Tokio 2020. - u susret OI

[octopus]

Slabe šanse imaju plivači, jedno polufinale na mišiće i to je to. Stjepanović ili Silađi. Nove nade napreduju, stari asovi nazaduju i dobijamo 5-6 pukih učesnika OI.

CRO sa sve vaterpolistima trenutno svega 41 učesnik, ali opet imaju šansu da osvoje 10 medalja. Već sam poredio naše asove sa njihovim i slovenačkim, oni traju i osvajaju po 2-3 OI medalje, mi nestajemo nakon prve i to je njihova najveća prednost. Ubeđen sam da će to prokletstvo biti razbijeno nakon Tokija, kad govorimo o našim individualnim sportistima. Što opet neće ništa suštinski promeniti dok se ne promeni sistem osvajanja nacionalnih priznanja.

[Olimp]

Slabe šanse imaju plivači, jedno polufinale na mišiće i to je to. Stjepanović ili Silađi. Nove nade napreduju, stari asovi nazaduju i dobijamo 5-6 pukih učesnika OI.

CRO sa sve vaterpolistima trenutno svega 41 učesnik, ali opet imaju šansu da osvoje 10 medalja. Već sam poredio naše asove sa njihovim i slovenačkim, oni traju i osvajaju po 2-3 OI medalje, mi nestajemo nakon prve i to je njihova najveća prednost. Ubeđen sam da će to prokletstvo biti razbijeno nakon Tokija, kad govorimo o našim individualnim sportistima. Što opet neće ništa suštinski promeniti dok se ne promeni sistem osvajanja nacionalnih priznanja.

Bas tako. Oni imaju takmicare koji traju po 3 olimpijska ciklusa.
I upravo oni su im i u Tokiju glavni aduti.
Braća Sinković i Sandra Perković.
Doduše i jedni i drugi nisu dominantni kao ranije, ali oboje ce gotovo sigurno uzeti medalju. Znači taj nivo sigurnosti je mnogo veći of bilo kog našeg takmičara. Eto nadao sam se da bi nama Tomicevic i Zoric mogli biti ti, ali vidimo sta se desilo s njima.

Generalno Hrvati
-Sinkovici favoriti za zlato, ali sigurno do medalje
-Perkovic sigurna medalja, ali zadnje vrijeme je bronzana, pretekle je Kubanke

Među favoritima za medalje su im karatist Kvesić, svjetski prvak iz 2019, gimnastičar Tin Srbić (hahahha), braća Fantela u jedrenju, Matea Jelić u tekvandou, Gorša u streljaštvu i vaterpolisti.

Nisu favoriti ali bi mogli do medalje i tekvandoisti Kanaet i Tomić, Starčević u rvanju, neki trapaš, senzacionalna olimpijska šampionka iz Rija Sara Kolak.

Male šanse ali ipak nekakve imaju veslač Martin koji zadnje vrijeme nije u dobroj formi, bronzani iz Rija, jos 2 jedrilicara, te mladi plivač Franko Grgić.

Turisti su im stonoteniseri, ostali atleticari i jedan kajakaš.

Nerado priznajem da opet imaju za nijansu jači olimpijski tim od nas ali ipak mnogo slabiji nego u Riju gdje su imali 2 zlata u startu i uboli još 3 (od cega 2 senzacije-Kolak i Glasnović u trapu). Gorša u streljaštvu jeste favorit ali to je skroz random sport, borilački također su sve samo ne sigurni, vaterpolisti su im dosta pali, jedva su prošli na OI.

Biće mrtva trka, bilo bi lijepo da ih konacno prestignemo, na prve 3 OI smo bili bolji, ali od 2004 na ovamo stalno imamo manje medalja.

