Tokio 2020. - u susret OI

[bezvezarije]

A koga briga za medalje SFRJ. Oni koji su ih osvojili neka ih imaju za uspomenu. Pa Srbiji ne priznaju ni one do 2006.

[Foteljas]

Imam isti odgovor na ovo pitanje kao i na ono u vezi (ne)priznavanja kontinuiteta medalja u kosarci - nismo se ni ja ni moj otac radovali uspesima Marsovaca, vec reprezentativaca ove drzave, kako god da se ona zvala u to doba i ma koje nacionalnosti su bili njeni takmicari.
I stoga, sve su to nase medalje i naravno da ih treba bastiniti, a po istom principu nemam nista protiv ni da secesionisti bastine kao svoje sve medalje koje su osvajali sportisti Kraljevine Jugoslavije, SFRJ, SRJ i SCG pod tom zastavom i da na njih dodaju medalje koje su osvajali pod svojim znamenjima.
A to sto oni to ne zele ili nece, ako misle da su pre 1991, 1992. ili 2006. bili nekakva kolonija pod okupacijom i da nisu imali drzavnost, to nije moj problem.

[octopus]

Praksa kaze da kad Englezi nesto priznaju, onda je to tako jedan kroz jedan.
Setimo se samo OI u Londonu kad je OKS osvojio stotu medalju, odato nam je veliko priznanje domacina, koji je na olimpijskom stadionu napravio koreografiju povodom tog jubileja. Cak je i tadasnji predsednik HOO Zlatko Matesa rekao da je to pravno gotova stvar i da nema nazad. Ova stvar je egzaktno resena. Doduse, kad pricamo o olimpijskim komitetima, ne i drzavama.

Bilo koja medalja zakljucno sa 1991. godinom je pripisana ne Srbiji vec olimpijskom komitetu Srbije. Nama Srbima je najlakse da svojatamo te medalje, ali svako moze da ih oseca svojim, isto kao i Andrica i njegova dela.

Kao i ostalih 99% pozitivno resenih stvari po srpski narod, i slucaj ''olimpijske medalje'' je star preko sto godina. Da se resavalo za vreme Tita ili u postkomunizmu, sigurno je da bismo izvisili. Ni ovako nije najsrecnije resenje, ali ako se jednog dana i pokrene ''nacionalno pitanje olimpijskih medalja'' osvojenih u nepostojecim drzavama, mi cemo sigurno dobiti sve timske i mesovite individualne medalje (bez obzira da li su Srbi cinili bilo koji deo tih kolektiva). Zasto? Zato sto se neko pametan dosetio da JOK ne formira od nule, nego da on bude pravni naslednik SOK-a, jedinog tada formiranog olimpijskog komiteta sa prostora buduce SFRJ.

Ne sumnjam da ce Nemci kad tad pokrenuti to pitanje i da ce traziti da im se pripise prebogata riznica medalja koju je osvojila neponovljiva DDR. Tad cemo i mi i Rusi zvanicno moci da se radujemo. Istoriju kroje mocnici, mi smo uglavnom zrtvena jagnjad, ali ubedjen sam da cemo u ovom slucaju profitirati, naravno kao kolateral iz mnogo sire price.

E sad moj sud. Kad se sve bude resilo, posteno je da pravno predamo komsijama sve medalje koje su njihovi pojedinci osvojili. Parlovljevu Hrvatskoj, Stukeljevu Sloveniji itd. Ali komsije ne bi bile komsije, da onda ne pokusaju ne ruku da nam otkinu, nego da nas ukinu kao drzavu ili clana MOK-a. Vec vidim Hrvati bi trazili i zlato cetvoroseda iz Helsinkija jer su svi clanovi bili njihovi, Makedonija bi se sa Kosovom ili Albanijom pokrvila oko Trstene (mozda bi cak Albanija ''napala'' Kosovo, jer oni nemaju nijednu medalju, pa bi tako da razbiju maler). Onda bi BiH trazila medalje brace Kacar jer su oni Bosanci (sta god znacilo to Bosanci (ili Hercegovci)). Zapetljah se ja ovde, a MOK bi tek zabolela glava.

[Puta Tapar]

Onih ljudi Imenom i Preimenom koji su ih osvojili.

[octopus]

OKS dodelio priznanja za najbolje u 2018-oj godini.

