Grupa E (Šangaj): Turska, Češka, SAD, Japan.

[JNA]

[Bolkonski]

Sangaj.
Najveci i najekskluzivniji grad Kine, grad koji broji vise od 25 miliona stanovnika i koji predstavlja najveci trgovinski i industrijski centar ove zemlje, bice jedan od gradova domacina predstojeceg Svetskog prvenstva, i u skladu sa svojim renomeom, domacin " najekskluzivnije " grupe ovog takmicenja.





Izgradnja jednog od reprezentativnijih objekata ove metropole zapoceta je 30. decembra 2008., a zavrsena krajem 2010. godine , kada je u blizini reke Hangpu, izrastao kompleks pod nazivom Orijentalni sportski centar " Sangaj ".
Centar ima zatvorenu arenu pod nazivom Zatvoreni stadion kapaciteta od 18,000 sedecih mesta, zatvoreni bazen kapaciteta od 5000 sedecih mesta i otvoreni bazen istog kapaciteta.

Orijentalni sportski centar " Sangaj " nalazi se u blizini reke Hangpu, pored Ekpo parka u sangajskoj novoj oblasti Pudong, dok je izgradnja ovog objekta bila vredna dve milijarde Juana.





Upravo ce kosarkaski teren ovog kompleksa biti popriste na kome ce svoje sportske borbe voditi clanovi grupe E Svetskog prvenstva u kosarci - Turska, Ceska, Japan i SAD.

Nakon kratkog, ali pomalo suvoparnog osvrta na sam grad i arenu u kojoj ce za loptom trcati reprezentacije navedenih zemalja, okrecemo se onom sto nas ipak malo vise zanima - Svetskom kupu u kosarci. Predstojece takmicenje bice devetnaesto Svestko prvenstvo u kosarci, specificno po tome sto ce ovo biti prvi put od 1967. godine da se smotra najboljih kosarkaskih reprezentacija nece poklopiti sa istom takvom smotrom u fudbalu, kao i po tome sto ce se na ovom Prvenstvu pojaviti neke drzave koje ranije nisu imale cast ucesca na ovakvoj manifestaciji - Crna Gora i Ceska.

FORMAT TAKMICENJA

Pravo na borbu za nosenje naslova drzave u kojoj se lopta najbolje provlaci kroz obruc izborile su 32 ekipe koje ce odmeriti snage na ovom takmicenju.
Sam turnir ce biti organizovan u tri faze:
U prvoj fazi turnira, 32 ekipe ce biti podeljene u 8 grupa koje ce sacinjavati po 4 reprezentacije.
U drugu fazu plasirace se najbolje dve ekipe iz prvoformiranih 8 grupa, koje ce potom formirati nove cetiri grupe od po cetiri reprezentacije.
U trecoj, kulminacionoj fazi, ucestvovace po dve najbolje reprezentacije iz svake grupe druge faze, a ova, treca faza, imace karakter eliminacione.

RASPORED UTAKMICA GRUPE E

Kao sto smo naveli, u grupi E snage ce odmeriti reprezentacije Turske, Ceske, Japana i SAD-a. Program u ovoj grupi otvorice ekipe Turske i Japana, a raspored citave grupe je sledeci:

Prvi septembar: Turska - Japan; 16:30h
SAD - Ceska; 20:3h

Treci septembar: Japan - Ceska; 16:30h
SAD - Turska; 20:30h

Peti septembar: Turska - Ceska; 16:30h
SAD - Japan; 20:30h

SARIDZINI GLADIJATORI

Sastav ekipe:

Skoti Vilbekin (PG ) - Makabi Tel Aviv
Berk Ugurlu (PG) - Tofas
Dogus Balbaj ( PG) - Anadolu Efes
Melih Mahmutoglu ( SG ) - Fenerbahce
Furkan Korkmaz ( SG/SF ) - Filadelfija
Metecan Birsen ( SF) - Pinar Karsijaka
Cedi Osman ( SF ) - Klivlend
Berkan Durmaz ( PF ) - Tofas
Ersan Iljasova ( PF ) - Mivoki
Ege Arar ( PF/C) - Galatasaraj
Sertac Sanli ( C ) - Anadolu Efes
Semih Erden ( C ) - Pinar Karsijaka

Trener: Ufuk Saridza

Ufuk Saridza, arhitekta najveceg iznenadjenja u novijoj istoriji turske kosarke, osvajanja titule sa Karsijakom, preko Efesa Dusana Ivkovica i Fenerbahcea Zeljka Obradovica, pokusace da donese uspeh i svojoj reprezentaciji, koja za sada ne moze da isprati uspon i uspehe turske klupske kosarke.

Turci se nadaju da bi pod vodjstvom ovog harizmaticnog trenera to moglo da se promeni i da bi, nakon dobijanja sampiona i vicesampiona Evrope, mogli da proslave i jedan reprezentativni uspeh.

Zastitni znak trenera Saridze jeste kosarka sa mnogo energije, trcanja, atleticizma, full court presinga, jake i agresivne odbrane na igracu, kao i racionalne igre u napadu. Uloga ideologa koji ce pokusati da na terenu primeni zamisli svog trenera data je jednom od najboljih sutera sa pozicije plejmejkera u evropskoj kosarci, zvezdi Makabija, Skotiju Vilbekinu.

Nekadasnji student Floride je jos iz NCAA dana poznat po izuzetnoj odbrani na igracu, ali sa dosta sporadicnim sutem za tri, medjutim po dolasku u Evropu, Vilbekin je agresivnoj i kvalitetnoj odbrani pridodao novo oruzje - razoran sut za tri poena. Vilbekin je igrac ogromnog samopouzdanja, " kratkog " pamcenja, dobre odbrane, solidne organizacije igre, prosecnog pasa, ali i igrac koji izuzetno koristi pik end rol, svojim sutem primorava protivnicke centre da izlaze prilicno visoko sto otvara prostor u reketu, iz pika je opasan i zahvaljujuci svom izuzetno brzom izbacaju i preciznom sutu, ali i sposobnoscu da iskoristi pukotine u odbrani i zavrsi na obrucu.

Vilbekin je plejmejker koji na prvom mestu razigrava sebe i u najpre gleda nacin na koji sam moze da postigne kos, glavno oruzje u tome je njegov sut. U pitanju je suter vrlo brzog i eksplozivnog izbacaja, velikog dometa koji mu omogucava suteve i sa vece daljine od 6,75, i igrac koji ce svaki delic prostora iskoristiti za sut. Od Vilbekina ne treba ocekivati neku posvecenost u razigravanju ekipe, kreaciju i utakmice sa 7-8 asistencija, ali ne treba misliti da je u pitanju " indijanac " koji ne vidi saigrace, vec samo kos. On ume itekako ume da poveze sa kosem centra koji mu postavlja blok i njegove asistencije su najcesce u tom pravcu - koriscenje svog suta za izvlacenje centra visoko na preuzimanje i pravovremen pas centru koji mu je postavio blok.

Igrac je koji ume da zavrsi na obrucu, ali ce se uvek radije odluciti na sut, makar bio i nerezonski. Kada smo kod suta, treba pomenuti dve stvar - Vilbekinov najsmrtonosniji sut jeste sut iz desnog driblinga i sa iz desne strane. Sut iz levog driblinga i sa leve strane kapice je nesigurniji. Druga stvar koju treba pomenuti jeste povreda koju je ovaj igrac pretrpeo tokom evroligaske sezone. U pitanju je povreda suterske ruke nakon koje su prilicno opali njegovi procenti suta, a deluje da jos uvek trazi to svoje najjace oruzje.

U svakom slucaju, u pitanje je plejmejker kakve voli Ufuk Sarizda i kakvi pogoduju njegovoj filozofiji kosarke. Plejmejker koji je apsolutni gazda na terenu, odlican defanzivac na lopti, first score plejmejker, brz, eksplozivan i sposoban da sutira iz svih pozicija, kao i da svojom energijom i potencijalnom serijom poena da zamah svojoj ekipi.