[Nowitzki.ct]

Sjajna tema momci, bravo na upucenosti u ove manje sportove

Praticu je do Tokija, a tamo navijati za drugu medalju Crne Gore (nakon rukometasica u Londonu). Volio bih stvarno da konacno uzmu vaterpolisti, toliko polufinala bez medalje, a sjajni momci odreda. Rukometasice nemaju neki ekstra kvalitet, ali srca ne fali, i novi duh sa meni omiljenom Itanom Grbic, koja je konacno docekala svoju sansu porodiljskim Knezevicke, ko zna mozda im se poklope kockice. Smjene generacija su ipak dobro odradjene u oba sporta, a rekao bih i neki globalni pad kvaliteta konkurencije je isto doprinijelo manje-vise rutinskim plasmanima obije selekcije na OI.

[Foteljas]

bilo bi lijepo da ih konacno prestignemo,

Oni trenutno ukupno 33 medalje, mi 27. Od toga, oni cak 11 zlata, mi svega pet (a toliko imaju i Slovenci)...
Mislim da cemo tesko na predstojecim igrama da uzmemo cak sedam medalja vise od njih kako bi ih prestigli.
U tom pogledu, bio bih sasvim zadovoljan da se nakon Tokija razlika spusti na 2-3 medalje, ali ni to nece biti lak zadatak imajuci u vidu da drugoj strani po obicaju sjajno ide na OI, a mi smo od Atlante do Rija u principu ili razocaravali (2004, 2008) ili bili na nekoj samoj donjoj ivici zadovoljavajuceg (2000, 2012).

Volio bih stvarno da konacno uzmu vaterpolisti, toliko polufinala bez medalje,

Vala bas, trebala bi sudbina da konacno da tu medalju CG vaterpolistima (naravno, nadam se ne preko nas)

[octopus]

Što se tiče vaterpola i S i CG, zajedno smo u grupi, igramo međusobno u poslednjem 5. kolu, možemo da nameštamo šta nam je po volji.

Posle dugo vremena, krug kandidata za medalju u vaterpolu je veći nego ikad, jer nema superdominantnih ekipa. Može se ubedljivo izgubiti u 1/4f, a može se i prošetati do zlata. Meni su u glavi i dalje oni neshvatljivi porazi iz Atine protiv HUN i iz Pekinga protiv USA. Zašto sad ne bi načinili i nešto izvan očekivanja, pogotovo što su svi u fazonu da se nakon Tokija gasi srpski vaterpolo. Što nažalost nije daleko od istine.

Mi smo, hteli to priznati ili ne, pre ciklusa Rio bili najobičnija grupa građana na OI. A to je bilo gotovo juče. Da ti zavisiš od random strelaca i kolektivnih sportova koji ne donose ni 5% ukupnog broja medalja, kao i od jednog plivača i jednog tenisera koji nisu nikakvi produkti srpskog sporta - je blago rečeno amaterski. Postavljanje sistema stipendija, nacionalnih priznanja i nagrada, a kao vrhunac dolazak Divca kao autoritativne ličnosti da sve to posloži kako treba, strahovito je uzdiglo srpski olimpijski sport, naročito male sportove. No, individualni sportovi su nam i dalje na lošem nivou. Nemamo bar jedan takav sport u kome smo decenijama uspešni, a ni rekord iz Rija od 4 medalje nije za pohvalu. CRO i SLO su pre nas bacile fokus na te sportove i koliko god se smejali što neko osvaja medalje u sportovima sa smešnim nazivima kao što su laser ili trap, to se broji isto kao medalja u košarci. Teško ćemo mi stići njih u narednih par ciklusa, ali bar smo sad na istoj razini, nakon razočaravajuće nemoći u Atini, Pekingu i Londonu. Pre Atine sve ex-Yu zemlje su bile smešne.

[Foteljas]

Od 1992. zakljucno sa 2004, dakle na cetiri uzastopne olimpijade, sve nase medalje bile su osvojene samo u streljastvu, kosarci, odbojci i vaterpolu. 2008. upadaju i tenis i plivanje, 2012. tekvondo, a 2016. na listu trofejnih sportova vracaju se rvanje, kajak i atletika. Tek 2016. uspevamo da pokupimo medalje u vise od tri razlicita sporta istovremeno.