Najuspešniji u izboru Olimpijskog komiteta Srbije u 2018. su Novak Đoković i Tijana Bošković, ženska odbojkaška reprezentacija i muška reprezentacija u basketu 3 na 3. Najuspešniji trener je selektor odbojkašica Zoran Terzić, mladi sportista je tekvondoka Nadica Božanić, a mladi tim muška košarkaška reprezentacija do 18 godina.

Trofej „Olimpijsko srce – General Đukić“ koje se od prošle godine dodeljuje za posebna dostignuća i životni doprinos u jačanju olimpijskog pokreta, ove godine otišao je u ruke naše najuspešnije olimpijke Jasne Šekarić.

[octopus]

Cela 2018. godina sa aspekta svetskih prvenstava u olimpijskim disciplinama, dosta je podsetila na same OI u Riju.
Lose, lose, solidno, maestralno!

Najuspesnija godina za nas sport gledano po broju medalja jos od raspada SFRJ, a veci deo nje smo kritikovali nastupe nasih sportista.

Bilans 4-2-3 (9 medalja) na svetskim prvenstvima, bez nastupa nekoliko jakih kandidata za olimpijsku medalju, jasno pokazuje da imamo cemu da se nadamo u Tokiju.
Sistem stipendiranja, finansiranja priprema i nagradjivanja nasih sportista, uspostavljen pre vise od jedne decenije daje rezultate. Bez obzira na upliv mnostva analfabeta u organizacione strukture naseg sporta, ogromna motivacija sportista i trenera podstaknuta velikim nagradama ne jenjava.

U prvih 7 meseci samo 2 medalje (oba zlata - Spanovic i basketasi 3x3). Zakljucno sa avgustom stize i treca medalja, mrsava bronza Zorica i Tomicevica. Tad je nezadovoljstvo dostiglo maksimum, jer su nam glavni aduti za Tokio pokazali slabost i na prilicno bolan nacin dokazali da nista na talonu nije sigurno.

Onda stize neocekivano plodna jesen. Prvo Arunovicka osvaja bronzu u septembru. Zatim u oktobru dolazi do rapsodije rvaca, cak tri medalje: Stefanek srebro, Kadzaja i Nemes po bronza. U istom mesecu dolazi do vrhunca, jer po vecini srpskih navijaca, osvajamo i najvredniju medalju - zlato fantasticnih odbojkasica. I na kraju, u novembru, kao slag na torti, Jovana Prekovic osvaja nam novo zlato.

Skor 4-2-3 je sam po sebi impresivan, a kad dodamo jos jedan vazan detalj - neucestvovanje pojedinih sportova na planetarnim nastupima, imamo i dodatne razloge za zadovoljstvo. Tekvondisti nisu imali svoje SP, kao ni kosarkasi. Kosarkasice nisu ucestvovale na SP, ali sa Marinom, najjacim sastavom i jednom novom Amerikankom kvalitet ce nam drasticno porasti. Uz sve ovo, tu je i nepredvidivi ali veliki adut - Novak Djokovic. Da dodam i dzudiste, koji su zakazali na SP, ali to ne znaci da u blizoj buducnosti nece biti velikih medalja. Kajakasi mogu vise, kao i strelci. Podsecam, Mikeca i Arunovicku je u miksu ove godine samo 0,1 krug delio od medalje na SP. Tu su u konkurenciji i ove godine povredjeni rvac Micic, kao i odbojkasi koji su bili 4. na SP. Velike vaterpoliste umalo da zaboravim...
Bice sigurno i jos nekih novih velikih nada, jer godinu ipo dana nije malo.

Prva godina ovog ciklusa je bila mnogo uspesnija od prve godine ciklusa Rio. Kao sto vidimo i druga godina ovog ciklusa dala je izuzetne rezultate. Nek ih zdravlje posluzi, nek daju maksimum - bice jos mnogo velikih medalja!
Ziveli! Srecna Nova predolimpijska 2019. godina!

