Kosarkaska Reprezentacija Srbije

[Bogun]

Jedini naš košarkaš od kad smo Srbija, koji za sada nikada nije preskočio okupljanje je Bogdanović, a deluje mi da će igrati i dalje bez preskakanja okupljanja (osim ako ne bude ovih gluposti sa NBA).

[Corba do groba!]

https://www.landofbasketball.com/olympi ... _yug_1.htm

Djordjevic, Danilovic, Bodiroga, Paspalj, DIvac. Kakva petorka. Stvarno nije mit, ovo je bila muska borba protiv mocnih Amerikanaca. Kako je Paspalj bio nezaustavljiv u prvom poluvremenu... Jeziva njihova centarska linija. Imali smo majstore kosarke, pre svega odnos prema dresu je bio na najvisem mogucem nivou. Ne verujem da ce se ikada ponoviti razdoblje '95-2002. Svaki sastav u tom periodu je bio jak, ali ovaj je bio bas mocan. Sasa Djordjevic nije vrhunski trener(ali kao istinska legenda, koja je vratila itekako poljuljani kult reprezentacije je imao maksimalnu podrsku za prosle OI od mene, ali je ipak glavni krivac sto nismo nista uradili, i posteno je bilo da ode).

Imamo i dalje kvalitetne igrace. Smena generacija nam je potrebna, samo se nadam da ce se odrzati kult reprezentacije.. Mislim da nam jos jedino kosarkaska reprezentacija ostaje, u svim ostalim sportovima razni mesetari su sve unistili. Samo pametno, da se uradi smena generacija, da nas zaobidju povrede i otkazi, i mozemo i dalje biti u svetskom vrhu sigurno narednih 10ak godina. Odavno nemam nikakvih klubaskih emocija, a ostale sportove ne volim ni priblizno kao kosarku. Tako da se zaista nadam, da cemo uspeti da ostanemo u vrhu. I da, nikad stranac, pa da je ne znam kakav kvalitet. Nadam se da cemo ostati dosledni u tome

[Foteljas]

Da je Savic bio sposoban da odigra, da Danilovic nije odigrao verovatno najgori mec u reprezentativnom dresu, da je Divac pored rvanja sa najjacom centarskom linijom u istoriji svetske kosarke uspeo i da nesto poentira iz igre, da smo imali samo godinu dana starijeg i iskusnijeg Rebracu u formi i fizikalijama sa EP 1997, verovatno bi izgubili sa daleko pristojnijom razlikom, mozda bi cak bila i jednocifrena. Pa cak i da smo samo ubacili polovinu od promasenih slobodnih bacanja, opet bi to bio korektan poraz... No, i ovako uvek ostaje sjajno secanje na po meni nas najbolji sastav

Boze, naredne godine ce biti cetvrt veka od tog srebra, prodju decenije ocas posla...

[Slavisak]

Da li je ovo sezona u kojoj je Nedovic potpuno sazreo kao igrac Ovakav Nedovic bi mogao biti veliko pojacanje reprezentaciji.

[Bogun]

Dve stvari su tu bitne:
1. Da li će biti zdrav?
2. Da li mu ego dozvoljava da bude 4 ili 5 bek/spoljni igrač u rotaciji?

[Radonjaa]

Neka me neko ispravi ako griješim, mislim da je on neku sličnu ulogu imao još 2015, i mislim da je to uloga koja mu generalno najviše odgovara. Druga stvar je što je previše kvalitetan da bi imao takvu ulogu u EL, a za NBA nije.

[Bogun]

Tada je Bogdan otišao na prvenstvo sa nekom povredom leđa, nešto sa mišićima, negde sam čitao da je rekao da nije mogao normalno da šutne ceo turnir, a i pre početka se znalo da nije 100% nego ga je Sale poveo u nadi da će se to zalečiti kako turnir bude odmicao...
Jović takođe zbog povrede leđa (kod njega je diskus (hernija), ako se ne varam, to je ovaj problem koji vuče celu karijeru) nije otišao na prvenstvo.

Tako da je Nedović, de facto, bio 3 igrač u rotaciji, odmah iza Tea i Pefija na beku. Da je Bogdan bio 100% i Jović zdrav, veliko je pitanje da li bi ga uopšte vodio Sale.