Sa druge strane, i tamo gde smo uzimali medalje, jednostavno nas nije htelo ranije. Pomenuo si poraze koje su vaterpoliste stajali sjajnijih medalja, ali kada se covek priseti da su recimo kosarkasi isli na OI 2000 i 2004. kao prvaci sveta, pa izduvali, da smo 2008. imali teniski tim koji je po svakoj logici stvari morao da donese jos minimun 1-2 medalje, da smo 2012. imali neke 3-4 drvene medalje u individualnim disciplinama, uz totalno razocarenje tri ekipna sporta koja su na igre dosli kao aktuelni nosioci dva zlata i jednog srebra, stice se utisak da je sve to i pre moglo i moralo daleko bolje.

[octopus]

Olimp, zaboravio si na taj veliki spisak da dodaš i hrvatski muški teniski dubl, čak trojicu igrača imaju u top 10! Hrvatska do sada čak 3 medalje u tenisu, a mi smo toliko trebali samo u Pekingu da osvojimo. Ana, Jelena, Novak, Ziki - bukvalno svi tad u top2 na svetu! Kakva šteta. Tenis nekako uvek zaboravim u analizi, jer to je sport bez ikakvih ulaganja države i bez imalo olimpijskog duha u sebi.

Foteljaš, pisao sam pre o procentima realizacije velikih kandidata, negde sam uzimao pojedince, negde grupe pojedinaca, pri čemu se sve vrti između 40 i 50%. Neko mora i drvenu da osvoji. :) Mi smo osim dobrog nastupa u Riju imali i sreće da pored 8 odličja nemamo nijedno 4. ili 5. mesto što je baš kuriozitet i teško da će nas ta sreća često pratiti. Da ne bude da samo kritikujem, 8 medalja iz 7 različitih sportova, to je baš izvanredan rezultat.

[Milutinov Tata]

Ne bih se bas slozio da su zemlje bivse SFRJ imale lose nastupe. Kada se pogleda ucinak SFRJ, najuspesnije su bile igre u LA, sa 18 osvojenih medalja (7 zlatnih), ali tada nije bila "Istocnog bloka" i Kubanaca. U Seulu su igre bile gotovo kompletne (bez Kube) i tu je osvojeno 12 medalja, sto bih uzeo kao brojku za poredjenje sa kasnijim nastupima samostalnih drzava.

U Barseloni u zbiru je osvojeno 8 medalja, ali nije bilo rukometnih selekcija, niti zenske ekipe u kosarci i muske u vaterpolu, pa je ta brojka mogla da bude verovatno veca. Slovenci su "nadmasili" medalje u veslanju (jedna je osvojena i u Selu), nasi strelci su "potvrdili" medalje iz Seula, Hrvati su "potvrdili" kosarkasku medalju, dok su recimo sa tenisom kompezovali stoni tenis. Nedostaju 3 medalje iz ekipnih sportova koji nisu nastupali u Barseloni (vaterpolo i rukomet muskarci, kosarka zene) i medalje iz borilackih sportova (boksa i rvanja). Mozemo pretpostvljati da nije bilo onakve situacije da bi brojka verovatno bila priblizna onoj iz Seula.

Uzeo bih u obzir i Atlantu u ovo racunanje jer se tada jos uvek osecao "duh" SFRJ, tada je brojka opet 8, ali sada vec imamo situaciju da nastupaju sve zemlje nastale raspadom SSSR (u Barseloni su nastupali kao zajednicki tim) sto otezava konkurenciju. Uz to situacija na ovim prostorima je jos uvek bila nepovoljna za neki ozbiljan pomak kada je sport u pitanju, pa je se ceo sistem dosta oslanjao na onaj iz jedinstvene drzave. Kolektivni sportovi su i tada bili odlicno pokriveni (uzete medalje u rukometu, vaterpolu, kosarci i odbojkci, sve muskarci), ali pojedinacno bas los nastup (mi smo na zalost uzeli par "drvenjaka"), 2 medalje Ivosev u streljastvu, Bukovec na 100m sa preponama i u kajaku na divljim vodama. Tu su vidi "razlaz" sa SFRJ, zenski ekipni sporotovi su "nestali", nema medalja iz borilackih sportova koji su doneli veliki broj medalja.