[Milutinov Tata]

Imam isti odgovor na ovo pitanje kao i na ono u vezi (ne)priznavanja kontinuiteta medalja u kosarci - nismo se ni ja ni moj otac radovali uspesima Marsovaca, vec reprezentativaca ove drzave, kako god da se ona zvala u to doba i ma koje nacionalnosti su bili njeni takmicari.
I stoga, sve su to nase medalje i naravno da ih treba bastiniti, a po istom principu nemam nista protiv ni da secesionisti bastine kao svoje sve medalje koje su osvajali sportisti Kraljevine Jugoslavije, SFRJ, SRJ i SCG pod tom zastavom i da na njih dodaju medalje koje su osvajali pod svojim znamenjima.
A to sto oni to ne zele ili nece, ako misle da su pre 1991, 1992. ili 2006. bili nekakva kolonija pod okupacijom i da nisu imali drzavnost, to nije moj problem.

Mogu samo da potpisem ovaj post. Dodao bih da je zanimljivo proveriti kakav je odnos mladjih generacija prema tim medaljama, onih koji nisu "osetili" blagodeti nekih od zajednickih drzava. Naravno da tu dosta uticaja ima i preovladjujuci stav i odnos u nekoj novoj drzavi prema bivsim zajednicama i zelja da se posebno velicaju uspesi novih drzava. Slican prica na ovu temu i cije su GS titule Monike Seles (Puta Tapar je dao najbolji odgovor).

Spoiler: pokaži

Praksa kaze da kad Englezi nesto priznaju, onda je to tako jedan kroz jedan.
Setimo se samo OI u Londonu kad je OKS osvojio stotu medalju, odato nam je veliko priznanje domacina, koji je na olimpijskom stadionu napravio koreografiju povodom tog jubileja. Cak je i tadasnji predsednik HOO Zlatko Matesa rekao da je to pravno gotova stvar i da nema nazad. Ova stvar je egzaktno resena. Doduse, kad pricamo o olimpijskim komitetima, ne i drzavama.

Bilo koja medalja zakljucno sa 1991. godinom je pripisana ne Srbiji vec olimpijskom komitetu Srbije. Nama Srbima je najlakse da svojatamo te medalje, ali svako moze da ih oseca svojim, isto kao i Andrica i njegova dela.

Kao i ostalih 99% pozitivno resenih stvari po srpski narod, i slucaj ''olimpijske medalje'' je star preko sto godina. Da se resavalo za vreme Tita ili u postkomunizmu, sigurno je da bismo izvisili. Ni ovako nije najsrecnije resenje, ali ako se jednog dana i pokrene ''nacionalno pitanje olimpijskih medalja'' osvojenih u nepostojecim drzavama, mi cemo sigurno dobiti sve timske i mesovite individualne medalje (bez obzira da li su Srbi cinili bilo koji deo tih kolektiva). Zasto? Zato sto se neko pametan dosetio da JOK ne formira od nule, nego da on bude pravni naslednik SOK-a, jedinog tada formiranog olimpijskog komiteta sa prostora buduce SFRJ.

Ne sumnjam da ce Nemci kad tad pokrenuti to pitanje i da ce traziti da im se pripise prebogata riznica medalja koju je osvojila neponovljiva DDR. Tad cemo i mi i Rusi zvanicno moci da se radujemo. Istoriju kroje mocnici, mi smo uglavnom zrtvena jagnjad, ali ubedjen sam da cemo u ovom slucaju profitirati, naravno kao kolateral iz mnogo sire price.

E sad moj sud. Kad se sve bude resilo, posteno je da pravno predamo komsijama sve medalje koje su njihovi pojedinci osvojili. Parlovljevu Hrvatskoj, Stukeljevu Sloveniji itd. Ali komsije ne bi bile komsije, da onda ne pokusaju ne ruku da nam otkinu, nego da nas ukinu kao drzavu ili clana MOK-a. Vec vidim Hrvati bi trazili i zlato cetvoroseda iz Helsinkija jer su svi clanovi bili njihovi, Makedonija bi se sa Kosovom ili Albanijom pokrvila oko Trstene (mozda bi cak Albanija ''napala'' Kosovo, jer oni nemaju nijednu medalju, pa bi tako da razbiju maler). Onda bi BiH trazila medalje brace Kacar jer su oni Bosanci (sta god znacilo to Bosanci (ili Hercegovci)). Zapetljah se ja ovde, a MOK bi tek zabolela glava.