Jos jedan od nosilaca igre turske reprezentacije svakako je i Furkan Korkmaz. Momak koga je u kosarkasku orbitu lansirao nas Dusan Ivkovic, a koji se odlikuje izuzetnim talentom, odlicnom napadackom igrom i fizickim predispozicijama. Visina od 201cm i prilicno kvalitetan rad nogu mu dozvoljava da bude podjednako ubojit i sa pozicije beka i sa pozicije krila, kao i da u odbrani moze da isprati protivnicke igrace sa obe spoljne pozicije. Korkmaz je vrlo dobar atleta koji doprinosi ukupnom atleticizmu ove reprezentacije koji je, bar u prvoj petorci, na prilicno visokom nivou. Najubojitije oruzje ovog igraca je sut. Na pocetku svoje karijere, Korkmaz je vazio za cistog sutera koji najvise voli spot ap suteve koje pogadja u visokim procentima, medjutim boravak u NBA ligi doneo nam je jednog visedimenzionalnog igraca.

Danasnji Furkan Korkmaz itekako zna da igra sa loptom u rukama, sposoban je cak da odigra pik sa visokim igracem i da na taj nacin izbori svoju poziciju za sut, skocnost i visina mu dozvoljavaju da bude prilicno nezgodan na prodoru do kosa u slucajevima kad protivnik previse paznje posveti njegovom sutu, ali je ipak skok-sut nesto sto karakterise igru ovog igraca i sto daje najvecu lepotu njegovoj igri. Dodatno olaksanje pri sutu daje njegova visina koja mu omogucava da preko dobrog dela svojih protivnika vidi kos i moze da se podigne na sut preko ruke. Napredovao je i u igri ledjima i fade away sutevima koje mu ponovo omogucava visina i taj visok izbacaj sa vrha cela. Kao i vecina bekova-strelaca, ni on nije bas najvicniji odbrani, ali daleko od toga da nije sposoban da je odigra. Verovatno najcistiji strelac turske reprezentacije

Jos jedan igrac koga je lansirao veliki Dusan Ivkovic je i Cedi Osman. Momak koji dolazi u jednom specificnom momentu - posle najbolje individualne i najslabije timske sezone u karijeri. U apokalipticnoj sezoni Kavalirsa, jedine svetle tacke bili Colin Sexton i pomenuti Osman. Na ukupno 76 utakmica, ovaj igrac je igrao 32,2 minuta i belezio 13 poena, 4,7 skokova i 2,6 asistencija. Prilicno pristojan ucinak, bez obzira sto je bio u jednom od najgorih timova lige, jer i najgori tim NBA lige u rangu F4 ekipa Evrolige. U pitanju je jos jedan igrac koga kao da je, po svom shvatanju kosarke i sablonu igre, oblikovao sam Saridza. Igrac koji je nadaren odlicnim atletskim spobonostima - odlicna visina za jedno nisko krilo ( 203 ), izuzetna brizina, agresivan i kvalitetan skok, hrabrost, zelja za nadmetanjem, odlicno trcanje, energija, generalno,igrac stvoren za tranziciju i igrac koga zelite u ekipi, ako tezite visokom tempu, brzoj tranziciji i kvalitetnim kontrama.

Osman nije suter i strelac nivoa Korkmaza, ali nije bas igrac koga zelite da ostavite samog na sutu, narocito ne iz kornera. Voli da se sunja po kornerima i da ceka povratnu loptu, a obicno je precizan iz takvih spot ap suteva. Nije igrac koji ume da kreira iz pika ili koji voli da igra sa loptom u rukama na postavljenu odbranu, tako da bi Osmanovo kreiranje i sutevi iz driblinga ili pika bili nesto sa cime protivnik moze da zivi. Medjutim, problem moze nastati sto Cedi voli da radi i nesto sto mu ne ide, ili ne ide bas uvek, a to je forsiranje suta, cime moze da srusi i svoje samopouzdanje, ali i da odvede ekipu u kontraritam. Osman je igrac koji zivi od trcanja i tranzicije, suteva iz coskova i kvalitetnom pracenju igre koje podrazumeva protrcavanja po ceonoj liniji i snazno zavrsavanje na obrucu.

Igrac koji mnogo znaci na " energetskom planu ", njegova odbrana 1 na 1 je na prilicno visokom nivou, a duzina ruku i brzina kretanja omogucava pokrivanje velikog prostora u samoj odbrani. Skok je takodje jedan od njegovih velikih kvaliteta. Dobro prati suteve i zahvaljujuci fizickim predispozicijama sposoban je da donosi veliki broj skokova sa spoljnih pozicija. Njegovo najvece oruzje su tranzicija i kontranapadi, gde je uvek prvi i uvek na zakucavanju.

Najveca zvezda i zastitni znak ove reprezentacije - turski Uzbekistanac laznih papira - Ersan Iljasova. Od dana kada je stupio na veliku kosarkasku pozornicu, Ersan je izazvao pometnju, kako svojim talentom, tako i pricama o laziranom godistu prema kojima bi on bio rodjen 1984. , a ne 1987. godine. Bilo kako bilo, ovaj, u svakom slucaju,veteran je jos uvek spreman da igra odlicnu kosarku. U pitanju je covek sa 15 NBA sezona u rukama i nogama, i prilicno solidnim ucinkom u njjacoj i najbrzoj kosarkaskoj ligi. Prosla sezona je za Iljasovu bila dijametralno suprotna Osmanovoj. Dok je Osman imao najbolju individualnu, ali tragicnu klupsku sezonu, Ersan je imao slabiju licnu ( oko 7 poena, 4,5 skokova i u regularnom delu i u play off-u, za nekih 18 minuta na parketu ), ali jednu od najboljih klupskih sezona.

U mladjim danima, ovaj igrac je bio jedna moderna, polivalentna cetvorka, cetvorka odlicnog suta, skoka, ali i solidne igre ledjima iz koje je mahom trazio fade away resenja, ali i solidnog napada licem na sporije krilne centre, cak se moze reci da je u najboljim godinama svoje karijere mogao da se spusti i na poziciju tri u odredjenim specijalima i big ball varijantama. Medjutim, u ovim veteranskim godinama, ovaj igrac je blizi poziciji pet sa koje pruza jednu prilicno siroku lepezu napadackih mogucnosti, ali je ipak njegova osnovna pozicija i dalje pozicija krilnog centra. Jos jedan igrac u turskom timu koga karakterise odlican sut za tri. Uprkos visini od 208cm, Iljasova se u najvecem delu karijere, a narocito u ovom poznom, najvise oslanjao na svoj sut.

Visina koju smo pomenuli, kao i prilicno visok izbacaj dozvoljavaju ovom majstoru da vidi citav teren preko svog cuvara i da onemoguci protivnika da mu udari blokadu, ali nece biti nikakvo iznenadjenje ako i pored svojih gabarita vidimo ovog igraca kako sutira iz driblinga. Za krilnog centra ove visine, Iljasova nije preterano vican igri na niskom postu, necemo od njega bas mnogo vidjati uguravanje protivnika do obruca i suteve iz poluhoroga. Igru ledjima koristi samo za jos jednu varijaciju suta - fade away sut. Prilicno zastupljen napad u njegovom arsenalu jeste sut iz okreta, tzv.fade away sut, cak mozda i jedan od znakova prepoznavanja ovog igraca. Visina i telo dozvoljavaju Iljasovi da igrom ledjima izbori prostor i adekvatan trenutak za okret i sut koji se zbog njegove visine tesko moze ometati i braniti.