Od Sidneja bih rekao da polako pocinje da se oseca uticaj svake drzave posebno na razvoj sporta, neke stvari u odredjenim sportovima su nasledjene iz SFRJ pa su nadogradjene, nekim novima sportovima su postavljeni temelji, a neki manje "srecni" su se nasli u zapecku. Sidnej opet 8 medalja, Atina 11, Peking 13, London 14, Rio cak 23 medalje. Da li organzacija i sistem izbacuju odlicne pojedince i selekcije, ili je situacija obratna, pa vrhunski pojedinci uprkos sistemu dolaze do olimpijskih medalja pokaze uvek vreme.

[Olimp]

bilo bi lijepo da ih konacno prestignemo,

Oni trenutno ukupno 33 medalje, mi 27. Od toga, oni cak 11 zlata, mi svega pet (a toliko imaju i Slovenci)...
Mislim da cemo tesko na predstojecim igrama da uzmemo cak sedam medalja vise od njih kako bi ih prestigli.
U tom pogledu, bio bih sasvim zadovoljan da se nakon Tokija razlika spusti na 2-3 medalje, ali ni to nece biti lak zadatak imajuci u vidu da drugoj strani po obicaju sjajno ide na OI, a mi smo od Atlante do Rija u principu ili razocaravali (2004, 2008) ili bili na nekoj samoj donjoj ivici zadovoljavajuceg (2000, 2012).

Volio bih stvarno da konacno uzmu vaterpolisti, toliko polufinala bez medalje,

Vala bas, trebala bi sudbina da konacno da tu medalju CG vaterpolistima (naravno, nadam se ne preko nas)

Ma nisam mislio ukupno, nego da u Tokiju budemo uspjesniji.

[Olimp]

Olimp, zaboravio si na taj veliki spisak da dodaš i hrvatski muški teniski dubl, čak trojicu igrača imaju u top 10! Hrvatska do sada čak 3 medalje u tenisu, a mi smo toliko trebali samo u Pekingu da osvojimo. Ana, Jelena, Novak, Ziki - bukvalno svi tad u top2 na svetu! Kakva šteta. Tenis nekako uvek zaboravim u analizi, jer to je sport bez ikakvih ulaganja države i bez imalo olimpijskog duha u sebi.

Foteljaš, pisao sam pre o procentima realizacije velikih kandidata, negde sam uzimao pojedince, negde grupe pojedinaca, pri čemu se sve vrti između 40 i 50%. Neko mora i drvenu da osvoji. :) Mi smo osim dobrog nastupa u Riju imali i sreće da pored 8 odličja nemamo nijedno 4. ili 5. mesto što je baš kuriozitet i teško da će nas ta sreća često pratiti. Da ne bude da samo kritikujem, 8 medalja iz 7 različitih sportova, to je baš izvanredan rezultat.

U pravu si. Iako i to također je sve samo ne sigurna medalja. Imace jedan ozbiljan dubl Mektic Pavic koji je uigran i ozbiljan kandidat za medalju, a Dodig ce igrati sa nekim od singl igrača s kojim nije toliko uigran.

U principu kažem imaju oni nesto vise kandidata za medalju od nas ali nema više onih skroz sigurnih.

[Foteljas]

negde sam uzimao pojedince, negde grupe pojedinaca, pri čemu se sve vrti između 40 i 50%.

