Rio 2016. - u susret OI

[jabukamen]

Do OI je ostalo manje od 500 dana, olimpijski ciklus ulazi u svoju poslednju trecinu.

Sinoc sam gledao neku emisiju posvecenu olimpijskom komitetu i kazu da ce Srbiju na prvim evropskim igrama u Bakuu za 2.5 meseca predstavljati oko 120 sportista, a za sada ih je to mesto obezbedilo njih 79, ali nigde nisam nasao ko su ti sportisti, a o tome kakva ce biti konkurencija da ne govorimo.

[Patriota]

Predstojeće EOI su u nekim sportovima kvalifikacione za Rio, tako da je ovo svakako mesto na kome treba o njima pisati.

Kade je reč o ovom takmičenju, pre svega treba reći da će na njemu učestvovati oko 6.000 sportista, da će biti zastupljeno 20 sportova i 31 disciplina. Po ugledu na neka druga takmičenja kao što su Azijske Igre ili Pan-Američke Igre, pokrenuta je priča na tlu našeg kontinenta i konačno došlo do realizacije ove zamisli. Mesto održavanja ovog takmičenja je spoj lepog i korisnog u svakom smislu. Azerbejdžan je zemlja koja pokušava svojom agresivnom politikom(u svim sferama života) da promoviše svoju zemlju kao novog ozbiljnog igrača u svetskim razmerama i upravo je ovo takimičenje jedno od tih prilika. Evropski Olimpijski Komitet(EOK) će za uzvrat dobiti dobro organizovano takmičenje, sa odličnom infrastrukturom, što je prvi preduslov da se igre smatraju uspešnim. Ako se sve ove pretpostavke obistine, EOK-u će biti mnogo lakše da organizuje i promoviše neke sledeće EOI. Još jedan jeko bitan detalj koji treba pomenuti ja da ovo takmičenje služi domaćinu kao generalna proba za eventualnu kandidaturu za OI 2024.godine.

Imajuć u vidu da su prve igre po redu, treba imati i određenu dozu razumevanja zašto neće u potupunosti biti jednako zanimljive u svim sportovima. Zbog zgusnutog termina takmičenja i unapred napravljenih kalendara istih, neke svetske i evropske sportske organizacije nisu mogle izaći u susret EOK, tako da u nekim sportovima nećemo moći da gledamo najkvalitetnije takmičenje, a nekih uopšte neće ni biti na EOI. Evo i nekoliko primera: u vreme EOI, igraće se i završnica Svetske lige u vaterpolu sa koje će pobednik steći pravo učešća na OI 2016.; takođe, u isto vreme će se odigravati i EP U21 u fudbalu, odakle će četiri ekipe predstavljati naš kontinent na OI; u tom periodu održaće se i SP juniora u dizanju tegova itd. Ovo su samo neki od primera preklapanja termina i nemogućnosti da se na dva takmičenja u isto vreme gledaju najbolje ekipe ili takmičari. Zbog svega ovoga, već je unapred poznato da će u različitim sportovima biti prikazan i različit nivo kvaliteta:

- u pomenutom vaterpolu, na turniru će igrati juniori,
- u nekim sportovima biće „revijalno“ seniorsko takmičenje kao što je atletika(EP reprezentacija treće lige, čiji je član i domaćin Azerbejdžan),
- kada je reč o borilačkim sportovima, neki su ukinuli ovogodišnja EP(džudo,rvanje) kako bi ovo bilo najozbiljnije ovogodišnje takmičenje u Evropi u
pomenutim sportovima
- najvećem broju sportova ovo takmičenje će služiti za prikupljanje bodova za rang liste ili ispunjavanje normi za odlazak u Rio,
- na ovom takmičenj će se pojaviti i nekoliko neolimpijskih sportova i disciplinia: sambo, karate, basket tri na tri i fudbal na pesku,
- samo u tri sporta će biti podeljena konkretna mesta za Rio:

• stoni tenis – pobednici u singlu se direktno kvalifikuju za učešće na OI
• streljaštvo – pobednici u 15 olimpoijskih disciplina osvajaju kvote za svoj NOK za učešće na OI
• triatlon – pobednici u muškoj i ženskoj konkurenciji se direktno kvalifikuju za učešće na OI

Kada je reč o učešću naših sportista trenutni broj(79) takmičara odgovara trenutnom broju verifikovanih učesnika od strane EOK, dok još uvek nije došlo do verifikacije u pojedinim sportovima, a u nekima kvalifikacioni period još uvek zvanično nije završen. Kada dođe do kompletiranja ova preostala dva segmenta, broj naših reprezentativaca trebao bi da bude oko 120.