Nasa je sreca da Srbija osnovala svoj OK pre I Svetskog rata i usla kao zvanicna clanica u MOK, pa je Kraljevina SHS nasledila to mesto, inace da je to uradjeno nakon formiranja zajednicke drzave 1919. bilo bi dosta problema da nasledimo to mesto u MOK-u. Ovako smo se "izvukli" i jos zvanicno "prisvojili" sve medalje od 1920. do 1992. SRJ je automatski nasledila i mnoge druge stvari iz SFRJ, ali smo na mnogim mestima izvisili zbog iskljucenja iz raznih organizacija, jer je osnivac ili punopravni clan postala SFRJ, koja se naravno po onima koji su i odlucivali "raspala" na elementarne delove koji su morali da krenu ispocetka (tu su mozda nasi propustili priliku na politickom nivou
da se izboksuje pravno nasledstvo, ali relano nisu ni imali mnogo sansi zbog brzine i eskalacije dogadjaja sa pocetka devedesetih).

Ako Nemacka ikada pokrene pitanje medalja DDR-a, da li ce to znaciti da prihvata i one lose stvari koje idu s tim (sistematski doping) i preuzeti odgovornost za te stvari (npr. tuzbe sportista ili njihovih naslednika). Jos jedna stvar koja ide uz to je favorizovnje jer bi znacilo da su Nemci tih godina nastupali sa 2 puta vise takmicara nego sve ostale zemlje u disciplinama gde postoji ogranicenje broja takmicara iz neke zemlje, pa bi imali i slucajeve da Nemci imaju cak 2 medalja iz sportova gde je moguce osvojiti samo 1 medalju za zemlju.

Sto se "postene" predaje medalja OKS drugim olimpijskim komiteteima tice tu se ne slazem se s tobom. Prvo nema potrebe bilo sta nekome davati, poklanjati, jer nismo mi to samo prisvojili, vec smo ih zvanicno "dobili" od MOK-a. Drugo koliko je npr. koliko je medalja nekog pojedinaca zaista medalja republike iz koje je dolazio. U atletici smo imali dogovor da se nacionalni rekordi pripisuju prema clanstvu u klubu, bez obzira na nacionalno poreklo i mesto rodjenja pojedinaca. Takodje logistika osvajanja svih tih medalja pretpostavljam da nije bila iskljucivo republicka vec savezna (i pre i posle II Svetskog rata).

Po meni najpravednije je da te medalje ostanu medalje zajednicke drzave, (isto vazi i za SRJ), Srbija od 2008. osvaja medalje pod tim imenom i treba to voditi kao posebnu stavku.

[Olimp]

Po meni SRJ i SCG svakako mora pripasti Srbiji. Ovo ostalo da se nikome ne piše.
To odgivara realnosti najviše.

[octopus]

Ma ništa se ne mora, tačnije mora se samo ono što veliki odluče ili ne odluče. Kod nas se detaljno broje krvna zrnca svakome i na ex-Yu nivou se nikad ništa neće moći rešiti. Mi u svemu moramo da budemo specifični (i hendikepirani), kao i da zavisimo od interesa drugih, navikli smo.

Krenule izjave naših sportista u vezi pohoda na medalje. Novak i Arunovićka silno motivisani da ih osvoje, a odbojkašice idu korak dalje u željama i otvoreno priželjkuju zlato.

[Milutinov Tata]

Za Novaka sam bio oprezan i pred Rio, a mislim da tek sada treba biti. Moramo prvo videti kako ce proci ove godine, tj. moze li da drzi formu dovoljno dugo. Cak i da je sve OK, ipak ce on imati na OI 33 godine, igrace se na brzoj podlozi na 2 dobijena seta, mnogo je tu igraca koji mogu da odigraju ravnopravno s njim, dovoljno je da odlicno serviraju tog dana. Mecevi se igraju dan za danom. Ta medalja je po meni vrlo neizvesna.

Odbojkasice i treba da pucaju na zlato, ali i tu je konkurencija dosta jaka, videli smo na SP da su nijanse odlucivale. Arunovic i Oi nekako ne idu u istu recenicu, tako da oprez .

Generalno, zbog Ivaninih problema sa povredama, trenutno ni za koga ne bih ruku u vatru stavio da sigurno uzima medalju. Vaterpolisti su najizvesniji osvajaci po meni, za njima odbojkasice. Nadam se da basketasi nece puci pod pritiskom, bice to prvi put da bukvalno citava zemlja prati njihov nastup, ocekivace se zlato, a to je nesto sasvim novo za njih.

