Kosarkaska Reprezentacija Srbije

[Step]

upravo ono sto sam danas i pricao... desava nam se.

najteze je reci istinu i onda podneti teret te istine.

slusajuci dudu i igrace stice se utisak kako se nista strasno nije desilo i kako eto mi jadni nismo imali dovoljno srece - cudi me da nije pomenuta i vlaznost vazduha?!

dokle vise laganja i zamagljivanja? zar u svakoj oblasti zivota u srbiji mora da se koristi ista matrica obmanjivanja javnosti? jedino ako misle da smo svi male perice pa ne vidimo dalje od svojih noseva. dokle vise da se rugaju zdravom razumu i zdravoj logici?

kaze duda onako pun sebe: gde vidite moju odgovornost? realno, to moze da izjavi samo covek koji je ili glup ili preterano bezobrazan. ovo prvo sigurno nije.

licno sam ogorcen, ne toliko zbog 8. mesta, koliko zbog samog odnosa igraca prema svetom dresu. izjave igraca i njihovog vodje puta i iskazivanje ovolike kolicine neobjektivnosti neka im je na cast. ali neka ne misle da su ljudi u srbiji slepi i da nisu svesni njihovog odnosa prema reprezentaciji.

pominje duda i veliku spremnost igraca... kako sam ga razumeo spreman je cak i da plati da se ove nase balerinice izmere u fizickoj spremi sa ostalim momcima. no comment!

u dubokom smo kanalu, pre svega zbog toga sto igraci koji cine okosnicu tima ili su na zalasku karijere ili nemaju zapazene uloge u svojim maticnim klubovima.

ukoliko se nastavi ovakav trend samo-obmanjivanja sebe i javnosti ne vidim uopste nacin kako se mozemo vratiti na staze stare slave.

[AirBall]

ukoliko se nastavi ovakav trend samo-obmanjivanja sebe i javnosti ne vidim uopste nacin kako se mozemo vratiti na staze stare slave.

Cudio sam se kao klinac Amerikancima zasto sve prebacuju u statistiku, ali zna ista u dosta navrata da kaze vise nego milion reci...

Igrali smo 11 utakmica, a izgubili 6...

Dovidjenja, prijatno, kraj price...

Sta ima vise posle toga da se diskutuje...

[Milutinov Tata]

Joj bre kakav umor kad ga ove godine nije ni zvao... Vidis da im je pukao odnos negde oko Darkove svadbe... Mozda je pecenje bilo masno, a konjak izvetreo, ko ce ga znati, ali selektor rece da mu Darko nije rekao da nece da igra...

Problem je sto je sa nedovoljno kvalitetnih opcija krenuo na turnir, protivnici su nas skautirali i razvalili, jer su sve ekipe od kojih smo izgubili na ovom turniru individualno kvalitetnije od nas...

Koji su razlozi Milicicevog neigranja 2009.? Mislio sam da je umor, izvinjavam se ako gresim. Ma koliko da je "udaren" u glavu mislim da je Milicic dovoljno sposoban da konkretno pokaze zelju da igra za reprezentaciju, a ne samo da cuti, pa se i ne zna sta misli. Po meni, bez obzira na sve, on je taj koji je posle svega trebao prvi da pridje Ivkovicu i kaze da je ovog leta spreman da igra, pa onda neka selektor odluci hoce li da ga zove ili ne. Njemu se sezona zavrsila jos u aprilu, zar je moguce da ne moze da navrati u Savez, pozove Bodirogu ako vec ne moze Ivkovica.

Ova druga recnica je potpuno druga prica i potpuno je ispravna. Turnir je bio predugacak, a mi jednostavno nemamo toliko kvalitetne igrace da mozemo da trpimo u ekipe razne Radulovice ili Arapovice (da se nadovezem na Mostra jer se i ja secam tih stvari) koji su tu da uzmu medalju i slikaju se na postolju. Morali smo da imamao 12 ratnika koji su u svakom trenutku spremni da odigraju na maksimalnom nivou.

[Diktator]

Kako ti preletiš preko posta i čupneš šta ti treba da bi opravdavao. Pisao sam o reprezentaciji SFRJ, ali i o tadašnjem lizanju sa Beobasketom tog vremena njegovom ekselencijom Mirkom Novoselom... mogli su tada da prođu i zalutali Čutura (njega sam i gotivio) i Arapović jer su ostali igrači iz reprezentacije bili toliko dominantni na ostatak sveta da su mogli da igraju sa po jednom rukom, ali nije bilo fer prema Đorđeviću, Grboviću i Pecarskom koji su bili zaslužili mesto, baš kao i Kec i Vujanić 2009.

