by grobar_Zvornik » 06 May 2018, 23:52
Кад већ правите паралеле о лигама петице, да и ја аматерски дам допринос.
ПЛ - највише пара. Далеко највише. Фудбал је тамо религија, једини озбиљан тимски спорт. Тв права најскупља. Клуб који уђе у ПЛ добије кеша више него 6-та екипа у Шпанији, четврта у Бундеслиги. Доводе искључиво странце који су наступали за А репрезентацију (изузев ЕУ играча). Дакле, да би дошао тамо мораш обући дрес репрезентације више од два пута (а притоме ако играш за Малту, Сан Марино или Луксембург џабе ти и 50 наступа) Далеко највише квалитетних странаца је у том такмичењу. Тим који је тек ушао у ПЛ себи може приуштити играча од 10+ милиона као појачање. Пет тим шпанског првенства то не може. Трећи њемачког, француског... А опет их је то коштало да годинама нису створили енглеског суперстара. Зато ништа на репре нивоу нису направили. Истина у задње 2-3 године неколико талената су избацили и освојили пар омладинских првенстава. И ако ме питате, док се Нотингем Форест и Дерби Каунти не укључе у борбу за Европу, нема њима репре успјеха. Едит: Имају и арапе који Бога оца плаћају...више него игдје друго.
Примера - У њој играју два највећа тима 21-ог вијека.
Два најбоља играча задњих 10 година на свијету. Мана Примере је (са изузетком Атлетика задњих пар сезона, те наравно Валенсије и Ла Коруње на почетку вијека) што нема четврти тим који би се озбиљно укључио у борбу за трофеј. Генерално, далеко мање пара имају "осредњи тимови", све мање успјевају довести провјереног странца. Фокусирају се на латиносе... уз обавезну паролу дај што мање пара и направи играча. Прије сам више пратио (па можда и немам право на поређења) али ме баш занима шта то у овом тренутку у свом саставу од озбиљног страног материјала има 7-8 тим лиге? Некада је једна Селта на примјер имала Карпина и Мостовоја, Лопеза и могла тући и Реала и Барсу... Или Виљареал са Форланом, Кавечијем....
У односу на Енглезе, Шпанци стварају властите играче, њихове младе репрезентације су у врху...сваке године избаце 3-5 озбиљних фудбалера...
Серија А - Далеко су од оног што су били у вријеме правог Роналда, Ђанлуке Паљуке, Сињорија, Дарија Хубнера, Деметрија Албертинија, Луке Маркеђанија, покојног Адриана, Пинтуричио на почетку... нема ту више ни неких олд скул тимова... све мање је и публике, инфрастуктурно скроз танко у односу на прве поменуте... додамо ли томе Калчополи... тежњу да се и највећи клубови домогну фри трансфера. Може неко симпатисати Фиорентину, Дориу, Наполи, али без јаког Милана нема ни јаке Серије А. Наравно, паре су такође проблем за 3/4 тимова. Код Азура су одступања баш велика између највећих и осталих по питању наплате права... Још један детаљ није за изоставити... струка је назадовала... нема толико квалитетног рада у омладинским селекцијама... они који су били познати по стварању дефанзиваца и голмана су тотално подбацили на том плану у задњој деценији... (изузеци Донарума и увијек му заборавим презиме име је Матија) Још једна ствар, у Италији се све чешће може чути мишљење да је 20 клубова превише...
Бундеслига - Као неко ко даље од локалног клуба није могао... мислим да заправо се у швапским клубовима највише ужива. Пуни нови стадиони, пиве на све стране... великих грудних кошева дискретних швабица на све стране... на крају крајева традиција. Ипак, бројни великани се годинама боре да опстану. (ХСВ број један)
Неки таворе у двојци, неки у тројци. Лично ни најмање ми се не свиђа што су Нијемци уствари преузели израелски кошаркашки систем стварања националног клуба који ће увијек имати привилегију за најбољим и највећим - Бајерн. Крајње безобразно ми је то фаворизовање. Лично највише симпатишем Вердер из Бремена. Ону њихову сезону са Аилтоном, Листешом, Фрингсом никад нећу заборавити (последња титула)... па каква је то рођаци била игра, потези, голови, вјероватно најчистија титула икада.
Читао сам раније неке њемачке медије у фазону зашто Берлин никако не може бити ни близу Минхену, Дортмунду... углавном колико сам схватио, берлинска привреда не види смисао подршке Херти на начин на које то раде покрајине (или републике).
Исто тако, муљаже (наравно свугдје) итекако има у Бундески. То је један од разлога што се често опстанак тражи у задњем колу. По правилу ( у највећем броју случајева ) опстају "имена" или барем завршавају на трећем од позади да се кроз бараж спашавају. То је тренд који вјероватно додатно штети самом квалитету. Фазон ХСВ-а опстанак по сваку цијену, петарде од највећих стално.
Лига Француске - Лионова доминација дојадила је и Богу и народу. Али је била плод система. Поклопиле су им се неке ствари. Максимално су их искористили али је пад био неминован. Иако је Марсеј и у тим временима титула имао бољи тим него данас (Насри, Дрогба, Нианг... ), ниси једноставно имао трећи јак тим. Данас су ствари нешто другачије. Знамо причу око ПСЖ-а. Недодирљиви су. Французи тек нису у могућности ( сем ПСЖ-а) довести играча свјетске класе. Због пореских ограничења, нису у могућности довести ни квалитетне репрезентативне играче из Европе. Свело се на колоније, африканере, по неког Италијана који је постао вишак у Про Сесту и Тернани. И наравно латиносе који су пропали у Премијер лиги или у најбољем случају одиграли три супер сезоне у Копа Либертадоресу. Назнака да ће неко улагати у некадашње великане СентЕтјен,Ленс, Ремс (који се враћа у прву лигу) и нема. Бордо, Рен, Нант не успјевају више да одраде добре прелазне рокове и буду (као некад) конкуренти главним кандидати за титулу. Све то утиче на квалитет такмичења, резултат у Европи...
"Партизане мој - остани ми велики и силан и никада не престани да сањаш! Дани славе ће се наставити и на овом и на европском нивоу....ти си моја љубав права,моја крв, моја кућа и породица.. " Joffrey Lauvergne
32 ГОДИНЕ ПОНОСНА И СЛАВНА!
