Lekcija od autsajdera: Kako su fudbaleri iz Tahitija za tili čas osvojili svet? Tahiti nije velika država. Po površini, triput veća od centra Beograda, a triput manja od zvanične teritorije naše prestonice. Sa oko 200.000 stanovnika nekako je uspela da se domogne velike fudbalske scene, a ni to što je imala samo jednog profesionalnog igrača u svom prvom nastupu na Kupu konfederacija nije ovoj ostrvskoj državi sa Pacifika zasmetalo da za tili čas osvoji simpatije čitave planete.
Kup konfederacija je, manje ili više, revijalno takmičenje koje se, sada već tradicionalno, godinu dana pre Svetskog prvenstva održava u zemlji koja će i biti domaćin prvenstva sveta. Na Kup konfederacija dođu šampioni svih kontinentalnih fudbalskih asocijacija, plus prvak sveta, plus domaćin. Među tih osam ekipa našao se i Tahiti.
A našao se jer je postao čudesni pobednik Kupa nacija u organizaciji Fudbalske konfederacije Okeanije, što se po prvi put desilo na tom delu planete jer su titule uvek bile "rezervisane" za Australiju ("otišla" da se takmiči u azijskoj konkurenciji) i Novi Zeland (poraz u polufinalu od Nove Kaledonije, koju je u finalu pobedio upravo Tahiti). I pre nastupa na Kupu konfederacija Tahićani su pobrali simpatije fudbalskih zaljubljenika, što i ne čudi jer igrače za reprezentaciju daje samo 146 klubova, koliko ih ta država ima.
Poseban šmek celoj njihovoj priči vezanoj za nastup u Brazilu dale su - školjke. Tokom intoniranja himni uoči utakmice sa Nigerijom, svi reprezentativci Tahitija nosili su ogrlice od školjki. Ako se iko zapitao "Šta će im to?", odgovor je brzo bio serviran: ogrlice su odmah potom poklonili svojim nigerijskim rivalima, a selektor afričke selekcije Stiven Keši odlučio je da je nosi tokom utakmice.
Kada je meč počeo, razlika u klasi brzo je isplivala na površinu. Nigerija je, iako se izgleda trudila da ne ponizi potpunog autsajdera, ipak s vremena na vreme pogađala njegovu mrežu. Tahiti je na kraju primio šest golova, ali i uspeo da postigne jedan.
Taj jedan, igrači su proslavili na neobičan način, imitirajući zamahe veslom.
Simpatično, zar ne? Baš kao što je i njihova pojava simpatična u surovom svetu profesionalnog fudbala. Na tom osveženju smo im i zahvalni. A i na detalju sa školjkama, koji može da posluži kao sasvim dobro podsećanje na lepotu darivanja, gotovo zaboravljenu u svetu koji se sve više oslanja na stav "daj mi, daj mi, daj mi".