Ono jes, kada se tako gleda, to je otprilike manje-vise to.
S tim sto je u Riju em bilo vise aduta, em je realizacija skocila na nekih 75-80%

Mi smo osim dobrog nastupa u Riju imali i sreće da pored 8 odličja nemamo nijedno 4. ili 5. mesto što je baš kuriozitet i teško da će nas ta sreća često pratiti.

S obzirom da smo ih prethodno uzeli bar jedno 8-9 drvenih, itekako imamo jos kredita da nas sreca prati bar u Tokiju.

Tu su vidi "razlaz" sa SFRJ, zenski ekipni sporotovi su "nestali", nema medalja iz borilackih sportova koji su doneli veliki broj medalja.

Tacno se vidi da se izgubilo ono sto je bilo manje zabavno sirokim narodnim masama i za sta nije postojao siri interes finansiranja preko sponzorstava da nadomesti cuvene SOFKe...

Ma nisam mislio ukupno, nego da u Tokiju budemo uspjesniji.

Daj Boze, ali videcemo...


Inace, interesantno je primetiti da dok se "SFRJ" punim tempom oporavlja od devedesetih i grabi ka vrhu, nasi najblizi susedi istom brzinom poniru. Neverovatno zvuci podatak da su recimo Rumuni pre dve decenije u Sidneju imali cak 26 medalja (11-9-6), a u Riju su spali na svega cetiri (1-1-2). Bugari u Seulu 1988 imali 35 medalja, devedesetih i do 2004 uvek imali preko deset, da bi se na zadnje tri olimpijade sunovratili, na zadnje dve bez zlata, u Riju svega jedno srebro i dve bronze. Ukrajina se sa ranijih preko 20 zadnji put spustila na duplo manje. Grci su imali lepu nisku do Atine 2004 (uvek 8-13 medalja od cega 4-6 zlatnih), tamo rekord sa 16, da bi onda nestali, tek 3-6, kao i mi svojevremeno imali dve olimpijade (2008, 2012) bez zlata. Samo su Madjari relativno stabilni sa 15-20 medalja (izuzev "kiksa" u Pekingu kada su imali deset).
Definitivno je to interesantna tema za analizu, koliko su ti uspesi i neuspesi povezani sa sirim stanjem u drzavi i politikom u oblasti sporta.

[octopus]

MT, dobra analiza.
Samo se ne slažemo oko početne premise, a to su vrednosti medalja koje su osvojene u tom periodu. Nadam se da ću se lepo izraziti.

Svaka medalja u konačnom bilansu isto vredi - i zlato u streljaštvu i zlato u rukometu. Samo što je rukometna medalja plod kvalitetnog minulog i stručnog rada i mnogo je sigurnija od one u streljaštvu, čak i kad uzmemo u obzir tad neprikosnovenu Jasnu. Tri sporta koja nikad ozbiljno ne uzimam u obzir kad govorim o šansama na OI, kvalitetnom angažovanju države i struke (što treba da bude baza za vrhunske rezultate) su: fudbal, tenis i streljaštvo. Logično je i što, ali da napišem. Fudbal - iskasapljeni sastavi gde igrači po prvi put igraju zajedno a dosta njih i preko volje, pa objektivni kvalitet (sa SP) ne dolazi do izražaja. Tenis - tad nije bilo goat trke, pa mnogi najbolji nisu ozbiljno shvatali ovo takmičenje, Paesova bronza je najbolji dokaz. Dublovi su tek smehotres, jer sem Brajanovih i sestara Vilijams gotovo nijedan par nije imao šanse protiv kombinacija tipa Federer-Vavrinka ili Nadal-Lopez, koji su mogli da ustanu na levu nogu i da kažu da ih dubl ne zanima, ali su se prijavili i sa lakoćom uzimali zlata. Streljaštvo - tu ne treba objašnjenje. Jasna, koja je bila vanzemaljac, u Atlanti je ostala bez medalje jer je bila 4. i 6. E sad, kad bi se izbacile te hrvatske medalje u tenisu iz tog perioda, kao i dosta medalja u streljaštvu: Binder, Ivošev, pre njih Maksimović (da Jasnu i Debeveca ne diramo) jer su ovi ljudi iskočili iz gomile u pravom momentu, nikako nisu bili suvi favoriti, ostaje ogoljena slika nemoći ex-Yu sporta. Plus, ni medalje Pešalova ne računati, jer u bivšoj državi nije bilo takvih pomaganja sa strane.