Ovo nije igrac koji ce dominirati nekom igrom na obrucu i koji ce donositi defanzivne kvalitete, stavise moze se staviti pod znak pitanja njegova odbrana pika, brzina nogu u ovim godinama, ali i zastita obruca i strana pomoci. Ono gde je jos uvek na visokom nivou jeste skok. Kroz celu karijeru je u pitanju igrac odlicnog tajminga skoka i pracenja lopte na obrucu, tako da treba obratiti paznju i na njegov ofanzivni skok i poene iz istog.
Sa pozicije pet moze otvoriti niz opcija za svoju ekipu otvaranjem u sirinu i ciscenju protivnickog reketa, ali i pomoci Vilbekinu i Korkmazu da dodju do veceg broja laksih suteva, odvlacenjem centra koga ova dvojica uvlace u pik.

Jos jedan igrac " sede brade " ovog turskog sastava jeste i nesudjeni ljubimac Grobara, Semih Erden. Jedan od simbola turkse reprezentacije i covek bez cijeg skakanja za loptu, seprtljanja na postu, autoritativnih skokova i polovicnog izvodjenja slobodnih bacanja se ne moze zamisliti ova reprezentacija. Godinama jedan od kvalitetnijih defanzivaca medju centrima u evropskoj kosarci. Visina, duzina ruku i solidna mobilnost ovog gorostasa dozvoljavali su mu odlcnu zastitu orbuca i pirlicno kvaltetnu stranu pomoci, ali i pristojnu odbranu na piku, pre svega u dropu.

Najveci kvaliteti Semiha Erdena svakako jesu strana pomoci,zastita obruca, skok i kvalitetni blokovi. U sustini, to je ono sto treba bekovima kakvi su Vilbekin, Korkmaz, ali i Mahmutoglu. Sto se napada tice, niko od ovog igraca nece ocekivati " hakimovske " partije i bravure na niskom postu, ali ono sto Erden moze da ponudi, svakako jesu kvalitetni blokovi, dobro odmotavanje iz pika, nudjenje bekovima opcije odigravanja u dubinu iz pika i skok u napadu, ali i zastita obruca gde bi bio od velike pomoci svom tornju blizancu, Ersanu Iljasovi. Igra Semiha Erdena na niskom postu u postavljenoj odbrani je nesto cemu bi tezile protivnicke ekipe jer ni u ovim godinama on nije dobio smirenost i rutinu, vec je jos uvek sklon seprtljanju, beskorisnom pivotiranju i cestim koracima.

Od ostalih igraca turskog sastava, svakako treba pomenuti Zeljkovog placenog ubicu - Meliha Mahmutoglua. Igrac sa, uz Dzejsija Kerola, najmeksom rukom i najvecim suterskim talentom u Evroligi. Momak koji ne voli da spusta loptu u dribling, koristi blokove,vremenom je usavrsio kretnje kroz njih i koji kaznjava najmanje kasnjenje u rotacijama. Igrac kome volite da date ponudite akciju za sut u bitnim trenucima, a u ovom turskom timu bi itekao mogao da koristi prisustvo jos nekih sjajnih sutera koji ce privlacenjem odbrane na sebe mozda ostaviti i nesto veci prostor ovom snajperu.

Dogusa Balbaja ne treba preterano opisivati, dovoljno je reci - odbrana, upornost, zelja, sa minimalnim talentom. Igrac koji moze biti koristan za neke specijale, deenay odbrane na protivnickom plejmejkeru, donosenje te zarazne energije i borbenog zova. O njegovom ucescu u napadu necemo pricati.

Sertac Sanli - epizodni lik Efesove rapsodije. Centar koji moze odmeniti Erdena u nekim segmentama utakmica, sacuvati skok, dok se u napadu treba paziti igre iz pik end popa, gde cesto ume da se otvori oko bacanja i odakle je uglavnom precizan. Sve ostalo na prilicno prosecnom nivou.

Berk Ugurlu mozda dobije ulogu rezervnog pleja. Prosecan Eurocup igrac, cija se igra zasniva na pik end rolu iz koga ima skroz korektan sut i pas, kako centru, tako i na stranu igracima ukljucenim u pik.

Mozemo navesti i centra Galate, Egea Arara koji moze dati odredjeni doprinos odmotavanjem iz pika i nekim sutevima sa poludistance kojima moze stvarati sirinu u napadu.

Na osnovu svega, rekao bih da je prva petorka turske reprezentacije prilicno talentovana, sa tri odlicna sutera ( Vilbekin, Korkmaz i Iljasova ), sa mogucnoscu igranja kosarke u jednom jakom tempu, brzoj tranziciji, kvalitetnom odbranom sa dosta varijacija, presingom po celom terenu, covekom, ali i zonskom odbranom gde se Erden dobro snalazi, pa cak i nekim mecap zonama.

Takodje, petorka sa prilicnim napadackim talentom (izuzev Semiha, mada i on moze da daje solidan dopirinos blokovima i otvranjima iz pika ), mogucnoscu otvaranja kvalitetnih pikova sa velikim brojem varijacija, gde postoji igrac sa loptom koji preti izuzetnim sutem, drugi bek koji prati pik i ceka moguci pas, a koji takodje preti vrhunskim sutem, Osman koji otvara opciju protrcavanja po ceonoj ili cekanja lopte u cosku, Iljasova koji otvara i opciju suta iz popa i opciju spustanja u dubinu, cak i Erden koji moze biti inicijator dobrog pika kvalitetnim blokom, ali i otvaranja opcije u dubinu, s obzirom da ume da se brzo otvori iz pika. Tako da Turska moze imati jedan od najboljih pikova na prvenstvu, onih ideala pik end rola u koji su ukljucena sva petorica igraca na terenu.

Jos jedan veliki kvalitet ovog tima moze biti mogucnost vrhunske igre u tranziciji koju mogu doneti Vilbekin, Korkmaz i, pre svih, Cedi Osman i veliki broj poena iz kontranapada.

Jedan od najvecih pluseva ide na racun kompatibilnosti trenera i igraca, jer sam misljenja da karakteristike vaznih igraca ovog tima u velikoj meri odgovaraju onome sto Saridza trazi od svojih timova.

Ono u cemu Turska moze imati problem jesu igraci sa klupe i primetna razlika u kvalitetu igraca iz prve petorke i igraca sa klupe, odnosno tendencija drasticnog pada nivoa igra kada izadje neki od igraca iz prve petorke, pre svega neko iz spoljne linije i Iljasova, kao i potencijalno ludilo pojednih igraca u smislu soliranja i zapostavljanja ostatka ekipe.

Kao moguci problem u koji moze zapasti ova reprezentacija jeste zivot i smrt od suta za tri poena. Veliki broj igraca koji se dosta oslanja na sut i kojima je sut glavno oruzje, tako da se moze uci u problem sutiranja 30 trojki po utakmici.

Medjutim, svakako je u pitanju jedna od kvaltetnijih underdog ekipa, odnosno ekipa koje itekako mogu iznenaditi i namuciti neke favorite takmicenja i ekipe koje su na papiru iznad Turske.

[Bolkonski]

Kada pomenemo Japan, neke od prvih asocijacija mogu biti radnicki mentalitet,fokusiranost,organizovanost, tehnologija, Kei Nisikori, Hidetosi Nakata, Sunsuke Nakamura, Takuma Asano , ali ono na sta nas snaga podsvesne asocijativnosti sigurno nece navesti jeste kosarka.
Jednostavno, kosarka i Japan tesko idu u istu recenicu, i u neku logicku vezu.
Kolektivni sport koji najvise privlaci stanovnike ove drzave, svakako je fudbal. Poznata je histerija oko Seltika u vreme kad je Sunsuke Nakamura carevao prekidima evropskog fudbala, a ne treba pricati o Hidetosiju Nakati u cijim smo majstorima uzivali prateci Parmu i Seriju A.
Medjutim, nakon ovogodisnjeg NBA drafta i Svetskog prvenstva u Kini takva situacija bi mogla da se promeni, i kosarka bi mogla da krene sa izgradnjom svog fenomena u sportskoj kulturi ove azijske drzave.
Ovogodisnji NBA draft je u sazvezdje najelitnijih kosarkasa planete dodao i jednu mladu zvezdu - bivseg studenta Gonzage, Ruia Hacimuru, koji je izabran sa prilcno visoke devete pozicije od strane Vasington Vizardsa i od koga se ocekuje da u narednim sezonama, zajedno sa Dzonom Volom i Bredlijem Bilom, povede Vizardse do nekih visih ciljeva.
Podsetili smo na histeriju Japanaca dok je Sunsuke Nakamura u zeleno-belom dresu resetao mreze protivnika sa razlicitih rastojanja i uglova i gradio svoju reputaciju jednog od najboljih izvodjaca prekida evropskog fudbala u poslednjih dvadesetak godina.
Poklonici sporta pod obrucima u Japanu se nadaju da bi upravo Rui Hacimura mogao da izazove popularizaciju ovog sporta u tamosnjoj drzavi, kojoj bi svakako doprinele i kvalitetne partije na SP-u, makar u grupnom takmicenju.