Paunić, u odnosu na svoje igračke limite, ne bi igrao ni za jednu reprezentaciju na EP, a to što je Stari izjavio je još jedna u nizu baljezgarija i zamazivanje očiju koje prolazi samo kod njegovih idolopoklonika. Pa koji je on to deo sistema i važan činilac kad je zaigrao tek kad su se prva dvojica povredili.
Bobi je uleteo kao 12 prase i očigledno ga je vodio ko tele na stočnu pijacu jer nisam video ni minimalan trenerski napor da se on uključi u igru i da mu se osmisli nekakava uloga što je klasičan trenerski javašluk.
Rašić je, ko što rekoh, najobičniji puvanjak i ispodprosečni igrač i za slabije ekipe od Srbije i košarkaš koga si mogao da zameniš sa bilo kojim da se ne odrazi loše na ekipu, naprotiv.
Kešelj mu ne igra u Oliju ni minut, a ovde je starter sa zavidnom minutažom. A šta je pokazao? Da zna da zategne prangiju protiv Angole, Irana, Izraela (koji bi nas pobedio da im je igrao Kaspi) i ostalim utakmicama lišenim pritiska.
To su ti četiri igrača umesto kojih je morao i mogao da povede mnogo bolja rešenja: Od mlađih Nedovića, Raduljicu i Lučića a od starijih Igora, Darka, Rakovića...
Za Bjelicu sam ispričao šta sam ispričao a ti veruj ili ne... a zvao ga je iz razloga što šira košarkaška javnost ceni tog momka i zna da je jedini pravi prospekt iz te generacije čije fizičke predispozicije i igračku inteligenciju nije lako naći, a i iz razloga što je dovoljno iskusan (što inače ponavlja ko papagaj) da se ne kači sa Kapikjonijem... a već sam pisao da je igra reprezentacije u Poljskoj bila mnogo bolja i iz razloga što je Bjelica bio starter sa većom minutažom i značajnom ulogom u timu, dečko koga su i Krle i Novica i Milenko zagotivili a koji je imao strašno bedan odnos od strane stručnog štaba kad je odbio da pređe u Dudinu agenciju i Oli. Bio je bukvalno šikaniran. Ako očekuješ da će on da izađe i to ispriča novinarima, onda stvarno živiš u paralelnoj realnosti. Pa u ovoj zemlji niko neće smeti da zucne ništa protiv Dude.
Identična je bila priča i za Raduljicu koji je oteran ko govno iz Turske da ni sami igrači nisu mogli da veruju (a neki su i plakali) a Mačvan i Kešelj su mu se izvinjavali jer su znali da obojica zaslužuju ispadanje pre njega. Istina je i za Rakovića koga je Delić već pripremio na Raduljicin scenario i onda se ovaj uljudno „zahvalio“, jer ne pristaje na takve ultimatume.
Jarić je sebe definitivno precrtao kada se osmelio (a što i ne bi kad ne zavisi od ovdašnjih zalizanih profitera) da iznese svoje mišljenje u kome je kritikovao Dudinu patritsku demagogiju koje mase rado konzumiraju.

Što se tiče ostalih igrača koji su iz drugih agencija... to ti je isto bzvz razmišljanje... iako su od drugih menadžera po različitim kriterijumima zaslužuju da budu pozvani, a čisto sumnjam (mada za njih ne znam) danisu dobijali ponude preko članova stručnog štaba koji su na istom zadatku.

Paunic-rekao sam vec,ove godine nije igrao.na protekla dva sampionata je imao svoju ulogu u timu koju je dobro koristio.
nije reprezentacija skup najboljih pojedinaca vec skup igraca koji su u svrsi sistema.mi sistem,igru i sve sto uz to ide ove godine nismo imali..i tu je Duda pao.
da je rezultat proizvod komercijalne vrednosti igraca KKP Duleta Vujosevica nikad ne bi video F4 u Parizu,niti bi iko mogao da uzme titulu SCG 2005 u Beogradu.obe price su ti,cenim dobro poznate..kao i sastavi tih ekipa.
Isto sam napisao sta mislim o Rasicu i Marjanovicu.
Spominjes Keselja i njegovu minutazu u Olyju..pa kojim je to minutima i igrom dres zaduzio Bjelica?Duda,pardon,Misko je mogao valjda da urgira za malog Lucica?Bjelica je ionako imao povredu..a uz to se ugojio.Valjda je taj mocni Misko mogao to da uradi za svog pulena?
Od igraca koje spominjes da nije vodio,zvao je i Darka,i Igora,i Raduljicu,na kraju i undersized Rakovica.Sto nisu dosli,ili se nisu odazivali na ranije pozive,ostace kafanska prica rekla kazala dok neko od njih ne progovori..do tada za mene ostaje jedino relevantna cinjenica da su isti bili pozvani da igraju za reprezentaciju.
Sto se tice Raduljicinog durenja,to je u stilu pubertetlije.Kako to da Uros Tripkovic nije tako reagovao ove godine?Pa eto,ispred njega su kazes puvalo 1 i puvalo 2.Ali prihvatio je to najnormalnije.I zaista ne znam kakve veze ima Keselj sa pozicijom Raduljice?Njemu su prosle godine konkurencija bili Krstic,Perovic koji je imao sjajnu godinu u Valensiji,Velickovic,Savanovic i Macvan.
Druge igrace(hint-->Perovic) sam spomenuo jer su bili u bloku u kom si pisao o Miskovim igracima..pa sam na taj nacin i tumacio.

p.s. pala ti jos jedna teorija sa ovim Pesicevim drang nach Westen

[Diktator]

http://www.zurnal.rs/2011/09/18/pesic-uzeo-reprezentaciju/index.html

Pesic navodno preuzeo Nemce...

E sad smo jebali jeza u ledja...

pa ne moze Pesic da vodi Srbiju.
on je valjda profesionalac.ne moze i klub i reprezentacija.
jos jedna dobra vest.
napokon da dodje i onaj mutavi idiot pa da gledamo tu stenovitu odbranu ala Lajonsi Kragujevac.

