Evo konačno nađoh vremena da napišem nešto na temi koju sam otvorio.
Po mom mišljenju dobar savremeni sportski komentator mora da ima sledeće osobine:
1) Da bude pismen i da raspolaže relativno velikim fondom reči
2) Da ima prijatan glas
3) Da se dobro pripremi za utakmicu i da spremi gomilu podataka sa interneta za razne situacije koje mogu da iskrsnu
4) Da nikako ne upotrebi sve podatke koje je pripremio, već da sačeka adekvatan trenutak da nešto izgovori, i to nenametljivo. Dobar komentator nikada neće upotrebiti više od 20% pripremljenog materijala
5) Da zna kada da ućuti i da ne komentariše ono što je očigledno i što svi vide. Pričamo o TV-u, a ne o radiju
6) Da ne stavlja sebe u prvi plan
7) Za stručnu ocenu eventualno može da pozove nekog trenera kao stručnog konsultanta. Komentator ne sme da izigrava stručnjaka.
Već na prvi pogled je jasno da ove (stroge?) kriterijume koje sam postavio praktično ne zadovoljava ni jedan komentator košarke. Ipak, neki to rade bolje od drugih i daću sebi slobodu da ih sve pomalo prokomentarišem.
Edin Avdić. Jasno je da on nije idealan komentator po objektivnim merilima, pre svega zato što previše priča i iznosi mnogo irelevantnih podataka, što može da smori. Sa druge strane, ja ga maksimalno gotivim, zato što je izuzetno šarmantan i duhovit. Košarku odlično poznaje i njegovo oduševljenje tim sportom je toliko iskreno, da uspeva svaki prenos da učini zanimljivim. Kada neko drugi na Areni prenosi utakmicu, Edinov glas mi istog trenutka nedostaje.
Nenad Kostić Kole Izdanak škole SOS kanala, znači nema tu 'leba. Ipak, sa Edinom se dobro uklopio i mnogo je bolji u tandemu sa njim nego kada je u situaciji da sam iznese prenos.
Slobodan Šarenac. Po mom mišljenju daleko najgori komentator u Univerzumu, jedna od najiritantijih pojava u etru. Pre svega, elementarno je nepismen i ima fond reči osnovca ponavljača. Za njega postoji "najveća moguća prednost" i "novih 24 sekunde za napad". Ponavlja stalno iste statističke podatke, na nedavnom evropskom prvenstvu je na svih 10 utakmica ponavljao gde je sve igrao Nenad Krstić i da je Rašić u jednoj sezoni u Evroligi vezao 27 promašaja za tri poena. Proširene rečenice su mu vrlo retko smislene, ali zato daje sebi za pravo da izigrava stručnjaka. Zonu 2-3 zna da prepozna i moja osamdesetsedmogodišnja tetka Kosara, pa šta? Komentari su mu prepuni opštih mesta, a ne zna ni da prepozna momente kada bi mogao malo da podigne tenziju i unese određenu emociju. Kada se na evropskom prvenstvu lomila utakmica sa Nemcima, on je pet minuta pričao priču kako je Novicki zatekao Dona Nelsona kako se kupa sa kerom i kako se Dirkov deda kupao u kozjem mleku!!!? Pošto svi znaju da je Grobar, on to pokušava da sakrije tako što neće uneti ni najmanju emociju kada, na primer, Partizan u TOP 16 fazi pobeđuje Panatinaikos u Atini. Sve najgore o Šarenom!
Petar Denda. Šarenčev kolega sa RTS-a je potpuno druga priča. On se, naime, u košarku uopšte ne razume, ali moj stav je da to i nije najbitnije za dobar prenos. Strašno je kada se neko ne razume, a pokušava da se iskaže kao stručnjak. Denda je svestan svog nepoznavanja košarke i ne upušta se u stručni deo. Zna da prepozna prave vrednosti (Partizan
), a nikoga ne omalovažava. Često ima trenera konsultanta kome pametno prepušta priču o finesama. Vrlo je pismen i ne priča previše, meni uopšte nije naporno da pratim utakmicu kada on komentariše.
Srđan Radojević. Odlično poznaje košarku, vrlo je obrazovan i elokventan. I pored tih vrlina, malo je naporno pratiti utakmicu koju on prenosi. Po mom mišljenju, Srđan je logorejičan, ne može da zaćuti ni na trenutak, a preteruje sa bombardovanjem potpuno nebitnim podacima. Mislim da bi mogao da bude odličan komentator, samo kada bi prošao neku adekvatnu obuku. Ipak, veoma sam srećan što umesto Šarenca, ove godine slušam Srđana na Partizanovim gostovanjima u Evroligi.
Ilija Kovačić. I dalje pamtim njegove noćne prenose NBA lige, kada se prodere "booombaaa" i probudi ceo komšiluk svakoga ko gleda prenos. U prinicpu je pristojan čovek i solidan komentator, ali postoji jedna stvar koju ne mogu da oprostim ni njemu ni Sport Klubu. Partizanove utakmice na F4 u Parizu nije smeo da komentariše Ciganin. On se jednako oduševljavao potezima Teodosića i Boa, Papalukasa i Veselija, da je to stvarno bilo iritantno. Apsolutno nisam za onaj patriotizam RTS-a devedesetih godina, ali učešće srpskog tima na F4 mora da komentariše čovek koji će emocije usmeriti prema našem timu. Možda Kovačić i nije mogao drugačije, ali pogrešio je onaj ko ga je tu postavio.
Vladan Tegeltija. Šta reći o ovom čoveku? Poštujem njegovu doslednost u borbi za pravdu, ali ni kao novinar ni kao komentator ništa ne valja. Kada komentariše utakmicu, izgovara one svoje predugačke rečenice prepune digresija i non stop zamuckuje. Ima najiritantniji glas od svih, ali bukvalno od svih. Očigledno nije prošao ni elementarnu novinarsku obuku, obično gostu postavlja pitanje tako što priča pet minuta i onda traži da se ovaj složi sa njim. Nikada nije postavio pitanje, a da pritom nije izneo i svoj stav o tom problemu. Svako ko se ikada bavio novinarstvom zna o čemu pričam. Tegetlijine emisije su školski primer onoga što novinar ne sme da radi. Naravno, kada mu bude došao Čović, od sveg srca ću navijati za domaćina emisije.
Evo, ovo je ukratko moj stav o ljudima koji komentarišu košarku u Srbiji. Nadam se da će ovo isprovocirati i druge učesnike ovog foruma da napišu i svoje viđenje ove teme.