Japanska kosarka se danas nalazi u rukama jednog Argentinca, Hulia Lamasa, koji od 2017. godine predvodi njihovu reprezentaciju.
Sama cinjenica da trener dolazi iz argentinske skole kosarke moze dati neka predvidjanja o igri Japana, kao sto su insistiranje na brzoj kosarci sa dosta vica, maste, lucidnosti, suteva, na jednoj, pre svega, napadackoj igri na dosta poena i poseda.
U prilog ovom stavu idu i neke od prijateljskih utakmica koje su do sada odigrali, a koje nam ukazuju upravo na tu brzu igru, igru sa dosta suteva i igru na poen vise. Naravno, ono sto trpi u takvoj igri jeste odbrana, Japanci postizu dosta, ali i primaju dosta poena, njihova odbrana je njihov najveci problem i najveci adut protivnickih ekipa. Ta strana njihove igre nije na reprezentativnom nivou i zbog fizickih predispozicija njihovih igraca, njihovih igrackih karakteristika, ali i stila igre trenera Lamasa, koji je shvatio da odbrana njegove reprezentacije jednostavno ne moze biti vrhunska i opredelio se za ono sto je jaca strana njihove igre, a to je napad. Potpuno racionalno i trenerski ispravno razmisljanje. Igra na kos vise jer za igru na kos manje i za bazu u cvrstoj odbrani jednostavno nema mogucnosti.
Neki od rezultata Japana u prijateljskim utakmicama jesu:
Japan - Novi Zeland 99:89
Japan - Novi Zeland 87:104
Japan - Argentina 93:108
Japan - Nemacka 86:83

Kao sto vidimo, gotovo sve njihove utakmice su igrane na veliki broj poena, kako datih, tako i primljenih. Poslednja utakmica je odigrana protiv Nemacke, a u njoj su Samuraji pokazali da ih niko ne sme potceniti i da itekako imamo oruzje da naskode onim reprezntacijama koje ih pre meca budu posmatrale kao topovsko meso.
Briljirala je upravo nadolazeca zvezda svetske kosarke - Rui Hacimura koji je ubacio cak 31 poen.

Reprezentacija Japana je na Svetsko prvenstvo stigla zahvaljujuci dobrim rezultatima u kvalifikacionoj grupi F, gde je takmicenje zavrsila ispred Irana, Filipina, Kazahstana i Katara, a iza Australije


Roster kosarkaske reprezentacije Japana je u velikoj meri nepoznat ljubiteljima kosarkaske igre u Evropi, tako da cemo pomenuti neke najvaznije igrace ovog simpaticnog tima:

Najpre, glavna zvezda, moguci simbol japanske kosarke u narednoj deceniji - Rui Hacimura
U pitanju je bivsi student Gonzage, momak koji pokriva pozcije trojke i cetvorke, ima 21. godinu i u poslednjoj sezoni na koledzu belezio je 19,7 poena, 6,5 skokova i 1,5 asistenciju, izabran je kao 9. pik na letosnjem draftu od strane Vasington Vizardsa, a sama pozicija na draftu dovoljno govori o talentu ovog igraca. Rodjen u braku izmedju Japanke i oca iz Benina, ovaj kosarkas predstavlja pravu kombinaciju japanskog fokusa, koncetrancije i predanosti i africkih fizickih predispozicija i atleticnosti.
Hacimura je visok 206 cm i tezak 106 kilograma, a njegove fizicke predispozicije, kao sto su snaga, cvrstina, brzina i skocnost dozvoljavaju mu da bude neka vrsta stalnog mismeca. Prebrz je za cetvorke, a snazan i dominantan u odnosu na trojke. Brz prvi korak moze biti neukrotivo oruzje za visoke igrace koje Hacimura zahvaljujuci svojoj snazi moze uspesno da sacuva, ali njegova snaga, igra na postu i visina mogu biti problem za igrace sa pozicije tri, koje ovaj Japanac takodje moze uspesno da sacuva zahvaljujuci svojoj brzini i eksplozivnosti.
U napadackoj igri dosta toga zavisi od njegovog suta, koji je prilicno izgradjen i odise zavidnom mehanikom i priclino solidnom preciznoscu, narocito sa poludistance, ali itekako zna da odigra ledjima i napadne fade away sutem, ali i da zavrsi poluhorogom, kao i da isprati akciju po ceonoj liniji i zavrsi na obrucu. Igrac je koji moze biti ubitacan u tranziciji i kontranapadima.
Njegov veliki kvaliet jeste i skok, gde sa spoljnih pozicija moze doneti prilicnu prevagu u skoku.
Prvi korak, eksplozivnost i snaga doprinose tome da ovaj igrac moze zavrsavati napade i na obrucu.
Bitna stavka je i njegova mogucnost igranja pika kao visokog igraca, gde pruza razne mogucnosti, od brzog otvaranja ka kosu, do otvaranja iz popa na sut sa poludistance i distance.
Jedna od njegovih slabosti jeste pregled igre u cemu nije najsjajniji, ali to i nije odlika koja je neophodna za njegovu poziciju.
Pored prilicno raznovrsne napadacke igre, Hacimura moze izrasti u elitnog defanzivca i pravog dvosmernog igraca, nalik Kavaju Lenardu, ili mozda i vise Karmelu Entoniju.

Jedan od najvaznijih igraca Japana svakako je i naturalizovani centar Nik Fazekas. U pitanju je iskusan igraca koji vec sedam sezona nastupa u tamosnjoj ligi, u timu Kawasaki Thunder. Bio je MVP japanske lige 2017. godine i redovno je medju najboljim skakacima i poenterima. Dva puta je bio najbolji skakac, a tri puta najbolji strelac lige. Igrac je koji ima i NBA iskustvo. Draftovan je 2007. godine sa 34. pozicije od strane Dalas Meverkisa. U najjacoj kosarkaskoj ligi sveta odigrao je 26 utakmica i belezio 4 poena, uz 3,4 skoka. U pitanju je igrac koji voli da igra blizu obruca i ima prilicno kvalitetnu ledjnu tehniku, dobre pivote, a najvise napada iz desnog poluhoroga.

Yuta Watanabe. Jos jedan Japanac koji ima iskustvo igracanja NBA lige. U pitanju je dvadesetcetvorogodisnji igrac Memfisa, visok 206cm, koji igra na poziciji tri.
U poslednjem pripremnom mecu, protiv Nemacke, Watanabe je, posle Hacimure, bio najbolji igrac, sa 20 postignutih poena.
Watanabe je dobar defanzivac i igrac koji koristi svoju visinu u napadu licem na kos. Visina od 206cm, solidna brzina i solidna igra sa loptom u rukama omogucuju ovom kosarkasu da bude prilicno nezgodan u napadu licem ka kosu, kao i u tranziciji.

Igra Japana u najvecoj meri zavisi od raspolozenja ove trojice igraca, ukoliko oni budu na visokom nivou, selekcija Samuraja moze biti prilicno nezogdan i zanimljiv protivnik.