Sada će biti ispred njega sigurno Bogdan i Micić. Plus Teodosić?
Ako on nema problem, posle karijerne sezone u PAO, da bude treća violina, ne u reprezentaciji, nego u bekovskoj liniji, nemam ni ja problem, ako ima (a naša reprezentacija ima istoriju usijanih glava) pozz, što bi se reklo.

A ako se Gudurić pokaže u Feneru-čitaj ako povadi Kokoškova, i on će dobiti prednost.

Meni je tu najveća žal što je Vanja povredio rame, savršen off ball guard, baš ono što i Gudurić i Nedović nisu (imaju svohe kvalitete koji se preklapaju sa Bogdanovim i Vasinim), neko ko će da dobija lopte na 6.75 i šutira, a na closeout napadne obruč, a na drugom kraju parketa igra odbranu na dominantnom igraču. Nešto kao što ga je Trinkijeri koristio u Partizanu u proleće 2019.
Plus ga je pravio Dule, tako da znaš da ima šampionski gen.

[Ćoba]

Dve stvari su tu bitne:
1. Da li će biti zdrav?
2. Da li mu ego dozvoljava da bude 4 ili 5 bek/spoljni igrač u rotaciji?

Daj Bože da bude zdrav, on još nije uspio izgurati sezonu u karijeri bez povreda. To ga je do sad i spriječila da postane klasa.

[Radonjaa]

Tada je Bogdan otišao na prvenstvo sa nekom povredom leđa, nešto sa mišićima, negde sam čitao da je rekao da nije mogao normalno da šutne ceo turnir, a i pre početka se znalo da nije 100% nego ga je Sale poveo u nadi da će se to zalečiti kako turnir bude odmicao...
Jović takođe zbog povrede leđa (kod njega je diskus (hernija), ako se ne varam, to je ovaj problem koji vuče celu karijeru) nije otišao na prvenstvo.

Tako da je Nedović, de facto, bio 3 igrač u rotaciji, odmah iza Tea i Pefija na beku. Da je Bogdan bio 100% i Jović zdrav, veliko je pitanje da li bi ga uopšte vodio Sale.

Sada će biti ispred njega sigurno Bogdan i Micić. Plus Teodosić?
Ako on nema problem, posle karijerne sezone u PAO, da bude treća violina, ne u reprezentaciji, nego u bekovskoj liniji, nemam ni ja problem, ako ima (a naša reprezentacija ima istoriju usijanih glava) pozz, što bi se reklo.

A ako se Gudurić pokaže u Feneru-čitaj ako povadi Kokoškova, i on će dobiti prednost.

Meni je tu najveća žal što je Vanja povredio rame, savršen off ball guard, baš ono što i Gudurić i Nedović nisu (imaju svohe kvalitete koji se preklapaju sa Bogdanovim i Vasinim), neko ko će da dobija lopte na 6.75 i šutira, a na closeout napadne obruč, a na drugom kraju parketa igra odbranu na dominantnom igraču. Nešto kao što ga je Trinkijeri koristio u Partizanu u proleće 2019.
Plus ga je pravio Dule, tako da znaš da ima šampionski gen.

Bravo, ja se sjećam da je ulazio sa klupe, ali sam na povrede zaboravio. Znam da je okrenuo uvodni meč protiv Španaca kad je ušao sa klupe i pogodio 4-5 šuteva. Ne sjećam se kakav je bio kasnije, osim da je bio dublje u rotaciji.

[Bogun]

Protiv Španaca su Bjelica i Bogdan vezali 4 trojke(obojica po dve) negde naprelazu iz treće u četvrtu četvrtinu.

Bogdan se posle toga raspadao, loši procenti šuta i praktično nikakva pretnja spolja, sve do utakmice sa Francuzima, tada je odigrao dobro, ali ni to nije bilo nešto spektakularno.
Da smo imali lakšu grupu pa i da ne igra te utakmice siguran sam da bi se opasuljio do doigravanja, a mi upali u grupu smrti.

Nedović je sa druge strane bio vrlo dobar kroz grupu, naročito protiv Italijana i Turaka ako se ne varam.
Ps. Vidiš, ovo što si napisao za Nedovića sam skroz zaboravio, sad bacih pogled na statistiku sa utakmice sa Španijom, 4/4 za 2 i 2/2 za 3 za nekih 20 minuta.

Kalinić je isto odigrao odličan turnir.