[MJ#23]

- vidim da izveštači izbegavaju da prenesu prve dve dudine rečenice na pitanje zašto nema rakoča i miličića: "oni su moji veliki prijatelji, ali zbog čega je rakočević sada bez ugovora, a miličić igra u jednoj minesoti?" tek kad je shvatio da je pojeo govno, krenuo je s pričom o igorovim kolenima i darkovom svadbom. btw, kune se jedan od kolega da duda na tu svadbu nije ni pozvan, već je bukvalno banuo

Duda the Wedding Crasher

Elem, više je nego očigledno da u narednoj reprezentativnoj akciji barem pola tima mora da bude promenjeno (mislim na 12 igrača sa ovog prvenstva). Ko da popuni ta mesta? Kao logičnan odgovor se nameću mladi igrači koji (nadam) se pravilno razvijaju. U svakom slučaju, ni bad boys-ima ne treba zauvek reći "Ne, hvala.", bez obzira na njihovu grešnu prošlost.


Rakočevićeva 1 poenta (izvor: Twitter)

Tacno tako. "Pjluvaci" zaborave da je taj momak recimo dao ceo svoje leto da igra besplatno za svoju zemlju, dok se isti taj "pljuvac" buckao u vodici i uzivao u izlascima...RT @eniac: Ma tako je, samo serite po Teodosiću i Ivkoviću a onda se sledećih 10 godina čudite zašto niko neće da igra za reprezentaciju... #rsbasket

Tu se verovatno i krije odgovor oko Miličićevog i Rakočevićevog neigranja. Bad boys, bad boys . . .

A mi samo da nastavimo ovako skupa da se pravimo pametni i da odjebavamo sve redom (uključujući i selektora koga izuzetno cenim, bez obzira na epilog ovog šampionata za zaborav) . . .

[serbianhoops]

Tacno tako. "Pjluvaci" zaborave da je taj momak recimo dao ceo svoje leto da igra besplatno za svoju zemlju, dok se isti taj "pljuvac" buckao u vodici i uzivao u izlascima...RT @eniac: Ma tako je, samo serite po Teodosiću i Ivkoviću a onda se sledećih 10 godina čudite zašto niko neće da igra za reprezentaciju... #rsbasket
Tu se verovatno i krije odgovor oko Miličićevog i Rakočevićevog neigranja. Bad boys, bad boys . . .
A mi samo da nastavimo ovako skupa da se pravimo pametni i da odjebavamo sve redom (uključujući i selektora koga izuzetno cenim, bez obzira na epilog ovog šampionata za zaborav) . . .

Bolje bi bilo da Rakocevic cutio. Decenijama nasi igraci su "bezplatno" provdili mesecima na pripremama kako bi stvorili YU kosarku, i ostavili su neizbrisivi trag. Trag koji je kasnije omogucio Rakocevicu i ostalim nasim igracima da nose epitet "proizvod Jugoslovenske kosarke" (potom Srpske). Epitet koji im je omogucio da nadju unosne ugovore u inostranstvo i u najjacim ligama u svetu. Ali poslednje generacije lagano su to unistile odbijajem da igraju za reprezentaciju i sramnom ponasanjem. Nazalost, zbog takvog ponasanja (mada to nije jedini razlog) danasnje generacije nisu vise cenjene u Evropi. Broj igraca u najjacim ligama je sve manji i sve vise smo svedoci da nam se igraci upropastaju po ligama sumnjivi kvaliteta.

[Talicni Tom]

Tacno tako. "Pjluvaci" zaborave da je taj momak recimo dao ceo svoje leto da igra besplatno za svoju zemlju, dok se isti taj "pljuvac" buckao u vodici i uzivao u izlascima...RT @eniac: Ma tako je, samo serite po Teodosiću i Ivkoviću a onda se sledećih 10 godina čudite zašto niko neće da igra za reprezentaciju... #rsbasket
Tu se verovatno i krije odgovor oko Miličićevog i Rakočevićevog neigranja. Bad boys, bad boys . . .
A mi samo da nastavimo ovako skupa da se pravimo pametni i da odjebavamo sve redom (uključujući i selektora koga izuzetno cenim, bez obzira na epilog ovog šampionata za zaborav) . . .

Bolje bi bilo da Rakocevic cutio. Decenijama nasi igraci su "bezplatno" provdili mesecima na pripremama kako bi stvorili YU kosarku, i ostavili su neizbrisivi trag. Trag koji je kasnije omogucio Rakocevicu i ostalim nasim igracima da nose epitet "proizvod Jugoslovenske kosarke" (potom Srpske). Epitet koji im je omogucio da nadju unosne ugovore u inostranstvo i u najjacim ligama u svetu. Ali poslednje generacije lagano su to unistile odbijajem da igraju za reprezentaciju i sramnom ponasanjem. Nazalost, zbog takvog ponasanja (mada to nije jedini razlog) danasnje generacije nisu vise cenjene u Evropi. Broj igraca u najjacim ligama je sve manji i sve vise smo svedoci da nam se igraci upropastaju po ligama sumnjivi kvaliteta.