Od ostalih igraca mogu se izdvojiti Yudai Baba koji je igrao letnju ligu za Dalas i Tanaka iz domaceg Tokija u kome je saradjivao sa nasim trenerom, Lukom Pavicevicem.

Zahvalnost prilikom obrade reprezentacije Japana dugujem bivsem clanu ovog foruma, Cekicaru, koji mi je pomogao oko analize ove selekcije.

[Bolkonski]

Svetsko prvenstvo u Kini specificnim ce uciniti dve reprezentacije kojima ce ovo biti prvo predstavljanje na najvecem kosarkaskom takmicenju na svetu. Jedna od tih dveju reprezentacije jeste i reprezentacija Ceske.
U sportskoj kulturi ove zemlje oduvek je suvereno prvo mesto pripadalo fudbalu, ali poslednjih godina kosarka postaje sve zanimljivija i popularnija, a u skladu sa tim ide i jedan od najvecih uspeha ove zemlje - plasman na Svetsko prvenstvo.
Arhitekta tog uspeha je Izraelac, Ronen Ginzburg. S obzirom na staz u ceskoj kosarci, ovaj trener 'se pre moze podvesti pod domacina, nego pod stranca. Ginzburg je u Ceskoj od 2006. godine kada je bio pomocni trener u Nimbruku, na tom poslu je bio do 2010. kada postaje prvi trener ovog kluba, sto je posao koji ce obavljati sedam sezona. Selektor reprezentacije Ceske postao je 2013. godine i na tom poslu se nalazi i danas.

Predstavljanje ove reprezentacije pocecemo jednim prinudnim otkazom koji ce verovatno odrediti mogucnosti Ceske u borbi za jednu od prve dve pozicije u svojoj grupi.
U pitanju je povreda najboljeg kosarkasa u istoriji ove nacije, Jana Veselog. Momak koji je poneo titulu MVP-a prve faze Evrolige, koji je gotovo deceniju medju najboljim evropskim kosarkasima na svojoj poziciji, zbog povrede nece biti u prilici da pomogne saigracima na ovogodisnjem Svetskom prvenstvu.
Ovaj otkaz umnogome umanjuje kvalitet same reprezentacije, njihove mogucnosti u napadu i jos vise cvrstinu i povezanost u odbrani.

Naravno, u Ceskoj ce vise razmisljati o onima na se mogu osloniti, a medju njima, svakako prvo ime jeste plejmejker Cikago Bulsa, Tomas Satoranski.
Satoranski je jedan od najdominantnijih igraca na svojoj poziciji. U pitanju je plejmejker visok 202cm, izuzetne brzine, eksplozivnosti i skocnosti.
Prosla sezona je njegova najbolja od kada je iz Barselone otisao u NBA ligi, a u njoj je odigrao ukuopno 80 meceva, na kojima je belezio 9 poena, 5 asistencija i 3,5 skokova za nesto vise od 27 minuta na parketu. Dakle, mozemo reci da ovaj igrac nikako nije epizodista u NBA ligi, bar ako govorimo o prosloj sezoni, i da bi na ovom prvenstvu mogao da nastupi sa velikim samopouzdanjem i u prilicno dobroj formi.
Kao sto smo vec istakli, Satoranski je plejmejker neverovatnog atleticizma, visine, brzine, skocnosti i eksplozivnosti. Pik end rol i tranzicija su nesto od cega zivi ovaj igrac i cemu tezi na terenu. Odlican u piku gde napada iz vise varijanata - odlikuje se odlicnim pregledom igre i pasom iz pika, sposbnoscu da iskoristi brzinu, visinu i skocnost i svako iskakanje centra na odbrani pika, odlaskom do samog obruca gde je tesko zaustavljiv. Medjutim, u odnosu na Satoranskog koga pamtimo iz Barselone, ovaj Satoranski je dosta bolji suter, tako da je jos ubitaciji iz pika jer ne dopusta preterano povlacenje i igranje ispod pika, a opet, iskoristice protivnikovo iskakanje i svojom brzinom projuriti do obruca.
Satoranski je igrac sposoban da napravi visak, da razori protivnicku odbranu i da pasom aktivira saigrace, tako da svakog saigraca moze uciniti boljim.
Tranzicija je jos jedan element igre u kome je Tomas prilicno dominantan. Satoranski je sposoban da do maksimuma ubrza igru svoje ekipe, da probija protivnicku odbranu pre nego sto se postavi i da od sekundarnih kontranapada pravi ciste kontranapade.
Kao svojevrsni dodatni kvalitet mozemo navesti skok, jer je ovaj igrac sposoban da sa pozicije spoljnog igraca itekako doprinosi na skoku i citavoj timskoj odbrani.
Dakle, u pitanju je pravi all around igrac koji moze biti izuzetno poenterski efikasan, ali i sposoban da razigra svoju ekipu i doprinese na skoku i u odbrani.

Dugogodisnji clan reprezentacije Ceske jeste i Amerikanac Blejk Silb.
Za Silba mozemo reci da je jedan atipican Amerikanac koji vise podseca na evropske, nego na americke kosarkase. Amerikanac koji se ne odlikuje brzinom, skocnoscu, esklopzivnoscu, krosoverima i zavrsetkom na obrucu, vec jednom " penzionerskom " kosarkom, igranju pika sa pozicije tri, razigravanju ekipe, sutevima iz pika sa distance i cesce poludistance, ali i igrom ledjima iz koje je sposoban da pasovima preko odbrane razigra ekipu.
Silb se moze okarakterisati kao plejmejker na pozicijama trojke i lazne cetvorke, odnosno kao igrac koji je sposoban da bude prava pomoc plejmejkeru u organizaciji igre i igrac koji je povezivao i bio ideolog igre u vecini ekipa u kojima je igrao.
U mladjim godinama, Silb je bio i odlican poenter, a nacine postizanja poena je gradio na svojoj visokoj kosarkaskoj inteligenciji koja mu dozvoljava da sjajno cita igru protivnika, koristi blokove i poludistancu, ali pre svega niski post sa koga je razvio igru na izuzetno visokom nivou.
Silbova najveca mana je igra u sporom ritmu, mozda predugo zadrzavanje lopte i upitna odbrana koja je sada na jos slabijemn nivou s obzirom na njegove godine.
Ali, u svakom slucaju, uz Satoranskog, Silb ce biti glavni ideolog igre ove reprezentacije.

Jos jedan igrac poznat siroj kosarkaskoj publici jeste i centar Ondrej Balvin. Ovaj 217cm visoki centar, koji je prosle sezone branio boje Gran Kanarije u Evroligi, bice oslonac reketa u odsustvu Jana Veselog.
Kao sto se moze zakljuciti, glavna karakteristika ovog igraca jesu skok i igra u reketu. Pitanje je koliko minuta ce Balvin biti u stanju da provodi na terenu, posto mu, kao i vecini toliko visokih igraca, kondicija i pokretljivost nisu jaca strana.
Svojom visinom svakako moze doprineti u zastiti obruca i strani pomoci, kao i skoku i blokadama za Satoranskog i Silba, ali niko od njega nece ocekivati neki veliki broj poena s obzrim da mu napadacka igra nije jaca strana. Poentira uglavnom zahvaljujuci dobrim pasovima bekova koji ga povezuju sa obrucem i iz skoka u napadu.
Odbrana pika moze biti upitna, narocito ukoliko bude primoran da iskace jer nema dovoljno brze noge da se vrati na svoju poziciju.

Od ostalih igraca treba pomenuti i talentovanog Vita Krejcija, svima poznatog Pavela Pumprlu, proslogodsinju cetvorku Pistoje, Patrika Audu, Vojteha Hrubana iz domaceh Nimbruka i njegovog saigraca, beka sutera, Jaromira Bohacika.