Lično mislim da na ovo takmičenje treba poslati sve one takmičare koji se tamo mogu domoći vize za Rio, a drugi deo “misije” bi trebao da bude sastavljen od mladih takmičara(budućih osvajača medalja) kojima bi ovo takmičenje poslužilo da osete deo atmosfere sa ovakvih manifestacija(o čemu je već pisano u okviru ove teme).

[-Lepi-]

Sada sam gledao koji ce sve sportovi i discipline biti na ovim EOI i vidim da se od ekipnih sportova igra samo vaterpolo i odbojka, ne racunam basket 3x3.Jasno je da je kalendar ekipnih sportova sto se tice reprezentacija ali i klubova prenatrpan i da na ove igre jednostavno ne mogu doci najbolji predstavnici.
U veterpolu i odbojci se igra Svetska liga u to vreme tako da i ta takmicenje nece biti na nekom vrhunskom nivou pa se pitam da li je uopste i bilo potrebe za ovim igrama.
Sto se tice individualnih sportova situacija je drugacija ali je i tu pitanje ko ce nastupati.Malo mesta se deli za OI u Riu i prilicno sam skeptican sto se tice ovh prvih EOI.Mozda eventualno u nekom buducem periodu EOI izrastu u pravi i veliki sportski dogadjaj ali ove prve mislim da nece opravdati ocekivanja mnogih.
Pored mnostva OI,SP,EP,ostalih prvenstava kontinenata,Univerzijada i ostalih sportskih dogadjaja meni ove igre dodju kao potpuni visak.

[jabukamen]

Svaka cast Patriota na ovako informativnom postu.

Mesto održavanja ovog takmičenja je spoj lepog i korisnog u svakom smislu.

Po meni je to vise spoj guranja novca ispod stola nekolicini ljudi koji o tome odlucuju. Prvenstva u zapadnoj i centralnoj Evropi garantuju veliki broj gledalaca iz te, ali i okolnih zemalja, nesto sam skeptik da ce bilo ko zapaliti do Bakua da gleda juniorski vaterpolo i treceligasku atletiku, a spektakl bez punih tribina navijaca sa svih strana je nemoguc.

prilicno sam skeptican sto se tice ovh prvih EOI.Mozda eventualno u nekom buducem periodu EOI izrastu u pravi i veliki sportski dogadjaj ali ove prve mislim da nece opravdati ocekivanja mnogih.

Ovo je i moj utisak, ali dobro, neka ovo bude pionirski korak pa ce kasnije biti bolje, nisu ni prve OI i SP u fudbalu bili spektakularni, povratak tenisa na OI je bio traljav, ali posle prelezanih decijih bolesti je postalo mnogo bolje.

[octopus]

Ovih dana je aktuelan tekvondo. Skoro je zavrseno EP u olimpijskim disciplinama, koje ustvari i nije EP, vec obican turnir (sa spektakularnim nazivom) na kome nastupaju najbolji evropski borci iskljucivo zarad prikupljanja bodova. Ovde medalje nemaju znacaj trofeja, kao na klasicnom EP. Jer ovo prvenstvo je organizovano iskljucivo da Evropljani ne bi ostali hendikepirani u sakupljanju olimpijskih bodova u odnosu na glavne konkurente iz Azije, koji imaju slicno takmicenje.
Tijana Bogdanovic sa nepunih 17 godina, nastavlja da odusevljava. Prva seniorska godina i od 10 takmicenja, gde je bilo 5-6 izuzetno kvalitetnih, uzela je 9 medalja. Medjutim, morace da gazi u ovom ritmu do zavrsetka kvalifikacija, kako bi se direktno plasirala.
Na OI direktno ide prvih 6 takmicara sa svake od 4 muske i 4 zenske liste. Ostali idu na kontinentalne kvalifikacione turnire, 1 svetski i samo jos 1 po kontinentu, pa nece biti lako.
Milica Mandic je i dalje prva, ali jako brinu njene ceste povrede. Koliko je ona kvalitetan borac, govore i plasmani ostalih nasih najboljih tekvondista u svojim kategorijama. Ana Bajic, koja je zbog Milice morala malo da smrsa, je 38. Dragana Gladovic je 27. Tijana Bogdaovic je 42. ali joj jos uvek nisu dodati bodovi sa EP, koji ce joj doneti 27. mesto. Od muskaraca je najbolje plasiran Damir Fejzic 29.
Inace, na OI iz svake zemlje, maksimalno 2 zene i 2 muskarca mogu da se plasiraju. Hrvati to najbolje znaju, jer su oni u zenskom tekvondou skoro isto sto i Kina u skokovima u vodu, pa je skoro teze otici na smotru, nego osvojiti medalju.