[Jing Jang]

jel ovde fali neki topik
lm,

par crtica za kraj, za ostalo nemam nerava:
- duda je sinoć za vreme tekme francuska - rusija ustajao na navijačkim talasima opravdanje: mlađi sin đorđe bio pored njega.
- četiri je minuta pre kraja treće četvrtine danas, duda dva napada zaredom traži da se nastavi sa zonom, teo oba puta dobacuje (tako da ga čuje cela hala): "ma ko ga jebe, igramo čoveka!"
- iako je druga postava stigla slovence u poslednjoj četvrtini, pa čak i povela, duda iz nekog razloga vraća tea. ovaj mu se odužuje tako što ga zabole stap da se baci na neku loptu, na šta tomašević dobacuje iz vip lože: "pa baci se, pizda ti materina!"
- vidim da izveštači izbegavaju da prenesu prve dve dudine rečenice na pitanje zašto nema rakoča i miličića: "oni su moji veliki prijatelji, ali zbog čega je rakočević sada bez ugovora, a miličić igra u jednoj minesoti?" tek kad je shvatio da je pojeo govno, krenuo je s pričom o igorovim kolenima i darkovom svadbom. btw, kune se jedan od kolega da duda na tu svadbu nije ni pozvan, već je bukvalno banuo :lol:
- jagoda i udrih ubiše se od šacovanja čirliderscica, jebeš božine tajm-autove

i to je, manje-više to, što se šala tiče. sinoć sam pio s jednim od ljudi iz stafa, čovekom koji apsolutno zna sve u vezi s timom. evo par njegovih opservacija:
- priča o raspuštenoj komandi ne stoji. duda forsira vojničku disciplinu na treningu, utakmici, u hotelu, gradu...
- na obrocima i privatnim druženjima, ekipa je disala kao jedan. problem bi nastajao na terenu, zbog znamo čije nervoze, kao i van terena, zbog nekih neopreznih izjava (pre svih, krleta) o saigračima...
- trip je bio u 12, ali se toliko raspao na poslednjim proverama (protiv hemofarma u prvom poluvremenu šutirao 1 od 12) da je duda bio prinuđen da povede već prežaljenog pauna...
- bobi je poveden da se i on ne bi mentalno raspao, iako je miletu iliću sam duda rekao da je bolje odradio pripreme...
- raduljica jednostavno nije hteo da igra. nije hteo ni da se javi na brojne telefonske pozive. čova tvrdi da je reč o šabanu kakvih je malo danas u ozbiljnoj košarci...
- iz iste sorte je i kešelj, koga su par puta obuzdavali da ne ponovi miličićev šou iz 2007. ubedljivo najprepotentniji lik u repki...
- još malo o šabaneriji. kad se pobedi, u busu se pušta najgori narodnjački treš, a onda da udovolje tepiću, kome je neprijatno zbog toga, neko kaže: "aj da pustimo nešto i za milenka, evo đorđe balašević..."
- teo već godinama hvata krivine kad treba da se ide u teretanu. jednostavno, ne zanima ga da radi ozbiljno na svom telu. navodno, obožavao da igra odbranu u mlađim kategorijama...
- svi su bili svesni da ekipa nije fizički spremna kao prošle godine. ipak, uvereni su da bi bili u polufinalu da se ova dvojica nisu povredila. s tim u vezi, rašića hvale najviše, kažu da je retko odgovoran i kvalitetan radnik...

ostatak

Spoiler: pokaži

šta nam je ostalo posle ovog ep? malo toga, gotovo ništa dobro. verovao sam u dudu, da će izboriti bar kvalifikacije za oi, na koje bi sigurno otišli. konstatovao sam već kako je najveći problem bio u prevelikim ovlašćenjima datim talentovanom. zabrinjava da tog čoveka ne može da zauzda ni jedan duda... rešenje njegove glave je garant naših medalja na duže staze. nastavak agonije vodi nas u zlatno doba moskitosa (samo nam još fijuk miličić fali...). tepić je bio jedan od solidnijih, za njega je, kao i za bjelicu, novicu, mačvana, kešelja, pa i nesrećnog bobija, najvažnije da igra. ako ne mogu u supertimovima, neka ih menjaju, brate. rašić pristojan, savan slabiji nego u turskoj (lično, najveće razočaranje), krle najbolji. vreme je da se pozdravimo s kostom, drvetom i paunom (koga mi je, onako ljudski, najviše žao, jer su svi šiljili svoje patke na njemu).
na šta možemo da računamo? u ozbiljnim raspravama se mrkonjićeva postava ne pominje. dakle, raduljica, nedović (to i džile kaže), možda dragović, eventualno raković. dok ne stašu ona silna deca... selektor? kari, mada vidim da guraju i saleta đorđevića. daj da ga prvo vidimo u benetonu. muta i ostali - bez komentara.

prošle godine sam sastavio dve ekipe, evo i ovogodišnjih 13: parker (mvp), bo, navaro, kirilenko, p. gasol. druga postava: kalnietis, batum, dirk, m. gasol, burusis. rezerve: kalates i focis. igrač oko koga će se vrteti litvanska i evropska košarka je, naravno, novi sabonis (koji je po celom gradu na fenomenalnim crno-belim posterima iz 80-ih i duela protiv cibone) - jona.

da pomenem i naše klince. jeste cvele rešio tekmu lepim šutem minut pred kraj, ali je najbolji na terenu bio miljenović. kako taj kid božanstveno izgleda s loptom! kari kaže da su sva trojica (bio i vasa micić, najviše vremena provodio s dariom šarićem) odlični momci iz dobrih porodica. miljenovića treba sačekati da poraste i verujem, eto nama manje glavobolja na kecu mvp-jem je (po meni, nezasluženo) proglašen poljak karnovski. ima još zanimljive dece - turčin gejik, francuz invernici, litvanac semaška i šarić, naravno...