Sve u svemu, ovakva reprezentacija Ceske, bez Jana Veselog, nece moci da uradi nista vise od borbe sa Japanom za utesno trece mesto i izbegavanje fenjera grupe E.

[Bolkonski]

NAJTALENTOVANIJI

Kada se pomisli na igru pod obrucima kao prve asocijacije javljaju se USA i NBA liga, kao mesto gde se igra najbolja kosarka, iz koga dolaze najbolji igraci i koje predstavlja esenciju i kolevku ovog sporta, cak i svojevrsni kosarkaski Olimp, mesto sa koga dolaze kosarkaski bogovi.
USA predstavlja najtrofejniju i najuspesniju reprezentaciju sveta, tim koji u svakom protivniku budi dozu straha i postovanja, ali i pojacani motiv i zelju za dokazivanjem protiv onih najtalentovanijih i najboljih. Ova reprezentacija se kroz istoriju uspesno nosila sa tim oreolom i teretom vecnog favorita, kao i sa jednim svestranim pritiskom koji je od njih zahtevao ne samo pobede, vec i stil, leprsavost i apsolutnu dominaciju, ali i sa ogromnom zeljom svakog protivnika da bas protiv njih prevazidje svoje mogucnosti. Kada kazemo da se " uspesno nosila " misilimo na, pomalo neverovatnih, petnaest zlatnih olimpijskih medalja, jednim olimpijskim srebrom i dvema bronzama, kao i na pet svetskih zlata, tri srebra i cetiri bronze.
Rezultat koji potvrdjuje apsolutnu kosarkasku dominaciju ove drzave.
Jednostavno, Amerikanci su rodjeni za kosarku. Brzina, atleticizam, eksplozivnost, kontrola lopte, sposobnost skok-suta iz neverovatnih pozicija i uglova, mastovitost, lucidnost, kreacija, samo su neki od elemenata koji potvrdjuju snagu njihovog talenta i koji su cesto na nezamislivom i nedostiznom nivou za ostale reprezentacije. Taj nivo je za ostale bio neuhvatljiv na prethodne tri Olimpijade i prethodna dva Svetska prvenstva, a da li ce kolicina talenta igraca ovog tima ostati nedokuciva za njihove protivnike, ili ce se posle godina apsolutne dominacije ipak naci neko ko ce im pokazati da njihovi C/D timovi ipak nisu tako nedodirljivi, i time povrediti njihovu sujetu, pokazace takmicenje koje nas ocekuje za par dana.

Na poslednjem Svetskom prvenstvu, odigranom 2014. godine, Amerikanci su bilo tri koplja iznad svojih protivnika, od prve utakmice do finala u kome Srbiji nije prepustena ni minimalna sansa.
Od tog prvenstva do ovog koje iscekujemo u reprezentaciji USA-a je doslo do mnogih promena, cak tolikih da mozemo reci da su sadasnja i tadasnja reprezentacija dva potpuno razlicita tima.
Zapravo, jedino vezivno tkivo tadasnjeg i sadasnjeg tima ostao je epizodista Majsl Plamli.

Prva tektonska promena sa kojom se suocila americka reprezentacija dogodila se na klupi - nakon vise od decenije i zlata u Pekingu, Londonu, Riu, kao i u Turskoj i Spaniji, te bronze u Japanu, na celu ove reprezentacije vise nema legendarnog trenera Djuka, Majka Ksisevskog. Na njegovo mesto dosla je, verovatno, najveca aktivna trenerska legenda na svetu - kultni trener San Antonio Sparsa - Greg Popovic.
Grega Popovica je u kosarkaske vode uveo jedan od najvecih perfekcionista kada je u pitanju kosarka - Leri Braun. Popovic je bio njegov pomocnik na Kansasu i u Sparsima, a zatim je radio kao pomocnik Dona Nelsona u Golden Stejtu, da bi kasnije vratio u Sparse i to na mestu GM-a kada je smenio tadasnjeg trenera Boba Hila i na njegovo mesto postavio - samog sebe.
Prva sezona je bila teska, a nakod Admiralove povrede Sparsi su se odlucili za tankovanje, sto se na kraju isplatilo pobedom na lutriji i dobijanjem prava na prvog pika na NBA draftu 1997. godine. Na tom draftu, Popovic bira Tima Dankana, a ostalo je istorija.
Stil i filozofija kosarke ovog ucenika Lerija Brauna je poznata vecini kosarkaskih zaljubljenika - insistiranje na cvrstoj odbrani, na sto manjem broju poena, na sporoj kosarci sa malo poseda, ali i na jednoj metodicnoj, disciplinovanoj igri u kojoj postoje cvrsti principi kojih se mora pridrzavati svaki pojedinac. Nijedan pojedinac ne sme biti iznad tima i svaki pojedinac mora staviti svoju sposobnost u funkciju ekipe i viseg cilja, ne iskacuci iz svoje uloge i ne radeci nista za sta nije sposoban - valjda najosnovnije nacelo kolektivnog uspeha.
Medju osnovnim kosarkaskim nacelima Grega Popovica jeste takozvana " one more pass " kosarka, odnosno stalna teznja ka pronalazenju saigraca u boljoj, u idealnoj poziciji na terenu, stvaranje spejsinga u napadu, kruzenje lopte oko protivnicke odbrane, koriscenje dodavanja kao najubitacnijeg oruzja za razaranje odbrane i pobedjivanje protivnikih rotacija.
Popoviceva filozofija kosarke ne pociva na izolacijama i forsiranju igre 1 na 1 i 1 na 3 ( osim ako to ukljucuje spustanje lopte na niski post Timu Dankanu ), vec na onome sto se zove prava timska igra, igra u kojoj se trazi slobodan saigrac i saigrac na najboljoj poziciji na terenu, igra u kojoj lopta sece protivnicku odbranu sve dok ne dodje do cilja - igraca koji ima otvren pogled ili lako zakucavanje. Takva igra cesto zahteva duge napade koji se neretko zavrsavaju u poslednjim sekundama, zbog cega su Sparsi godinama igrali najsporiju kosarku NBA lige i bili optuzivani za " najdosadniji " tim.
Kao ilustraciju toga mozemo navesti njihovu pobedu u petoj utakmici velikog finala iz 1999. godine u kojoj su ubacili svega 78 poena.
Medjutim, u svetskoj kosarkaskoj javnosti se moze postaviti pitanje: Da li cocah P ima vremena za implementiranje svojih kosarkaskih nacela u ekipu sastavljenu od igraca koji su se prvi put u zivotu nasli zajedno na terenu ?
Odgovor na to pitanje saznacemo vec kroz nekoliko dana.

Sto se tice rostera koji ce u Kini braniti boje ove reprezentacije, kao sto smo vec pomenuli, jedini igrac koji povezuje sadasnji tim sa onim iz Spanije, jeste Majls Plamli.
Na ovogodisnjem Svetskom kupu, reprezentaciju Amerike predstavljace:

Kemba Voker ( PG ) - Boston Seltiks
Derik Vajt ( PG ) - San Antonio Spars
Marcus Smart ( PG/SG ) - Boston Seltiks
Donovan Micel ( SG ) - Juta Dzez
Dzo Heris ( SG/SF ) - Bruklin Nets
Dzejson Tejtum ( SG/SF ) - Boston Seltiks
Kris Midlton ( SF ) - Milvoki Baks
Dzejlen Braun ( SF/SG ) - Boston Seltiks
Harison Barns ( SF/PF ) - Sakramento Kings
Bruk Lopez ( C ) - Milvoki Baks
Majls Tarner ( C ) - Indijana Pejsers
Majls Plamli ( C ) - Memfis Grizlis

Ovo su 12 " iznudjenih " koji cine spisak americke kosarkaske selekcije. Pozive su redom odbijali Lilard, Mekalum, Harden, Dejvis, Herel, Lauri, Dramond, Fox, Bil, dok je poslednji sa spiska, zbog povrede, otpao Kajl Kuzma, dok igraci poput Duranta, Lebrona, Karija, Tompsona, Dzordza, Lenarda, Westbruka, Irvinga, Vola, Batlera, D Angela, Holideja, nisu ni bili u opticaju, sto zbog povreda, sto zbog nezainteresovanosti.
Upravo su to razlozi zbog kojih je po Fibinoj listi favorita, Srbija skocila na prvo, a USA pala na drugo mesto timova kojima se daju najvece sanse za trijumf u Kini.