[octopus]

Treći srpski olimpijac.

Bravo Čabo! Idemoooo!
Saradnja sa Higlom je pun pogodak!

http://www.b92.net/sport/na_vodi/plivan ... _id=976401

[Milutinov Tata]

Sjajan rezultat, bravo Cabo! Ovo vreme je za stotinku slabije od vremena potrebnog za finale u Londonu. Tamo je bronza osvojena sa 59,49.

[jabukamen]

I Velja ostvario A normu na 400 kraul tako da je Caba dobio drustvo. Lendjer je isplivao B normu sto bi za njega trebalo da ne znaci nista jer za nekog ko 2016. godine ima dve OI iza sebe i 26 godina zivota ne treba traziti sporedne puteve - A norma je imperativ. Na srecu bice jos dosta prilika.

[octopus]

Lendjer je sad na nivou na kom je Caba bio pre 4 godine. Zaista veliko razocarenje poslednjih 5-6 godina, posmatrajuci 11. mesto na SP u Rimu i pre toga blistavu juniorsku karijeru. Da li je samo on kriv zbog toga, to ne znam. Siladji bi mogao da bude velika nada, ukoliko psihicki uspe da se izbori sa ovim jakim ritmom rada i sad vec, velikim ocekivanjima nacije.
Pored ove dve sigurne norme, u plivanju imamo i petoro plivaca sa selekcionim vremenima, koja ne garantuju odlazak na igre. Malo sam gledao OST (ili nepravilno receno, kako je ostalo od ranije, B norme) za London. Tu je sansu dobijalo svega po 5-6 plivaca po disciplini, tako da su svim nasima sa ovim vremenima, koja trenutno imaju, minimalne sanse da se plasiraju.

[Milutinov Tata]

Ma pred London je nekoliko njih dobilo vize u poslendji cas tako da ne sumnjam da ce se sa B normama ici. Pitanje je samo da li ce OK promenti kriterijum jer su nesto najavljivali u vezi tih B normi, ali po meni to ce tesko da ide. Ako se odluce na varijantu da samo "perspektivni" idu sa B normom, koja je starosna granica (I odmah naravno zasto bas ta) I kako pravilno proceniti ko je perspektiva a ko ne. Verujem da pojedini Savezi na osnovu broja olimpijaca dobiju i odredjena sredstva pa ce se sigurno oni boriti da poguraju sto vise svojih sa B normama.

Lendjer je zaista enigma, fino je napredovao, onda se u jednom trenutku ukopao i vise nije mogao napred, sad mi se cini da ide unazad. Valjda ce se trgnuti.

[AirBall]

Nisam za B norme jer ko nije kadar da se ukljuci u borbu za najvisi plasman ni ne treba da bude na najvecoj sportskoj smotri...

Bas se ozbiljna polemika vodila na forumu pre par godina o brzohodacima, plivacima poput Miroslave Najdanovske i slicnim...

Ne vidim kakvu korist ima drzava od toga da neko zavrsi na 53. mestu od 54. takmicara, a da se preuzmu troskovi priprema kao i finansiranje koje traje nekoliko meseci... Vise sam za to da se pojacaju fondovi za pripremu sportista poput Stjepanovica, Spanovicke itd koji mogu da donesu i odlicje...

Mi nismo Nikaragva da je bitno da se tek tako neko pojavi bez rezultatskog imperativa...

[grobar_Zvornik]

Аир је апсолутно у праву кад су б норме (народски назор норме) у питању. Мислим да сам на овој теми баш о томе и писао... Једна смо од најнеупсјешнијих нација кад је број медаља у питању у компарацији са бројем такмичара који иду на ОИ последње двије олимпијаде.

[Milutinov Tata]

Dobro se secam ti raspravo posle dogadjaja u Londonu . Ali uvek ima neko ko je potencijal, sigurno sada ne moze da se ukljuci u borbu za vrh, ali mozda u buducnosti (recimo Anja Crevar o kojoj smo pisali pre mesec dana, Octopus ili Patriota su spominjali jos neke). Po meni je greh ne voditi nekoga ko je veliki potencijal zato sto kao junior(ka) nije ispunio A normu. Po meni je to dosta komplikovano, neko moze da ugrabi npr. za 1 stotinku ili 1cm A normu i da "legitimno" ide na OI, a opet je neralno ocekivati neki znacajniji plasman.

[AirBall]

Naravno da ni sve B norme nisu iste, primer koji si naveo cak ni po mojim parametrima nije problematican, ali ne bih se iznenadio da Dragutin Topic opet u nekoj Bajinoj Basti preskoci 215 cm sto je dovoljno za nastup i na ovoj Olimpijadi i da se opet iz nekog budzaka pojavi puz iz Vlasotinca koji se preziva Filipovic, zbog njega redovno menjaju satnicu na Olimpijadi, uvek dodje s par sati zakasnjenja ukoliko ga ne diskvalifikuju...