[Zappa]

Ne znam da li će se neko složiti sa mnom ,ali mi deluje da od svih reprezentativaca , odnos kvalitet-doprinos reprezentaciji najslabiji učinak ima Milutinov...
Ante Tomić naše reprezentacije..
Kao da je u prethodnim reprezentativnim akcijama ostao nedorečen ,nedovoljno upotrebljiv..Mada je prerano otišao iz Partizana..

[Bogun]

Pa da, kada se pogleda karijera klub-reprezentacija ima slab učinak, EP15 praktično nije ni igrao, na SP19 je bio tu igrao solidno kada je dobijao minutažu, ali mislim da Sale nije znao šta da radi sa visokima na tom prvenstvu.
4 klasična centra i 2 četvorke, a najbolje smo delovali kada su igrali Jokić i Milutonov na 4 i 5.

Ovo vucaranje po FIBA prozorima ne bih računao.

[Milutinov Tata]

Dobih inspiraciju pa da se malo nadovezem na temu secanja.

Drazen, Kukoc, Paspalj, Radja, Divac, EP '89, najjaca petorka za mog zivota, tu su sve 3 evropske titule te godine, cisto da se pomene i forma. Izostao je mec sa Sovjetima (kojima je to bila labudova pesma), ali smo Grke dva puta dobila sa 20+. Na zalsot bez Djordjevica, ali sa Danilovicem koji je pokazao da njegovo vreme dolazi. Naredne godine bez Radje u Argentini do svetskog zlata, pa bez Drazena u Rimu ubedljivo do evropskog zlata '91. Imali smo u jednom trenutku tokom drugog poluvremena protiv domacina u finalu +25. Tada je Divac pravo sa finala NBA dosao da igra EP. Kombinacija igraca Jugoplastike i Partizana, mogli su igrati zavezanih ociju.

Djordjevic, Danilovic, Paspalj, Savic, Divac, nesudjene OI '92, dvojac koji je pokorio Evropu, Paspalj fenomelana sezona u Olimpijakosu, verovatno najbolja u njegovom zivotu, preko 30 poena u proseku, Savic tada sigurno najbolji na svojoj poziciji u Evropi (Volkov iz NBA je mogao samo da mu se "pokloni"), Divac nakon 3 sezone u NBA kao "vodja" novih Lejkersa. Na zalost cekali su do Atine '95 da ih vidimo na delu. Tada je Paspalj vec bio u padu, ali je uskocio Bodiroga. U Atlanti smo na suvi kvalitet dobili prvu protiv Grka, ali nakon toga je krenula "poezija" do polufinala, u kome smo za razliku od napadacke kosarke iz Atine, Litvnace slomili odbranom. Sabonis, Karnisovas, Marculjonis, Kurtinaitis ni 60 poena. O finalu su drugi pisali, dugo smo se drzali, ali smo u poslednjem delu utakmice potonuli, pa je ralika na kraju i previsoka bila.

Onda za EP Divac i Paspalj uzimaju "pauzu", na terenu su Djordjevic, Danilovic, Bodiroga, Savic i Rebraca. Nakon poraza od Italije u uvodnoj fazi sledi opet rutiniranje rivala, u finalu revans Italijanima, koji predvodjeni Majersom i Fuckom ostaju na 49 poena. Naredne godine na SP nema Savica i Danilovica, Djordjevic igrao povredjen, nasi "Grci" ne dobijaju dozvolu da igraju. Beric podbacio, ali Bodiroga i Rebraca u do tada najboljim izdanjima u reprezentaciji nas nose do titule uz odlicne role Obradovica, Tomasevica i Topica.

Nesrecna '99, pristizu Tarlac, Gurovic i Stojakovic, dolazi cak i Divac nakon skracene NBA sezone, ali nema Djordjevica i Rebrace. Na terenu Obradovic, Danilovic, Bodiroga, Tomasevic i Divac, Stojakovic nije ni igrao zbog cini mi se neke infekcije. Sve ide nekako dobro do nebitnog meca u drugoj fazi protiv Rusa, Obradovic se tada povredio, Lukovski nije mogao da ga zameni pa Bodiroga preuzima sav teret na sebe. Protv Italijana upadamo u crnu rupu u prvom poluvremenu, ali u drugom krecemo u neverovatan povratak i trojkom Scepanovica vodimo +2, ali nam u sledecem napadu Galanda vraca trojku nakon uhvacene lopte u napadu i ostajemo bez daha i finala, srecom ne i bez medalje.

