losmi wrote:svaka cast Urugvaju. Argentina vec moze da govori o prokletstvu u poslednjih 20 godina, imam utisak da sto vise vrhunskih igraca proizvedu to dozive jos vece ponizenje. Stvarno mi nije jasno kako
Njihovo prokletstvo je upravo to što si napisao, ogromna širina, puno velikih igrača na jednom mestu, koji ne čine ni T od tima, što je najvećim delom nesposobnost, a samim tim i krivica Batiste.
Gledao sam manje više sve mečeve, kako Argentine, tako i ostalih ekipa, ovo što su Argentina i Brazil prikazivali u ova 4 odnosno tri meča je velika sramota za ekipe sačinjene od igrača takvog rejtinga.
Argentincima je izuzev loše ukomponovanosti domaćinstvo došlo glave. Evidentno su sve mečeve odigrali pod ogromnim pritiskom, konstntno su se mučili, i da Aguero nije ubacio onaj slučajan "otpadak" nakon tri "martinele" u poslednjem minutu prvog poluvremena protiv podmlađenih Kostarikanaca, pitanje je da li bi Argentinci dobili i taj meč uopšte, mada bi i tako prošli kao jedan od dva najbolja trećeplasirana tima, samo bi u tom slučaju išli na Brazil, što bi po meni i bila bolja varijanta, s' obzirom kako i Brazilci igraju, tj. posle sinoćnje eliminacije bi sigurno bila bolja varijanta
.
Dakle, imali su najlakšu grupu, da su uzeli prvo mesto išli bi na Peru, ovako se već u 1/4 finalu igralo po meni finale pre finala.
Zaslužena pobeda Urusa, junački su se borili, i drago mi je što im je put do finala sada otvoren, i verujem da neće ponoviti iste greške kao Kolumbija sinoć.
Večeras očekujem da Paragvaj izbaci Brazil, ne znam da li postoji na svetu neka druga reprezentacija koja im manje leži i koja ih je više pobeđivala u nekoliko prethodnih kvalifikacionih ciklusa. Kada na to dodam očajnu igru Brazilaca, koji su takođe imali izuzev Paragvaja(a protiv njih su se provukli golom Freda u 90. minutu) lagane protivnike u grupi, totalno opredeljenje Menezesa koje me je iritiralo dok je vodio Korintijans, da pre svega obezbedi svoj gol, a u napadu šta se uradi biće odlično. Ubio je svaku kreaciju držeći istovremeno u vezi i Ramireša i Leivu, a preveliki teret u organizaciji i kreaciji je na malom Ganso-u, Robinjo to što je igrao bolje i da nije, Neimar je i dalje nezreo i neozbiljan, kada(ako?) sredi glavu biće najbolji igrač na svetu, mada u ovom Menezesovom sistemu ne svojom krivicom previše luta terenom, nekako mu nije definisana pozicija, pa ni sam ne znam dal' igra špica, polušpica, krilo ili plejmejkera. Svuda ga ima, a učinak nikakav.
Žadson mora da igra ili umesto Leive ili Ramireša, da bi se Ganso rasteretio, i samim tim bi dobili tečnost u igri, a tada su najopasniji...
Paragvajci sa druge strane nisu pobedili nijedan meč u grupi, protiv Ekvadora je bilo klasično opipavanje pulsa u prvom kolu, dok su im protiv Brazila i naročito Venecuele pobede izmakle u nadoknadi vremena.
Sjajno organizovana i ukomponovana ekipa, bez prevelikih zvezda, ali sa tačno izdefinisanim zadacima, koje svih 10 igrača u polju besprekorno odrađuju u oba smera, varirajući iz sistema 4-3-3 u ofanzivi u 4-5-1 kada se brane, mada ponekad igraju i 4-4-1-1, gde se Estegaribia sa krila spušta na mesto levog veznog, a Barios na mesto polušpica.
Upravo očekujem od Estegaribie da može da napravi probleme Majkonu, koji je najavljen umesto na ovom šampionatu očajnog Alveša, a izgleda da će i David Luiz u 11 umesto povređenog Tiaga Silve. Ne znam da li će Roke igrati, pošto se povredio protiv Venecuele, ukoliko Valdes bude igrao umesto njega, onda će Barios u sredinu, a ludi Nelson na desno krilo.
U svakom slučaju, očekujem neizvestan meč, koji vrlo lako može da ode i u penal seriju, i nadam se pobedi Paragvaja.
Čile-Venecuela
Mislim da su Čileanci favoriti ovde, tj. jesu sigurno, ali Venecuela igra iznenađujuće dobro na ovom šampionatu, tako da i ovde može biti velike drame.
Čileanci su izrazito napadački orijentisana ekipa, što je i normalno kada imaš igrače tipa Sančeza, Suaza, Paredesa, a u vezi Bosežura, Vidala, Valvidiu...
Sa druge strane, ekipu Venecuele slabo poznajem, ali mi je fascinantno da za Rondona nema mesta u prvoj postavi...Protiv Brazila su se odlično organizovano branili, dok su protiv Paragvaja iako je odmarano pola tima prikazali ogromnu borbenost i upornost, vrativši se od 1-3 do 3-3 i to u nadoknadi vremena.
Blaga prednost Čileancima, a iskreno, ako bih mogao da biram, voleo bih da finale Kopa Amerika bude Čile-Urugvaj, bio bi to sjajan meč za gledanje...
San koji sanjaš sam je samo san. San koji sanjamo zajedno je stvarnost.