konačno, litvanija. svaka zemlja u kojoj je basket broj 1 na sportskom meniju meni priraste za čuku. nekoliko neverovatnih scena od malopre: tekmu za peto mesto pratila je puna dvorana s navijanjem kakvo bilo koja naša reprezentativna selekcija može samo da sanja. volonteri su pola sata posle utakmice čekali svoje heroje da izađu, sve vreme glasno pevajući. na ulicama se trubilo iz automobila kao da su osvojili ep, u prevozu su ljudi pričali samo o basketu... privilegija je bila biti ovde i utoliko mi je žalije što je matori jarac odlučio da sutra pre podne krenemo za bg, tako da neću odgledati boa na pobedničkom postolju i finale dve zaista najbolje ekipe.
što se litve tiče, jezivo su nam slični. ishrana je gotovo ista, sklonost ka kapljici takođe. temperamentni su, žene su im lepe i jako zgodne, standard je maltene u dinar kao naš (cene, plate). jedino su ulice neuporedivo čistije, a zgrade okrečenije. meni je jedino tužno kako zemlja koja je 17 godina u eu ne može da makne dalje od našeg sivog proseka, ali to je tema za sebe...

eto, toliko. hvala na čitanju, vidimo se u sloveniji 2013.

[Burke]

Na pitanje da li bi nešto menjao u timu, Ivković je bez premišljanja odgovorio:

"Nikad.Ovaj tim je imao svoju hemiju, svoj profil i rad. Svaki igrač je imao svoju preciznu ulogu i sa svojim iskustvom mogu da kažem da je ovo najbolje što Srbija ima. Bilo je komentara zašto je Paunić u timu? Ja ću odgovorno da vam kažem da je to igrač koji ima definisanu ulogu, sa ogromnim učinkom u poslednje tri godine. Ja preuzimam odgovornost, ali bih voleo da mi neko kaže za šta konkretno. Šta sam to pogrešno uradio?"

И Тако је Дуда постао Радомир...

[Diktator]

Na pitanje da li bi nešto menjao u timu, Ivković je bez premišljanja odgovorio:

"Nikad.Ovaj tim je imao svoju hemiju, svoj profil i rad. Svaki igrač je imao svoju preciznu ulogu i sa svojim iskustvom mogu da kažem da je ovo najbolje što Srbija ima. Bilo je komentara zašto je Paunić u timu? Ja ću odgovorno da vam kažem da je to igrač koji ima definisanu ulogu, sa ogromnim učinkom u poslednje tri godine. Ja preuzimam odgovornost, ali bih voleo da mi neko kaže za šta konkretno. Šta sam to pogrešno uradio?"

И Тако је Дуда постао Радомир...

boli vas fuzbalske fanove,sad uzivate u vragolijama pidzna pravdoljubivog..

[nolinjo]

Na pitanje da li bi nešto menjao u timu, Ivković je bez premišljanja odgovorio:

"Nikad.Ovaj tim je imao svoju hemiju, svoj profil i rad. Svaki igrač je imao svoju preciznu ulogu i sa svojim iskustvom mogu da kažem da je ovo najbolje što Srbija ima. Bilo je komentara zašto je Paunić u timu? Ja ću odgovorno da vam kažem da je to igrač koji ima definisanu ulogu, sa ogromnim učinkom u poslednje tri godine. Ja preuzimam odgovornost, ali bih voleo da mi neko kaže za šta konkretno. Šta sam to pogrešno uradio?"

И Тако је Дуда постао Радомир...

[harper lee]

Osnovnoj selekciji ovog tima se nema sta prigovoriti. Nakon serije blamaza u rezultatima i ponasanju generacije koja je trebalo da nasledi Onu Generaciju Duda je odlucio da napravi drastican rez i stvori novu selekciju koja se uglavnom oslanjala na sampionsku generaciju sa SP za mlade do 21 godine, pojacanu Krsticem, Milicicem i Rakocevicem i prikrpljenu onde gde ta generacija nije imala jacih igraca. To jeste bio prilicno rizican posao ali mi od EP u Poljskoj nista nismo ni ocekivali osim propusnice za SP i ideja je bila da se postepeno vecina ovih igraca uvodi u ozbiljnu kosarku i da dozivi svoj timski vrhunac na Olimpijadi u Londonu.

Onda je prvo Rakoc otkazao. Posto smo ostali na Tripku da uzima suteve sa pozicije 2 trazen je back-up strelac i nadjena je zamena u Rasicu, dakle ostali smo na dva hirovita igraca koji pogadjaju ali i promasuju u seriji i to je vec napravilo prvi ozbiljan problem. Duda je onda imao neverovatnu srecu da godinu pre tog EP Savan potpuno poludi u Spaniji i da Pesic ni iz cega izmisli Bjelicu koji nije bio ni u najludjim planovima pre te sezone kod Pesica niti je iko znao za njega. Uz njih i Keselja pojacali smo iza Tepica na poziciji 3, otvorili mogucnost za Tepa da se spusta na pozicije 1 i 2 i dobili sirinu suta sa pozicija 3 i 4. Ako se secate Bjelica i (mislim) Macvan nisu ni bili razmatrani za konkurenciju dok nisu nacisto izdominirali turnir na Univerzijadi neposredno pred odlazak na pripreme. Tako je Rakocev izostanak nekako apsolviran u napadu a u odbrani nije ni moralo nesto narocito da se doteruje jer Rakoc vec godinama odbranu igra samo rekreativno i kad hoce.