Sidnej, na parketu Obradovic, Danilovic, Bodiroga, Tomasevic i Rebraca. Sa klupe Stojakovic (opet problemi sa povredom), Scepanovic, Drobnjak i Tarlac, uz njih Lukovski, Rakocevic i Jestratijevic. I danas kada u glavi premotam film, neverovatno je da ovakav tim ne ode u borbu za medalje. Sve je palo u vodu u drugom poluvremenu protiv Kanade, dobio nas jedan covek Stiv Nes, Danilovic se povredio i protiv Litvanije uzas, nakon toga jos jedan poraz od Italije (3. u nizu). Nije bilo Jarica, Gurovica, Topica, mozda bi jedan od njih promenio nesto...

U Turskoj secanje na stara vremena, bez poraza do titule uz dominaciju na terenu. Nema vise Danilovica i Rebrace, ali Jaric, Bodiroga, Stojakovic, Tomasevic i Tarlac, uz Obradovica, Gurovica, Drobnjaka i Scepanovica (Rakocevic, Milojevic i Petrovic mahali peskirima) donose jos jedno zlato. U 12 godina, 5 zlata za nasu reprezentaciju, 3 na 4 sampionata kao SRJ.

SP 2002, nema Obradovica i Tarlaca, Scepanovic zbog koncepcija ne igra, ali Divac je tu, ispostavice se odigra jednu, ali najvazniju utakmicu. Jaric, Bodiroga, Stojakovic, Tomasevic i Divac, uz Gurovica, Vujanica, Drobnjaka i Koturovica, uz zanemarljiv doprinos Rakocevica, Cabarkape i Radmanovica. Posle poraza od Portorika priterani smo uza zid, odlicni protiv Brazila i Turaka i onda mec za sva vremena protiv SAD i jedan od momenata u zivotu kada se svi secaju gde su bili kada seodigrao. Srecom da je na tom talasu stiglo i zlato (hvala Bodirogi sto nas je podigao iz mrtvih u finalnom mecu) jer bi sve izgledalo potpuno drugacije da se nismo popeli na sam vrh. Jos jedno svetsko zlato, 2 u nizu kao SRJ, trece na poslednja 4 sampionata za nasu zemlju. Na zalost i poslednje do danas.

U Svedskoj je vec krenuo raspad sistema, imamo vizu za OI pa redom otkazuju igraci. O Atini i EP ste vec pisali, ali tu je bila silazna putanja vec na vidiku. Bez Stojakovica i Jarica u Atini zbog problema sa selektorom, a u Novom Sadu skup skoro svih najboljih igraca, ali ne i najboljeg tima.

Za mene je najveca radost Atina '95, tesko je onima koji to nisu doziveli opisati tu atmosferu nakon 3 godine egzila sa svih takmicenja i provalu emocija, kako su se iscekivale utakmice, samo finale i atmosferu u dvorani, zakucavanje Danilovica, 41 poen i 9/12 trojke Djordjevica...

Od utakmica iz drugog plana mec sa Hrvatskom u Barseloni, ko se sada seca faula Obradovica nad Rimcem... Zatrpavanje nesrecnih Letonaca '01, frizideri su ulazili u kos u prvom poluvremenu.

Potezi zakucavanje Danilovica, faul Savica nad Fuckom, rampa Rebrace Mihajlovu, treca trojka Gurovica...

[Slavisak]

Pa da, kada se pogleda karijera klub-reprezentacija ima slab učinak, EP15 praktično nije ni igrao, na SP19 je bio tu igrao solidno kada je dobijao minutažu, ali mislim da Sale nije znao šta da radi sa visokima na tom prvenstvu.
4 klasična centra i 2 četvorke, a najbolje smo delovali kada su igrali Jokić i Milutonov na 4 i 5.

Ovo vucaranje po FIBA prozorima ne bih računao.

Slazem se , nije ni igrao mnogo da bi mogao da se ocenjuje. Jokic ,Milutinov i Petrusev je sasvim dobra centarska linija za narednih nekoliko velikih takmicenja , ako se budu odazivali a sva trojica centara su razliciti po igri.

[Tegi]

0:40-1:36

Po mom skromnom sudu, najveći uspeh u istoriji domaćeg sporta.