Radonjaa wrote:Pa nisu se majstori izgubili, nije ljudska rasa izgubila sposobnost da izvodi bicikla, finte tijelom i gura loptu kroz noge, jednostavno su odbrane toliko napredovale da to više ne prolazi ni blizu tako lako.
Pogledaj recimo Pavlovića, štoper koji je visok 195, ima 90+ kila i ozbiljnu čvrstinu, izuzetno duge noge tj korak, brzinu, koordinaciju 15cm nižeg čovjeka, i besprekorno je fizički pripremljen. Prije 20 godina bi takav defanzivac (još uzevši u obzir da zna da iznese loptu, mada je nebitno za poentu) bio posmatran kao čudo prirode, a danas ga niko ne svrstava u vrh svetskih štopera, obično ni među najtalentovanije mlade štopere.
Zato što (zbog evolucije napadača) nije dovoljno da imaš fizičke i atletske atribute, moraš i taktički i mentalno da budeš na vrlo visokom nivou, više ne prolazi ,,trčaću kad dobijem loptu'' brazilskog Ronalda, vrhunski napadači su aktivni svih 90 minuta i učestvuju u igri na sve moguće načine, pa tako moraju i štoperi. I onda pored odličnog Pavlovića postoji neki Van Dajk, koji je viši, čvršći, brži, bolje koordinisan, i na to i tehnički i taktički izuzetno pismen.
Tako da se uopšte ne slažem da se majstorstvo izgubilo, ali mislim da je moralo da promijeni oblik. A pričam isključivo iz ugla efikasnosti, ne estetike, tu bi nas se 99% složilo da je fudbal bio mnogo ,,romantičniji'' i bliži svojoj izvornoj svrsi prije 10, 15, 20 godina, nego što je danas.
Ali zar nije svojevrsno majstorstvo ono što igra npr Lobotka, koji je daleko od svijetala pozornice i najvećih priznanja. Kad ga gledam, a igra dobru utakmicu, sjetim se Krojfove čuvene rečenice da tehnika nije žongliranje ili slični trikovi, nego kad jednim dodirom uputiš pravo dodavanje, pravom brzinom, na pravu nogu saigrača. A istovremeno trči kao pas i pokriva sve što se može pokriti, sa svega 170cm. A onda ni taj Lobotka nije pola Modrića od prije 3-4 godine. Ili npr Bernardo Silva koji sa loptom može da izvede sve što se može zamisliti, ali trči kao navijen, nudi se, traži prazan prostor, umjesto da čeka da mu donesu loptu na 20m od gola.
Izuzetno potcijenjen faktor je što više ne opstaju igrači koji su korisni samo kad ekipa ima loptu, tj koji šetaju dok protivnik napada, čekaju da ostala devetorica ili golman odrade posao, i da onda njima dodaju loptu da je carine ko Prosinečki svojevremeno.
Špicevi su postali prva linija odbrane, od njih se očekuje da igraju presing podjednako, ako ne i više od ovih iza njih. Sjećam se npr da je Partizan primio gol na Old Trafordu tako što je Sadik zakasnio, tj nije dobro pritisnuo štopera, i ovi su odatle stvorili dovoljnu numeričku prednost da su se u 5-6 sekundi ušetali u gol, jednostavno se danas koriste i najmanje greške.
Za vezne igrače je osim trčanja i presinga postalo moranje i da budu izuzetno aktivni na čitavom terenu, očekuje se izuzetna svestranost, ne da im utakmica staje u ta 3-4 minuta koliko će imati loptu u nogama ili da samo čekaju da igraju 1 na 1, nego da se ubacuju iz drugog plana, odvlače protivnike kretnjama, učestvuju u izgradnji napada... Recimo, sjećam se kad je prije 5 godina Žoao Feliks prešao u Atletiko za 130 miliona, dok se većina oduševljavala što je tehnički monstrum (pazi npr ova dva poteza na malom prostoru u periodu od 2 sek
https://video.twimg.com/ext_tw_video/17 ... mp4?tag=12), u jednoj analizi je pisalo da nema šanse da opravda očekivanja, jer je igrač koji doprinosi samo kad ima loptu u završnoj trećini, znači džabe što si ne znam kakav majstor, ako si ograničen na djelovanje u 5-6% utakmice. To se u njegovom slučaju ispostavilo kao 100% tačno.
Pa Eriksen koji je takođe majstor fudbala je kod Poketina morao da trči kao lud, i kad imaju loptu, da bi je dobio u što boljoj poziciji. A i kad nemaju, čak je njemu bilo povjereno da bude okidač za presing, tj da procijeni kad je najpovoljniji trenutak da se krene u pritisak. Da je 2008, takav talenat bi mogao da odigra sezonu u Totenhemu, a da ne sazna šta je presing, i niko ne bi vidio ništa sporno, za njega bi trčali neki Vanjama i Sisoko. A zamisli kad bi danas ekipe na vrhunskom nivou izlazile sa samo jednim igračem koji trkački i odbrambeno zabušava, a sa druge strane je ekipa u kojoj svih 10 neprestano trči, a pritom vjerovatno igra smarački ,,kontrolisani'' fudbal, tj kruži loptom, mijenja pozicije, i vrti dok ne nađe rupu. To bi izgledalo kao da ovi imaju igrača više, taj jedan ne bi znao đe je konja vezao koliko bi ga razvlačili ili pravili višak preko njega.
Poenta priče, i dalje mogu da opstanu dribleri i majstori igre na malom prostoru, niko ih nije zabranio, ali moraju da budu dovoljno svestrani, da ne zavise samo od lopte u nogama, da trče skoro jednako kao neznalice, a tu ih dosta otpada. I naravno, da budu izuzetno brzi, u glavi, ne u nogama. Odličan je onaj segment kad Savo Milošević priča o Džeku, ne mogu sad da nađem snimak, ali priča o toj brzini (i u Partizanu je insistirao na ,,brzini'' u glavi), i kaže kako se fudbal nevjerovatno promijenio za 20 godina, kako je on imao 2-3 sekunde da napravi neku kretnju, primi loptu i odigra, a kako nivo današnjeg fudbala diktira da Džeko to da uradi 4 ili 5 puta brže.
Ko to ne razumije, bilo da je fudbaler, trener, sportski direktor ili samo navijač, nažalost će ostati zarobljen u tome da očekuje povratak fudbala iz Savovog vremena, a to se može desiti jedino u slučaju potpunog reseta čitavog sporta, tj povratka fudbala u kom je utisak, tj zabava, jednako bitna kao rezultat, što će teško iko od nas dočekati.
Ali i dalje se ne može reći da na turniru nema majstora, samo Niko Vilijams sinoć je dovoljan da to demantuje, mada je bilo dovoljno majstorskih nastupa i golova i bez njega.