Medjutim, onda je otkazao Milicic. To je stvorilo probleme koje nismo uspeli da resimo do kraja. Kosta je sa pozicije levog smetala i treceg centra koji je trebalo da skuplja garbage time u resenim utakmicama avanzovao u back-up centra a na poziciji levog smetala smo dobili jedno veliko nista u obliku Raduljice i Marjanovica. Da stvar bude jos gora, Krle i Kosta nikad nisu vazili za narocito dobre odbrambene centre, skakace i blokere. Milicic bi ovoj selekciji legao kao budali samar jer je pravi skakac, eksplozivan je u odbrani pika i izuzetan je bloker i bez njega smo sve ove elemente, kontrolu skoka, odbranu pika i zastitu reketa izgubili da ih do kraja ciklusa ne nadjemo. Da li je trebalo i dalje moliti ili ne Milicica svake godine u isto vreme u to necu da ulazim jer znam da ima oprecnih misljenja (ja licno ga ne bih vise zvao da je Dzabar licno) ali da nam je falio falio nam je i to bolno.

Onda smo, sticajem srecnih okolnosti i eksploziji nekih igraca (ne zaboravite da je u vreme kad smo igrali EP u Poljskoj Teodosic glumio Bobija Marjanovica na Olijevoj klupi kod Janakisa) napravili neocekivano dobar rezultat u Poljskoj i hajp je krenuo, kao sto uvek krece u zemlji koja ima poseban sentiment za kosarku i koja je godinama ponizavana od strane nacionalne reprezentacije u tom sportu. Odjednom su ti igraci postali zverine od kojih se ocekuje ne znam kakva dominacija, mnogi su potpisali ugovore sa bogatim i velikim klubovima u kojima je konkurencija najjaca u Evropi i to je bio pocetak laganog povratka u realnost. Tepic, Novica, Bjelica, Keselj, Perovic, Tripkovic, sada i Macvan izvisili su u bocne klupske role, Krsticu je takodje znacajno smanjena minutaza od one koju je imao u Netsima, jedino je Teo krenuo navise ali se i kod njega dogodila stvar koja nas je skupo kostala na ovom prvenstvu – preuzeo ga je Ivkovic u klubu i napravio odnos s njim koji je probudio njegovu autisticnu i samoljubivu prirodu do mere da ga je na ovom prvenstvu bilo prakticno nemoguce iskontrolisati. To je prva velika Dudina greska.

Dakle, mi smo na pripreme za ovo prvenstvo dosli sa vecinom igraca koji su odviknuti od velikih minutaza, odgovornih i odlucujucih uloga, relativno nespremni a mnogi i sa povredama. Ti i takvi igraci su iscrpljivani do pred sam pocetak prvenstva velikim brojem utakmica i dugackim pripremama. Duda je rezonovao da je ovom timu u pripremama potrebno ogledalo buduceg EP, tim nije osvezavan vec je bacan sa turnira na turnir a koliko znam do kraja se radilo zestoko u teretani. Rezultat je bio da nam je tim posle prve faze takmicenja izgledao kao iscedjen limun a da stvar bude jos gora dosle su brojne sitne i krupnije povrede koje su neke igrace izbacile iz rotacije a druge naterale da igraju pod injekcijama i blokadama. Stavise, neki su igraci otpali zbog povreda jos tokom priprema. Ovo je druga velika Dudina greska i po meni najveca. Mozda i odlucujuca.

Sve drugo je, po meni, manje bitno. Bilo je jos nekih sitnih neverovatnih stvari tipa vodjenja Marjanovica samo zbog toga da se decko ne bi smorio sto stalno otpada sa sireg spiska bez ikakvog plana da se iskoristi na bilo koji nacin. Takodje, ocigledno je da Duda do kraja nije uspeo nekim igracima (kao sto je Bjelica, na primer) da nadje ulogu iz koje bi ovi vise eksploatisali svoje igracke prednosti. Ali neke stvari su takodje bile plod sticaja okolnosti. Na primer, toliko se gundja na racun Paunica a zaboravlja se da je Paun prakticno bio precrtan u korist Tripkovica i da je samo Tripkov doprinos u pripremnim utakmicama odlucio da on ipak ne ode na prvenstvo. Ostaje takodje i veliki minus u vidu Novicine povrede koji nismo nikako mogli da nadoknadimo, pre svega u fazi odbrane. O tome da li je na 11. i 12. mesto u timu trebalo da ode ovaj balvan umesto onog balvana ne vredi trositi reci. Kad se prasina adrenalina i besa slegne shvaticemo da to ne bi promenilo bas nista.

Onde gde je Duda za ove tri godine napravio veliku stvar je sto je relativno uspesno napravio smenu generacija i sto ce, ko god da dodje umesto njega, imati solidnu bazu da dodatnom selekcijom mladjim igracima i (mozda) dovodjenjem Milicica i Teodosica u red da stvori ekipu koja ce biti konkurentna za medalje. Nece biti lako, narocito ne sa Milicicem, i zato ce nam trebati autoritativan i dobar trener kojeg ce igraci da slusaju i u kojeg ce da imaju poverenja. Kari i Obradovic se namecu kao prve opcije ali bojim se da i od jednog i od drugog nema nista, zato ce morati oprezno i pazljivo da se bira.

[Diktator]

Saša Ozmo | nedelja 18.09.2011 | 14:23
Koji su uzroci neuspeha u Litvaniji?

Košarkaška reprezentacija Srbije nije ispunila glavni cilj postavljen 2008. godine – plasman na Olimpijske igre u Londonu. Posle dva fantastična leta – srebrne medalje u Poljskoj i ukradenog finala u Turskoj, ’orlovi’ su u Litvaniji doživeli krah i Evropski šampionat završili su na osmom mestu uz skor od pet pobeda i šest poraza. Koji su uzroci loše igre i lošeg rezultata našeg tima?