[Patriota]

Tema koja uvek izazove veliki broj komentara i ma koliko se o njoj pisalo uvek ima nešto da se doda. Iako sam i ja o ovome već pisao, ostaviću još jedan komentar.

Takozvane „B“ norme na OI u pomenutom formatu postoje samo u atletici i plivanju. Ova dva sporta zajedno sa gimnastikom, nalaze se u prvoj grupi sportova po kategorizaciji MOK-a. Inače, kategorizacija se donosi na osnovu šest parametara koje vrednuje MOK-ova organizacija: Centar za sportske studije ili skraceno CIES. Naizgled ništa tu nije ni sporno, to su bazični tradicionalni sportovi prisutni na svim OI, dok se ne pogleda ukupan broj učesnika po sportovima:

- Atletika – ukupno muških i ženskih sportista 2005
- Plivanje – ukupno muških i ženskih sportista 900
- Gimnastika – sportska muških i ženskih oko 200 i ritmička oko 100 – ukupno oko 300

Naravno gimnastika odmah otpada iz neke dalje rasprave zbog toga sto nema preveliki broj učesnika niti ima „B“ norme.

Plivanje i atlekika su puno diskutabilnije teme, a lično mislim da su ukupni broj sportista i „B“ norme u uzročno posledičnoj vezi. Očigledno je da je MOK imajući u vidu sve gore navedeno kada je reč o ova dva sporta, upravo njih odredio da budu dostupni za učešće, sportistima iz gotovo svih zemalja sveta. Ovo je ustaljena praksa decenijama unazada i gotovo da se podrazumeva.

Atletika i „B“ norme nisu samo tema za diskusiju i oprečna mišljenja u Srbiji već i u mnogim zemljamna Evrope, pa i šire. U situaciji gde samo tri atletičara/ke(po disciplini) iz jedne zemlje mogu da učestvuju na OI sa „A“ normom i kada bi se sagledao broj atletičara iz celog sveta koji bi tu istu „A“ normu ostvarili, verovatno bi došli do brojke koja bi bila duplo manja od sadašnjeg broja učesnika. U toj situaciji postavlja se pitanje šta bi se desilo sa masovnosti i jedinoj prilici da se neke zemlje uopšte pojave na OI. Međutim, polako se stav i samog MOK-a po ovom pitanju menja i pitanje je vremena kada će se preći na jedinstvenu „A“ normu(između sadašnjih „A“ i“B“) za učešće na OI(mislim da je IAAF ovo već uradila za naredno SP u Pekingu), a što se tiče dostupnosti, funkcionisala bi preko sistema „vajl karti“. Još jedan od načina da se smanji broj učesnika u atletici na OI je predlog koji se nezvanično pojavio od strane MOK-a, a to je da se ukine pet disciplina iz programa OI. Iz svake grupe po jedna: 200m, troskok, kugla, 10.000m, 20 km hodanje.
Na sve ovo, pored lošeg kvaliteta samog atletskog takmičenja na OI, navodi i opšta globalizacija i pojava novih sportova koji su sve zastupljeniji širom sveta. Smanjenjem ukupnog broja atletičara/ki samo za 500, MOK bi mogao da uvede pet novih sportova ili disciplina po 100 učesnika čime bi povećao interesovanje za takmičenja na OI i u isto vreme uspeo da se oslobodi dela pritisaka istih koji žele u porodicu olimpijskih sportova(karate, bejzbol, basket tri na tri, skvoš...).

Kada je reč o plivanju situacija je znatno lakša nego kod atletike. Takmičenje je ograničeno na 900 učesnika i svi koji isplivaju „B“ normu nemaju garanciju da će učestvovati na OI. FINA vodi račun da pored učesnika sa „A“ normom(dva po disciplini), pozove „B“ normaše po teritorijalnom principu, kvalitetu i nesmetanoj organizaciji štafetnih trka. Iako su one veliki prestiž, izuzetno je teško organizovati takmičenje od 16 štafeta u disciplinama 4x200 pa i 4x100 slobodno u obe konkurencije. Upravo se od plivača/ca sa „B“ normom kompletiraju štafete pojedinih zemalja i tako steknu pravo učešća na OI.

Na kraju dolazimo do zaključka da će rešenje na globalnom nivou kada su u pitanju „B“ norme, rešiti i naše frustracije i nezadovoljstva kada je reč o nekim našim sportistima(hodači, maratonci...).