne komuniciraju jedan sa drugim“.
Jedina razlika je bila u tome sto su to ipak bili daleko kvalitetniji igraci koji su na taj kvalitet ostvarivali daleko bolje rezultate nego ovi danas, a sustinski se nije promenilo nista.
I da se razumemo, ne kazem da su ostale repke operisane od toga i da u njima igraju svetci, tih svadja je bilo svugde (Rakocevic-Jaric, Vidic-Kezman, Sapic-Sefik), ali nigde nema u kontinuitetu tako lose atmosfere kao u rukometnoj reprezentaciji.
