Teško Juniore, Murinjo je jednostavno lčnost koja vapi za novim izazovima, i mislim da je njegov sledeći cilj Man U. ako se Fergi konačno smori na kraju sledeće sezone.
Što se tiče meča, iako sam ga gledao sa par drugara, uz dobro zezanje, pa mi samim tim koncentracija i pogled na isti nije bila stoodstotna, slažem se sa svima, ova pobeda Reala je pre svega zasluga Murinja koji je totalno nadigrao Gvardiolu.
Prvo poluvreme je Real imao totalalnu kontrolu nad mečom, i pravo je čudo da nisu uspeli da povedu, i samim tim okrenu meč za 180 stepeni, pa bi i mi neutralni posmatrači u drugom delu uživali u izobilju šansi i golova.
Real je "betonskom" vezom koju su činili Kedira, Ozil, Alonso sve igrači jaki na lopti, ali još bolji u izvršavanju defanzivnih zadataka, pojačanu Pepeom(
, idiot, ali nenormalno koristan igrač), i Di Mariom koji je zatvarao Dani Alveša, i koja je stajala izrazito visoko, onemogućio protok lopte Barsi, i onda ih brzom transformacijom opasno ugrožavao, sa akcentom na ofanzivne zadatke Pepea, koji je dominantan na bočne lopte, i koji nije imao sreće da postigne gol u poslednjem mnutu prvog dela.
Ipak su se u takvom konstantnom šezdesetominutnom presingu igrači Reala istrošili, pa su fizički dominantni igrači Barse uspeli da dođu do svoje igre, i napravili par lepih prilika.
Mesi je bio totalno van ritma, Alonso i Pepe su uvek bili tu negde blizu, nisu mu davali da diše, a ni Inijesta nije došao do izražaja pored Realovih veznjaka.
Čudi me da Gvardiola nije ništa naučio iz poslednjih 20-ak minuta subotnjeg meča, i nije pokušao da malo modifikuje igru u odnosu na Real. Sem rotacije Maskerano-Buskets(gde je po meni pogrešio, jer bi sa Maskeranom u vezi dobio preko potrebnu agresivnost koja je nedostajala, bukvalno su bili pretučeni, a opet bi Busketsova visina značila kod bočnh lopti Reala), sve ostalo je isto bilo.
Ne verujem da je u pitanju neznanje, već nadmenost i ubeđenost u tehničko-taktičku nadmoć nad rivalom.
Ali Murinjo mu je objasnio da nije baš sve tako...
Poslednjih deset minuta regularnog dela i produžetak su priča za sebe, oprezna igra i jednih i drugih, i onda k'o iz vedra neba gol Ronalda, kada je već bilo kasno da se nešto promeni.
Velika pobeda, ne Murinja(koji zna kako treba da se igra protiv Barse, i onaj poraz od 5-0 je izuzetak, jer ekipa tad još nije bila posložena po njegovim zamislima) već igrača Reala, koja će im uliti samopouzdanje pred dvoboje u ligi šampiona.
San koji sanjaš sam je samo san. San koji sanjamo zajedno je stvarnost.