Kažem, ovo je moje viđenje. I za ostale sportove može da se kaže da su random, recimo za borilačke, ali ja te kandidate smatram mnogo dragocenijim od ovih gore pomenutih.

Ono jes, kada se tako gleda, to je otprilike manje-vise to.
S tim sto je u Riju em bilo vise aduta, em je realizacija skocila na nekih 75-80%

Pretera ga. :)
Po mojim kriterijumima je bila 50%, što je jako dobro.

Rumuni, Bugari i WADA su posebna priča. :)
Ali bez obzira, vanserijski rezultati suseda nekad.

[Foteljas]

Pretera ga. :)
Po mojim kriterijumima je bila 50%, što je jako dobro.

Imas vrlo visoke kriterijume...
Novak, Milica, Novakovic-Grujic i neke zene u kajaku da nije bilo tumbanja postava i jos dve u streljastvu (Arunovic, Mikec, ili ko god). Preko toga bi stvarno bila naucna fantastika.. To je jos hipotetickih sest na onih stvarnih osam, ukupno 14. Osam od 14 iznosi nekih 57,14%, sto je opet vise od 50%. Samo sto bi verovatnoca za ovakav rasplet tezila ka nekih ispod 1%.

Rumuni, Bugari i WADA su posebna priča. :)
Ali bez obzira, vanserijski rezultati suseda nekad.

Ima verovatno i do toga. Ali Rumuni recimo 2000. sest u gimnastici (tri zlata), tri zlata u veslanju, pet medalja atletika, cetiri plivanje... sve to netragom nestalo. U Riju ladno bez ikakve medalje u gimnastici...

[octopus]

Epski raspadi Rumuna i Bugara. I u zlatno olimpijsko vreme oni su bili sirotinja i zato mi je neobjašnjivo da su baš toliko potonuli na polju sporta. Iskreno, žao mi je. Čitao sam nekad da su im se treneri rasplinuli po celom svetu trbuhom za kruhom i da je tu ključ (ras)pada.

@Foteljaš, u spojleru je moj stari post o našim procentima realizacije na OI.

Spoiler: pokaži

- U ciklusu London 2012 imali smo bednih 10 kandidata za medalju! Kad pogledamo iz tog ugla, 4 medalje uopšte nisu malo. Doduše, polovina osvojenih medalja potiče od streljaštva, koje može da ulepša ali i da unakazi sve planove. Kad kažem da su se od tih 10 nada, čak 4 odnosile na tenis, onda je jasno da su tek tad 4 medalje uspeh nad uspesima.
Kadidati za medalju u ovom ciklusu su bili: 1. Novak Đoković, 2. Ana Ivanović, 3. Jelena Janković, 4. neki od dublova sa Zimonjićem (svi prvi ili drugi na svojim listama u to vreme), 5. Milorad Čavić (prvak Evrope mesec dana pre OI), 6. i 7. strelci (Zlatić i Arunovićka tad razbijali), 8. odbojka (i muškarci i žene aktuelni prvaci Evrope, ali ne toliko jaki da bi ih posmatrali kao odvojene kandidate), 9. Milica Mandić (3. u svetu, 2. u Evropi) i 10. vaterpolisti. Raspored nebitan.

Znači, od 10 kandidata 4 medalje - sasvim dobrih 40%.

Kao dark horse, niotkuda se pojavila Ivana Maksimović, koja je do OI imala samo jednu bronzu sa SK. Treba li isticati da je uvek lepo kad se neko ovakav pojavi i van svih statistika ti donese olimpijsku medalju.