Bilo kako bilo, USA u kosarci uvek tezi najsjanijem odlicju, a taj, ovoga puta, vrlo tezak zadatak zadrzavanja apsolutne dominacije pripasce ovoj dvanaestorici momaka.

Kao sto se moglo pretpostaviti, kljucevi ekipe idu u ruke all star-a plejmejkera Bostona, Kembe Vokera.
U pitanju je igrac koji je prosle sezone u dresu Sarlota belezio 25,6 poena i 6 asistencija po utakmici, i s razlogom nosi epitet najboljeg plejmejkera na turniru.
U pitanju je igrac sampionskog mentaliteta koji je 2011. godine Konektikatu doneo titulu u NCAA ligi i godinama gotovo sam vukao razne ocajne ekipe Sarlota.
Voker je plejmejker naglaseno liderskih i poenterskih sposobnosti. Voli da bude glavni, da ima kljuceve ekipe i da komanduje timom, i to radi odlicno. Ima neverovatnu kontrolu lopte, nisko teziste, izrazitu brzinu i nestvarne krosovere, kao i prilicno dobar sut za tri i sa poludistance. Jednostavno, u pitanju je plejmejker koji gotovo da nema ofanzivnih slabosti.
Brzina, kontrola lopte i mastovitost driblinga mu omogocuju da vrlo lako samom sebi izgradi poziciju za sut, dok mu kvalitet samog suta pomaze da moze da se osloni na sut iz punog driblinga ili step beka. Takodje, njegova brzina i eksplozivnost u kombinaciji sa krosoverom omogucuju lako izbacivanje iz tezista svog cuvara i prodor do obruca na kome takodje ume da zavrsava sa prilicnim uspehom.
Voker je sposoban i da odigra prilicno korektnu odbranu na lopti.
Ovaj plejmejker nije first pass igrac i plej koji ce uvek traziti slobonog saigraca, u pitanju je first score igrac koji voli da gleda kos, ima naglasen skorerski mentalitet i naglesene napadacke sklonosti.
Videcemo da li ce i u kojoj meri, Pop uspeti da u Vokeru probudi igraca koji razigrava ekipu i, pored gledanja kosa, gleda i saigrace u boljim pozicijama od svoje.
Svakako, Kemba je apsolutni lider ovog tima i igrac od koga ce zavisiti igra i uspeh americke reprezentacije.

Veliki protagonizam u Gregovoj ekipi imace zvezda u narastanju - Donovan Micel.
Trinaesti pik Jute iz 2017. godine koji je u svojoj ruki sezoni zapalio NBA briljantnim partijama u play off utakmica protiv Hjustona, u kojima je razarao odbranu Raketa i umalo odveo Jutu do ogromnog iznenadjenja.
Micel se najbolje snalazi na poziciji dvojke. U pitanju je vansersijski strelac i igrac koji svojim individualnim kvalitetima moze unistiti svaku ekipu.
U pitanju je igrac niskog tezista, ali prilicno snazan i cvrst, izuzetno snaznih nogu i ramenog pojasa, brzog i eksplozivnog skoka, i po svojim fizickim predispozicijama i gradji izuzetno podseca na Dvejna Vejda.
Micel voli kontakt i prodor igru, cesto trazi put do obruca koristeci svoju snagu, brzinu i skok, tako da od njega mozemo videti i neka " vejdovska " zakucavanja na citavu odbranu protivnika. Moze se reci da se najlagodnije oseca u prodoru gde koristi svoj zastrasujuce brz prvi korak, snagu, brzinu i skocnost. Jedan je od najboljih atleta na poziciji dva u NBA ligi.
Sut sa distance nije njegovo primarno napadacko oruzje, ali Micel sigurno nije ni igrac sa koga cete skupljati i od koga cete braniti na tri metra.

Po mom misljenju, najtalentovaniji igrac ove ekipe jeste Dzejson Tejtum.
Bek/krilo Boston Seltiksa cija igra odise izuzetnom elegancijom i efikasnoscu. Igrac kome je gotovo svaki potez smislen i delotovoran. Razorna napadacka moc, odlican sut sa distance i poludistance, sposobnost izgradjivanja pozicije za sut i iz driblinga, i iz blokova i iz pika, kvalitetan prodor do obruca, solidna igra ledjima. Gotovo bez mane u ofanzivnom arsenalu. Jedino sto se moze navesti kao njegova " mana " jeste sto ne uzima vise suteva i sto ne pokusa da bude malo manje racionalan. Igrac koji pokretima i napadu na kos podseca na Kobija Brajnta, samo mu fali malo njegove drcnosti i drskosti.
Na svoj besprekorni napadacki arsenal, Tejtum donosi i kvalitet vise u skoku sa spoljnih pozicija.

Verovatno najveci atleticizam stanuje u telu krila Bostona, Dzejlena Brauna.
Braun je igrac koji je primarno trojka, ali zahvaljujuci svojoj fizici moze pokrivati pozicije od dva do cetiri, gde ga je u nekim sekvencama na pripremnim mecevima koristio i Popovic.
Braun je igrac brutalnih fizickih predispozicija - ludacki eksplozivan, strasno brzog prvog koraka, brzine i neverovatne skocnosti. Ovakve predispozicije omogucavaju ovom igracu da igra izuzetno kvalitetnu odbranu na igracu, u rotacijama, ali i veliku aktivnost na skoku. U napadu, Braun se po dolasku u ligu uglavnom oslanjao na poentiranje iz skoka u napadu, tranziciju i kontranapade, kao i na prodore do samog obruca, medjutim tokom proslog leta znacajno je popravio i svoj sut sa distance, tako da je od jednog igraca koji je bacao prilicno tvrde i neprecizne lopte koje su letele bez rotacije i osecaja, postao igrac prilikom cijeg cuvanja se ne preporucuje ostavaljanje prevelikog prostora i igrac koji sada pogadja cak i step bek suteve.
Takav napadacki napredak je Braunu doneo jednu potpuno novu dimenziju i ucinio ga pravim two way igracem.
Po mom misljenju jedan od najvaznijih igraca americkog tima, vezivno tkivo odbrane, ali i i grac koji moze dodati jednu novu dimenziju igri u traniziciji i kontranapadu i biti upotrebljiv cak i u pozicionim napadima.
Narocito ce biti vazno kako ce Braun odgovoriti na zahteve pozicije cetiri na kojoj ga trener povremeno koristi jer bi, ukoliko uspe da brani igrace sa ove pozicije, mogao postati neresiva enigma za njih u napadu.

Treba pomenuti i najboljeg blokera NBA lige, kosarkasa Indijane, Majlsa Tarnera.
Tarner je jedan od najvecih talenata na poziciji centra na svetu i igrac koji je prosle sezone u NBA ligi belezio gotovo tri rampe po mecu.
Tarner je visok 211cm, ali je prilicno pokretljiv i mobilan centar odlicne koordinacije. Sposoban je da preuzima, da brani igrace na postu, ali njegov pravi defanzivni kvalitet jeste izuzetno eksplozivan skok, zastita obruca i strana pomoci.
Po evropskim pravilima koja dozovoljavaju kampovanje u reketu ekipi koja se brani, Tarnerovi defanzivni kvaliteti u skoku, zastiti obruca i korekciji docice do jos veceg izrazaja.
Tarner nije centar od koga se mogu ocekivati minijature u igri na postu, ali jeste igrac koji pravi velike probleme brzinom iz pik end rola, a mozemo ga videti i u napadu licem ka kosu. Njegova odmotavanja cu cesto prebrza za igrace na poziciji pet. Jos jedan kvalitet, koji se takodje zasniva na brzini ovog centra, jeste njegovo trcanje kontranapada u kojima je neretko prvi i na lakom zakucavanju.
Imati centra koji je sposoban da bude prvi u kontranapadima dovoljno govori o tranziciji odredjene ekipe.
Na sve to, Tarner ima domet i u sutu za tri, ali sa tim protivnik moze ziveti.
Njegovi glavni kvaliteti ipak ostaju elitna odbrana i skok.

