„Dragi Điđi.
Uvek smo bili u obrunutim ulogama - ja tvrdoglavo nisam mogao da se odovojim od svog dresa i ti koji si pokušavao da me urazumiš. Bilo mi je teško, ponekad i srceparajuće. Sada kada se ti opraštaš od Juventusa, vraćam se 12 meseci unazad. Ne mogu ti reći kako ćeš da se osećaš na stadionu, niti mogu da znam koje će ti misli prolaziti kroz glavu kada budeš odlučivao da li da završiš karijeru. Svako donosi odluke na svoj način.
Siguran sam da ćeš se sećati svega. Divno je pomisliti na sve što smo prošli zajedno. Krenuli smo kao deca, kasnije postali kapiteni i ljudi. Branili smo isti dres, plavi, i borili se za različite boje. Ja za crveno-žutu, ti za crno-belu.
Imam problema da sve navedem redom, ali ono što smo uradili je zadivljujuće. Vidim iza nas Svetsko prvenstvo, noć u Berlinu, naš zagrljaj... Želim da ti se zahvalim za to kakav si bio protivnik, ali i prijatelj.
PS: Ako ti bude bio potreban savet u narednih nekoliko dana, pozovi me. Za tebe ću uvek biti tu."
Gospodin Francesko