- Ciklus Rio 2016 nam je doneo 60% više realnih kandidata za osvajanje medalje, njih 16.
Spisak kandidata, isto nebitan raspored: 1. Novak Đoković, 2. Milica Mandić, 3. Tijana Bogdanović, 4. i 5. streljaštvo (nikad jači nismo bili u istoriji, a nikad gori rezultati. Arunovićka i Arsovićka su bili najjači aduti), 6. veslači Vasić i Beđik (bronza sa SP 2015. i više medalja sa SK u najjačoj mogućoj konkurenciji), 7. 8. i 9. kajak (Grujić i Novaković favoriti za zlato a medalja ''100%'', Zorić i Tomićević tad u nenormalnom naletu i ''još neko od žena - bar jedna''), 10. Štefanek, 11. Nemeš (momak velikog srca u velikom naletu), 12. Ivana Španović, 13. košarkaši, 14. košarkašice, 15. odbojkašice, 16. vaterpolisti.

Učinak: 8 od 16 - sjajnih 50%!

Ovaj put nije bilo klasičnog dark horse-a, ali ako bi to neko bio, onda su ekipni sportovi. 4 od 4 je nešto što se prvi put desilo i svakako je bilo nerealno za očekivati. Košarkašice su bile najslabija karika u ovom četvorouglu, ali su i one uspele.

-Ciklus Tokio 2020 nam u ovom trenutku donosi 17 realnih kandidata za medalju, od kojih se dosta ponavlja iz prošlog ciklusa.
Spisak: 1. Novak Đoković, 2. Milica Mandić, 3. Tijana Bogdanović, 4. i 5. streljaštvo (sad će se sve vrteti oko Arunovićke i Mikeca, možda i neko od ovih mlađih pokaže sportsku drskost), 6. i 7. kajak i kanu (Zorić i Tomićević i ''još neko'' - možda Dragosavljević ili neki četvorosed ili ženski kanu), 8. i 9. rvanje (Štefanek, Nemeš, Kadžaja i Mićić su trenutno u opticaju), 10. karatistkinja Jovana Preković (svetska prvakinja u olimpijskoj kategoriji), 11. džudo (žene u najnižoj kategoriji ili muškarci do 90kg), 12. Ivana Španović, 13. basketaši 3 na 3, 14. odbojkaši, 15. odbojkašice, 16. vaterpolisti, 17. košarkaši.

E sad, vrlo je moguće da neki od ovih 17 kandidata i ne vide Igre. Sa druge strane, za godinu ipo dana moguće je da isplivaju i neke nove nade (iz borilačkih sportova pre svih, košarkašice pojačane novom strankinjom, rukometašice ako i dalje imaju šanse da odu ili neko četvrti iz ostalih sportova).

Da se nađemo na pola gledajući London i Rio, na nekih 45% - to je opet nekih 7 ili 8 odličja, što bi trebalo gledati kao uspeh.
Naravno, za uspešnu ocenu bar 2 zlata se podrazumevaju.

[Milutinov Tata]

Istocnoevrospke zemlje jesu bile sirotinja, ali su imale sistem u kome je teoretski svako mogao da uspe jer je sport svima bio dostupan, a vrhunski pojedinci su imali profesionalni stab iza sebe. Uz to sve te zemlje su uletele u tranziciju odmah nakon pada komunizma, pa je sigurno postojao, uz vec razradjen sistem i zanos kod mnogih sportista i strucnjaka. Kako je vreme prolazilo nastupilo je verovatno i razocaranje, sport je poceo drugacije da se organizuje, talentovani gledali moze li se negde drugde zaraditi vise, a treneri koji vrede su poceli da razmisljaju o parama, a ne o tapsanju po ramenu.

Ovaj trend "propadanja" nama susednih zemalja sam primetio, ali se nisam ozbiljnije bavio njime. Recimo nestanak Rumunije u zenskoj gimnastici je ravan tome da Kenija ne uzme medalju u atletici, nezamislivo.