Treba pomenuti i jos jednog ucesnika all star-a, Krisa Midltona. Bek/krilo koje se odlikuje dobrom odbranom, kvalitetnim skokom sa spoljnih pozicija i kvalitetnim sutem sa distance. U pitanju je prilicno racionalan i inteligentan igrac koji zna svoje kvalitete i postuje svoju ulogu na terenu, ali i igrac za velike utakmice i neizvesne zavrsnice kome se moze poveriti poslednji sut. Igrac koji ce uvek dodati loptu saigracu u boljoj poziciji, sposoban da odigra ledjima, ali koji se pre svega oslanja na sut. Itekako je sposoban da sam sebi izgradi poziciju za sut, i pri tome tezi sutu sa desne strane kapice i desnog kornera, ali je precizan i iz ostalih varijanti.

Pored ovih igraca, treba pomenuti i Herisona Barnsa koji ce pokusati da zakrpi rupu na cetvorci koju ima americka reprezentacija, i koji moze predstavljati problem svojom brzinom koja je atipicna za visoke igrace.

Tu je i pobednik takmicenja u sutiranju trojki, Dzo Heris, za koga se mogu ocekivati neke akcije kojima ce se traziti njegov sut, Markus Smart, kao jedan od najboljih defanzivaca NBA lige na spoljnim pozicijama, igrac neverovatne energije, lateralnih kretnji i defanzivnog potencijala koji mu omogucava da podjednako kvalitetno brani igrace od 1 od 3.

U ekipi je i, uslovno receno, strec petica, Bruk Lopez, centar bekovskog suta koji je svojim suterskim kvalitetima sposoban da do maksimuma rasiri igru i otvori prostor u reketu svojim saigracima.

Tu je i jos jedna fizicka zver na poziciji jedan, Popovicev ucenik, Derik Vajt. Do ove sezone malo poznat igrac, koji je potpunu afirmaciju stekao u proslosezonskim play off-u utakmicama.

Kao sto vidimo, ova reprezentacija USA-a nije na nivou nekih prethodnih, u njoj ima previse nepoznatih - od toga kako ce se ovi igraci prilagoditi na ono sto Greg Popovic trazi od njih, kako ce se prilagoditi jedni na druge, na kom nivou ce biti njihova hemija i uigranost do toga kako ce se pojedini mladi igraci, poput Micela,Tejtuma i Brauna privici na evropska pravila.

Ova reprezentacija je specificna i po svom defanzivnom potencijalu koji je prilicno veliki, pogotovo, na spoljnim pozicijama, ali i na poziciji pet, u liku Majlsa Tarnera.
Ono gde ce ovaj tim sigurno biti za tri koplja iznad ostalih jesu trcanje i tranzicija, tako da za protivnike njihove reprezentacije i dalje kao broj jedan vazi pravilo da nikako ne smeju da se upuste u trcanje i otvorenu borbu sa njima. Ova ekipa nema Durenta ili Irvinga koji razbijaju svaku koncepciju odbrane, ali trcanje i tranzicija su i dalje nesto u cemu je cak i ovaj sastav americkih igraca nedodirljiv. Problem ove reprezentacije moze biti uvodjenje u pozicionu i sporu igru i tome treba da teze sve ekipe koje misle da ih pobede. Jos jedan problem moze biti suterska snaga. Jesu Voker, Tejtum i Midlton dobri suteri, ali ne na nivou Karija, Lilarda, Duranta ili Hardena, Micel i Braun su ipak sporadicni kada je sut u pitanju, dok Dzo Heris nece imat veliku minutazu, stoga problem za njih moze biti i zatvaranje reketa, skupljanje u reketu, a otvaranje suta, to bi mozda bio jedan od nacina igre koji bi ovom timu mogao da nanese veliku stetu.

Ono sto brine jesu hemija u napadu, kretanje lopte, kompatibilnost igraca, ali i rupa na poziciji cetvorke gde ostaje jedino Herison Barns. Kao i do sada, produktivnost u napadu ce biti na ledjima spoljne linije, na prvom mestu Kembe Vokera, a zatim i Donovana Micela, Dzejsona Tejtuma, pa i Dzejlena Brauna. Da li to biti dovoljno za zlato, tesko je reci. Ova reprezentacija ima potencijal i individualni kvalitet, ali ne na onom nivou koji bi kod ostalih izazivao strahopostovanje, cak se moze reci da ovaj roster americke reprezentacije kod mnogih budi nadu u mogucnost prekida njihove dominacije.

[Bogun]

I ti da završiš.

Ne znam što, očekujem dobar turnir Japana, iako osim ova tri igrača koje si izdvojio(tj ti i Čekićar) nemaju još mnogo toga ponuditi. Ali ako njima trojici bude dan mogu iznenaditi Čehe ili Turke, što da ne.
U svakom slučaju, ne verujem da će gubiti ubedljivo od ove dve reprezentacije, do 10 poena.

Amerikanci su sigurni za 3-0, a ja se nadam scenariju gde ostale tri ekipe imaju 1-2, pa da Kamikaze sa najboljim koš količnikom dobace do druge grupe. Mada šanse za tako nešto su 1 ili 2%.

[Bolkonski]

Fakultetske obaveze

Sumnjam sa Japanci i Cesi mogu pobediti Turke. Meni su Turci jedno 10-15 razlike ispred tih dveju reprezentacija. Turska prva petorka je stvarno respektabilna, tesko da ovi mogu to da isprate, mozda neke dve i po, pa i tri cetvrtine, ali tesko.
Mislim da je jedino moguca zestoka borba izmedju Japana i Ceske za iznegavanje fenjera, ali i tu dajem prednost Cesima

[fighter]

Međusobni duel Turske i Češke odlučiće ko ide u narednu fazu uz Ameriku.

[Corba do groba!]

Jel naisao neko na neku vest za Vilbekina da ima neke probleme s povredom.. Neki Turcin je rekao drugaru da navodno ima neku povredu i da nece mnogo igrati.. 10.5 granica pa da se odigra under, ako je istina.

[Corba do groba!]

Izvinjavam se na duplom postu, ali nasao sam vest o ovome.

https://www.eurohoops.net/tr/fiba-world-cup-tr/926338/ufuk-sarica-wilbekin-durumu-belirsiz/

Saridza kaze da Vilbekin ima problem sa povredom prsta, nije trenirao par dana , i videce sutra kakva je situacija.

Dodao je "Mozda ce odigrati neke minute, ali nisam siguran" .

[grobar_Zvornik]

[AirBall]

Turci nakon ovakvog poraza komotno mogu da se vrate kuci...

Ni mentalne gromade ne bi uspele da se presaberu nakon ovoga...

[Pit Bull]

Bice Turcima jebeno i Cehe dobiti posle ovoga.

[grobar_Zvornik]

Да је ту Јан, не бих имао дилему... у том мечу одлуке.
Што се Амера тиче, написах на другој теми, могла би побједа на овакав начин бити инфузија самопоуздања за наставак.
Кемба је потврдио да је лидер екипе.

[Baxter Stockman]

Apsolutno, samo što je dugoročno gledano ovo mnogo bolje po nas. Nek Ameri čiste svoj žreb, mi naš i to je to...

Saridža odlično spremio ovo, odlično. Da mu igrači imaju muda umesto klikera o ovome bi se dugo pričalo...