Osnovni razlog neuspeha leži u nesrećnim okolnostima, pre svega povredama važnih igrača. Tek sada se videlo koliko je Novica Veličković vitalan za ovaj srpski tim – jeste da bi Novičin košgeterski učinak bio značajan, ali njegov izostanak više se osetio u skoku i u nedostatku kontakt-igre sa rivalima, srpski tim bez njega bio je i suviše ’mek’. Uz to, Veličković je svojom energijom i beskompromisnim ponašanjem na terenu i druge ’terao’ na maksimalnu požrtvovanost.

Sa ove tačke gledišta, kada smo videli da je Srbiji potreban tip igrač koji je spreman da se ’pobije’ i da odigra vrlo čvrsto u oba smera, izostanci Miroslava Raduljice i Milovana Rakovića bili su veći hendikep nego što se to u prvi mah činilo.

Dalje, ni na samom EP ekipa Dušana Ivkovića nije imala sreće sa povredama – prvo je Aleksandar Rašić povredio leđa. Srbija se u poslednje dve godine definisala kao tim u kojem je svaki pojedinac važan u rotaciji, a Rašić je bio ’džoker’ na SP u Turskoj. Njegovi šutevi za tri poena i mirnoća sa linije slobodnih bacanja mnogo su nedostajali ’orlovima’.

Poslednji udarac bila je povreda Milenka Tepića, koji se ukočio dan pre četvrtfinalne utakmice sa Rusijom. Tepić je vrhunski odigrao dva veoma važna meča na šampionatu – sa Italijom i Turskom, a bio je jedan od retkih koji je prodorom pokušavao da ugrozi koš rivala. Uz to, Tepić bi bio od esencijalnog značaja u skoku sa ruskim džinovima, na isti način kao što je to bio u meču sa Turcima.

Takođe, Rašić i Tepić pomogli bi Milošu Teodosiću da se na bolji način izbori sa čestim promenama odbrane Rusije, pa verovatno ne bismo imali toliko izgubljenih lopti u ključnom meču na prvenstvu.

Navedeni problemi prilično su ozbiljni, ali utisak je da je Srbija i uprkos njima trebalo da ostvari mnogo bolji rezultat. Zašto se to nije dogodilo?

Prvi razlog je mlaka igra u odbrani, naročito na početku mečeva. Olako smo puštali protivnike da se razigraju, a posle je bilo teško vaditi kestenje iz vatre. Najilustrativniji primer je meč sa Litvanijom, kada smo im dozvolili nekoliko otvorenih pozicija na početku meča, a zatim se rival nošen energijom 11 hiljada ljudi raspucao i do kraja poluvremena jedva da je promašio neki šut. U drugom poluvremenu taj procenat je pao, ali već je bilo kasno za preokret, posebno u duelu sa domaćinom turnira.

Drugi dobar primer je duel sa Grčkom – Janis Burusis ima solidan šut za tri poena, ali jedino kada stoji u mestu i najčešće sa centralne pozicije. U prvih nekoliko minuta Burusis je ostavljen potpuno usamljen baš na vrhu kapice, pogodio je dve trojke, a do kraja je odigrao najbolji meč u reprezentativnom dresu (27p i 6 sk).

Takođe, nije slučajno što je Boris Dijao jednu od retkih kvalitetnih partija na prvenstvu odigrao upravo u duelu sa Srbijom (15p, po 5 sk. i ast) – ostavljali smo previše prostora u reketu tokom celog turnira, setite se samo prodora Alekseja Šveda preko celog terena u možda odlučujućem intervalu meča sa Rusijom.

Reprezentacija Srbije verovatno je najgore branila ’pik-en-rol’ na celom šampionatu – tako smo dozvolili mladom Jonasu Valančijunasu da se proslavi (18p i 5 sk), a posle smo videli kako su ga zaustavili Francuzi i Makedonci. Generalno, odbrana na igru ’dva na dva’ bila je slaba tačka Srbije i tako smo rivalu pružali relativno sigurnu opciju u napadu, naročito kada se ne realizuju prvobitno zamišljene kombinacije.

Osim koša Milana Mačvana u duelu sa Grčkom, trenutno ne možemo da se setimo da je reprezentacija Srbije postigla ’koš+faul’, takvih situacija bilo je vrlo malo, ne više od 10-15 na celom turniru, dok su nama protivnici vrlo često kompletirali igru ’2+1’. I to je pokazatelj koliko smo igrali mekše u odnosu na rivale.

Drugi razlog je atletska inferiornost u odnosu na većinu timova, već spomenuti nedostatak kontakt-igre i, posledično, deficit u skoku. Osim Marka Kešelja, Srbija nema košarkaša koji se može pohvaliti sjajnim odrazom, a ni on taj odraz ne koristi najbolje pri skoku. Naš najbolji skakač iz drugog plana je Nemanja Bjelica i utisak je da je on trebalo da provodi više vremena na parketu kada smo imali problema u skoku, a to se događalo vrlo često. Iz ’drugrih napada’ primili smo previše poena, što se kasnije odražavalo i na moral ekipe.

Treće, Srbija više nema igrača na spoljnim pozicijama koji igrom ’jedan na jedan’ može da postigne koš i tako pomogne timu da prebrodi krizni period. Dušku Savanoviću je to polazilo za rukom, najočiglednije u meču sa Turskom, a ’jedan na jedan’ u našem timu može uspešno da odigra još jedino Nenad Krstić, leđima ka košu.