Videcemo za kajak i kanu, dosta toga moze da se promeni u narednom periodu, na bolje naravno. U rvanju imamo sansu za nekoliko viza, a posle je sve moguce, isto vazi za tekvondo i karate. Nadam se da cemo i u streljastvu ostvariti maksimalan broj viza, pa onda su i vece sanse da neko zablista. Verujem da kosarkasi na SP mogu do vize, posle su sigurno u igri za medalju na OI. U kosarkasice ne verujem previse, dosta smo slabiji nego pre 4 godine. Odbojkasima ce lakse biti u Tokiju da napadnu medalju, nego da se plasiraju na same igre. Posle ucinka na EP mislim da je za rukometasice maksimum nastup u Tokiju. O fudbalerima smo vec pisali.

Ostaje mi enigma u dzudou, da li ce Kukolj ili Majdov da promene kategoriju, ili idu jedan protiv drugog u borbu za OI. Nadam se da ce Milica do vize, pa neka je u Tokiju i sreca malo pogleda. Plivanje i atletika (sem Ivane) na zalost korak unazad. Veslanje takodje.

[Foteljas]

Za Novaka sam bio oprezan i pred Rio, a mislim da tek sada treba biti. Moramo prvo videti kako ce proci ove godine, tj. moze li da drzi formu dovoljno dugo. Cak i da je sve OK, ipak ce on imati na OI 33 godine, igrace se na brzoj podlozi na 2 dobijena seta, mnogo je tu igraca koji mogu da odigraju ravnopravno s njim, dovoljno je da odlicno serviraju tog dana. Mecevi se igraju dan za danom. Ta medalja je po meni vrlo neizvesna.
Odbojkasice i treba da pucaju na zlato, ali i tu je konkurencija dosta jaka, videli smo na SP da su nijanse odlucivale. Arunovic i Oi nekako ne idu u istu recenicu, tako da oprez .

Nakon iskustava iz 2012. i 2016. sa Novakom definitivno valja biti vrlo oprezan u proceni medalja. Pritisak na njega da osvoji poslednje zlato koje mu fali je i tada bio ogroman, pokazalo se da on nije bio u stanju da ga istrpi i ne samo da nije uzimao zlato, nego je ostajao i bez medalje, sto je definitivno bilo vrlo razocaravajuce. Mozda ce plus biti to sto ce biti svestan da mu je to poslednja sansa da osvoji poslednji trofej koji mu nedostaje u riznici, kada se karijera polako vec blizi kraju.
Nesto slicno vazi i za odbojkasice. MT je lepo napisao da su nijanse odlucivale na SP, zahvaljujuci nakaradnom sistemu takmicenja, nase su tankovale dve utakmice u grupi samo da Brazilke ne bi usle u top 6. Sada smo dobili i Italijanke kao ozbiljne konkurentkinje u Evropi. Turnir ce zaista biti vrlo jak.
A naravno da je tek za strelce nezahvalno da se nesto prognozira, videli smo na primeru Rija


Nego, kakve su vese procene, ko ce biti stegonosa na otvaranju?
Ako se imaju u vidu stepen "politicke korektnosti" i prethodni rezultati kao parametri, nekako mi se Stefanek samo po sebi namece kao glavni favorit...

[Milutinov Tata]

Apsolutno se slazem, nemamo sta da izgubimo . Jedino nisam siguran da ce on biti u Tokiju odmah na pocetku, jer je prosli put nastupao tek druge nedelje. Zastavu obicno nosi neko ko nastupa prvih dana (Jasna, Novak, Ivana).

[Milutinov Tata]

Sredstva u iznosu od 1.862.569.000 dinara podeliće 20 organizacija, a to je značajno više u odnosu na prošlu godinu, kada je budžet bio 1.705.084.000 dinara. Vaterpolo savez Srbije dobiće ove godine 92.500.000 dinara, nešto više u odnosu na prošlu, kada je trofejna organizacija dobila 89.000.000. U odnosu na VSS, više dobijaju Odbojkaški savez (106.500.000), Košarkaški savez (110.000.000), Sportski savez Srbije (120.000.000) i Olimpijski komitet Srbije (360.000.000)

[Olimp]

Mogao bi Filip Filipović.

[Foteljas]

Ni slucajno Fica, valjda vaterpolisti trebaju da odbrane zlato…