by Pit Bull » 29 Jan 2020, 13:40
Pokusacemo ovom temom dati omaz jednom od najvecih kosarkasa svih vremena, nadam se da cemo delomicno i uspeti.
Svako na temi moze imati jedan upis koji se sastoji o tome da u manje ili vise recenica (po zelji) napise sta god zeli o Kobiju. Da li o njemu kao kosarkasu, o tome kakav je uticaj imao na igru, na druge ljude i slicno, proizvoljno je.
Zamisljeno je da tema ostane otvorena dok god ne budemo imali 81 upis (sto je malo tesko i verovatno neostvarljivo, ali tema ce biti otvorena dok god ne bude 81, pa makar zauvek ostala otvorena, bice lepo procitati druge postove u svakom slucaju). Nadam se da ce svi koji zalaze na ovaj deo PDFa odvojiti malo vremena i uzeti ucesce.
Ja cu krenuti prvi.
Pocecu sa tim da me nikad u zivotu smrt neke javne licnosti nije pogodila ovako, ma ni blizu. Da budem iskren, nisam ni zamisljao, a ni verovao da je moguce uopste da me ovako pogodi da se ne znam kojoj javnoj licnosti sta desi, uzimajuci u obzir da generalno nisam emocionalan, moji bliznji bi upotrebili i dosta teze reci... Cak sam vise puta sprdao osobe kako je moguce da ih pogodi bilo sta vezano za nekoga koga privatno ne znaju, ali eto, dok ne okusis na "svojoj" kozi... Jedini put zapravo kada sam plakao pre ovoga zbog neke javne licnosti je bilo kada je poginuo Tose Proeski, mislim da sam bio treci ili cetvrti osnovne, a on mi je u tom periodu bio omiljeni pevac.
Verovatno je i to dokaz koliko je Brajant bio veliki i koliki je imao uticaj na sve nas. Kada pricamo o njemu, za mnoge segmente moramo upotrebiti prefiks NAJ, neko ko je bio veliki sampion, veliki radnik, ali na sve to, neko ko je sigurno bio veliki covek. I pre ovoga sam slusao razne price o njemu da je neverovatna licnost, meni je recimo ostala urezana ona Dzikiceva prica iz perioda dok je bio u Minesoti, pa pricao kada su igrali protiv Lejkersa i ulaze dan ranije fazon u teretanu, a Kobi vozi biciklo i gleda Seriju A fazon Perudja-Lece, tako neka potpuno bezveze utakmica i zna sve igrace, ovi ostali frapirani, kazu da je bio pasioniran ljubitelj Milana i generalno fudbala. Za Drazena Petrovica sam slusao price da i dok je bio u NBA, znao je sve igrace i sva desavanja u nizerazrednim jugoslovenskim ligama, slicna paralela se moze povuci i ovde. To govori dosta stvari koliki su zaljubljenici bili u kosarku i generalno sport.
Generalno nikad nisam bio narociti fan Kobija kao kosarkasa, a jos manje sam voleo Lejkerse. Medjutim nisam bio ni od onih drugih koji su kontrirali Kobijevim fanovima. U srednjoj skoli dok je Lebron uzimao dva prstena sa Majamijem, cesto smo vodili diskusije oko toga Lebron/Brajant, medjutim i pored toga sto je Lebron to sto jeste, moj glas je uvek isao Brajantu. Da moras izabrati jednog igraca kojem bi dao loptu kada se lomi utakmica, da ti je zivot na liniji, sigurno je da bi je dao Brajantu. Za mene je takav tip kosarkasa uvek bio onaj kojeg zamisljas kao najboljeg moguceg. Naravno, kosarka se igra na obe strane parketa, a on je izabran cak devet puta u prvu defanzivnu petorku lige. Nisam imao tu cast da gledam "uzivo" Dzordana, ali kad uporedjes nekog igraca sa njim, Brajant je sigurno najblizi. Za mene je Kobi bio i jos uvek ce ostati najbolji kosarkas kojeg sam imao priliku da gledam u svom zivotu.
Kobi je vezan i za moje prvo secanje na NBA ligu. Iako je vecini ove neke "mladje" generacije prva asocijacija na NBA ligu dueli Lejkersa i Kingsa, za mene su zapravo druga asocijacija. Prva asocijacija mi je finale 2001. godine izmedju Lejkersa i Filadelfije, to mi je prvo secanje na kosarku kao takvu generalno. Tek narednih par godina se "aktivnije" pocelo pratiti, pa ti dueli Kingsa i Lejkersa, sa starim kad god bismo igrali na PS1 tadasnjem kosarku, on je uvek birao Kingse, ja Lejkerse zbog tog rivaliteta. Tako da ce Brajant ostati igrac uz kojeg sam poceo pratiti kosarku kao takvu, pa sve do danas. Meni je licno Ajverson bio prvi omiljeni NBA igrac, posle njega Entoni, pa i samim time je delomicno razumljivo zasto nikad nisam simpatisao Kobija sa te strane, ali oduvek sam imao veliko, bas veliko postovanje prema liku i delu. Zaista je bilo uzivanje gledati ga, Finala protiv Seltiksa cu sigurno pamtiti dok god sam ziv.
Za mene je takva licnost kao Kobi imala onaj status "besmrtne", jednostavno ne mozes ni zamisliti da tako neko veliki zapravo moze otici tako mlad i na ovaj nacin... A onda iako znas, a postanes vremenom nesvestan, pravila nema. Niko od nas ne zna koji nam je poslednji dan... Jeste floskula, ali zaista se treba truditi da nista sto mozes, ne propustis u zivotu. Nikad ne znas da li ce ti se ukazati nova prilika.
Od svih video klipova koje sam pogledao ovih dana, ovaj je ostavio najveci utisak na mene i jednostavno ti priblizi kakav je zapravo pozitivac bio.
Ovaj post cu zavrsiti sa tim da bi zaista bilo lepo da NBA liga promeni logo, Kobijev fadeaway je nesto sto ce svi koji su ga gledali vecno pamtiti, a bilo bi lepo da i oni u buducnosti za 30-40 godina znaju nesto vise o tome i o njemu kao licnosti.