Četvrto, reprezentacija Srbije već treću godinu u nizu pada na mentalnom planu pred vrlo važnu utakmicu. U Poljskoj je to bilo razumljivo – zbog fizički i psihički iscrpljujućeg meča sa Slovenijom, bilo je teško već narednog dana suprotstaviti se ’drim timu’ Španije. Razumljivo je bilo i u Turskoj – posle ukradene pobede u polufinalnom duelu sa domaćinom, momci se nisu oporavili do okršaja sa Litvanijom. Mada je i taj meč bio za medalju, a i počeli su dobro... Ali za onako bezvoljnu partiju u duelu sa Grčkom nema opravdanja.

Poraz od Rusije nije bio šokantan, nije došao u neizvesnoj završnici ili zbog odluka sudija – jednostavno, ekipa Dejvida Blata bila je bolja i zasluženo je prošla dalje. Istina je da su ’orlovi’ imali malo vremena do okršaja sa Grčkom, ali i rival je imao tek koji sat više za odmor posle poraza od Francuske. Neshvatljivo je da se prva četvrtina izgubi sa 34:8 u utakmici koja odlučuje o cilju koji je postavljen još 2008. godine – plasmanu na Olimpijske igre. Nedostatak borbenosti vidljiv je i kroz činjenicu da su nas Grci nadskakali (30-28), a jedni su od retkih koji nisu imali atletsku prednost nad nama.

Upravo nedostatak požrtvovanosti ono je što navijači najviše zameraju srpskom timu – u prethodne dve godine mogli smo da doživimo poraze, ali se videlo svake sekunde da ceo tim ’gine’ na terenu. Utisak je da to sada nije uvek bio slučaj.

Ono što je potrebno za budućnost jeste dalje usavršavanje srpskih košarkaša i nalaženje klubova u kojima bi imali adekvatnu minutažu. Kešelj mora da nauči da koristi svoje fizičke predispozicije i tako svojoj igri doda još neku dimenziju osim šuta za tri poena, a Bjelica mora da igra hrabrije, da slobodnije šutira i da dopusti nespornom talentu da dođe do izražaja.

Mačvan je do sada uvek pronalazio način da košarkašom inteligencijom nadoknadi deficit u fizičkim predispozicijama, moraće ponovo da ga pronađe. Teodosiću bi bilo neophodno da zaigra sa više rezona, ali da pri tom ne izgubi na lucidnosti, što je vrlo delikatan posao. Marković mora da vrati samopouzdanje u prodoru ka košu, a idealno bi bilo kada bi šut uspeo da vrati na nivo iz juniorskih dana, ili bar upola od toga. Onda bi postao igrač u oba smera, a ne samo specijalista za odbranu. Da ne nabrajamo dalje...

Uprkos svemu, malo sreće je nedostajalo da se Srbija i pored silnih povreda, problema i nedostataka nađe u borbi za medalje. Cilj nije ispunjen, propustićemo druge olimpijske igre u nizu, ali to nije razlog da javnost okrene leđa momcima koji su nam u prethodna dva leta doneli mnogo radosti i koji već četiri leta žrtvuju svoj privatni život i odmore radi igranja za nacionalni tim. Zato nije korektno sada spominjati Miličića, Radmanovića, Stojakovića i ostale, kao što to čine mnogi, ova ekipa pokazala je da je sposobna za najviše domete i pokazaće to i u budućnosti. Prva sledeća prilika je Evropsko prvenstvo u Sloveniji 2013. godine, a u našem timu jedino su Krstić, Rašić, Perović i Savanović stariji od 25 godina. Ipak, najteži posao imaće Košarkaški savez Srbije, koji treba da pronađe dostojnu zamenu selektoru Dušanu Ivkoviću, čoveku koji je stvorio ovaj tim. To je uslov svih uslova.

[AirBall]

Ono sto je izvesno je da cemo morati dobro da razmislimo sta cemo i kako cemo dalje...

Moje je misljenje da moramo da se opredelimo za jedan novi koncept, zasnovan na jakoj odbrani i kontroli skoka, gde ce gro reprezentacije sacinjavati ratnici, fajteri, a smek ekipi ce davati nekoliko lucidnih igraca koji ce svojom inteligencijom i kosarkaskim znanjem praviti razliku...

Bez apsolutne kontrole ovih elemenata nasa buducnost je siva, jer mi vise nemamo igrace koji su izrazito dominantni u odnosu na konkurenciju i pitanje je kada ce se pojaviti neko ko ce biti dominantan na nacin na koji su to bili Divac, Paspalj, Djordjevic, Danilovic, Bodiroga, Rebraca...

Teodosici, Krstici, Savanovici su predstavnici jednog novog vremena i novog talasa, ali ni blizu kvalitetni kao igraci koje sam naveo...

Kako ja vidim reprezentaciju u narednom ciklusu...

1 Teodosic, Nedovic ,Markovic
2 Tepic
3 Keselj, Bjelica, Lucic, Cakarevic
4 Velickovic, Macvan
5 Krstic, Milicic, Raduljica, Rakovic

Ovo jednostavno mora biti baza i kako se budu razvijali neki novi klinci (Miljenovic, Cvetkovic, Bogdanovic, Micic...) tako ubacivati jednog po jednog u kolektiv...

Ono sto je izvesno je da mi bolje igrace od ovih nemamo i samim tim moramo naci model da ih sve usistemimo (glup izraz, ali mi pametniji trenutno ne pada na pamet)...