Vujošević: Pad je veličanstven let
R. N. | 02. april 2011. 11:27
Ima mnogo onih koji su se obradovali mom neuspehu i pokušavaju da ga podignu na nivo definicije mog kvaliteta. Ja znam da sam dobar trener – ističe nekadašnji strateg Partizana i moskovskog CSKA
Kaleidoskop. Usta puna zemlje. Tri boje- belo. Crveno i plavo ostalo u svlačionici, pokraj aut linije. Sada je u gledalištu, baš tamo odakle su mu godinama skandirali, nekada prozivali, a kasnije mesijanski pozdravljali. Duško Vujošević, suvim birokratskim rečnikom, trenutno košarkaški trener bez zaposlenja, uvek je talasao strasti, nikada nije bilo “nešto između”, već samo crno ili belo. Baš kao klupske boje od kojih je napravio srpsku basket instituciju, a koje ostaju u srcu do poslednjeg daha.
Nije mali broj onih koji su “znali” da će se harizmatični kouč brže vratiti iz Moskve, nego što je odlazio za kormilo ruske ikone, CSKA. Neki iz puke navijačke želje da do “kraja života” kormilari Partizanom, kao garancija superiornog kontinuiteta, a ostali... Uglavnom, jer ih je “zadužio”, najviše pucajući na sve moguće teme, basket se podrazumevaju. Vujošević ih ima na umu i kada bi trebalo da se priča opušteno, dok teku dani bez životne vokacije.
- Ima mnogo onih koji su se obradovali mom neuspehu i pokušavaju da ga podignu na nivo definicije mog kvaliteta, što me zapravo, od velike većine i ne čudi. Sa ovoliko životnog iskustva, barem sam naučio neke lekcije, ali je ponekad teško izaći na kraj sa emotivnom inteligencijom - pakuje misao kao i uvek kada nema tenzije.
I onda, ne kao dodatak samopouzdanju, samo jednostavna konstatacija:
- Ja znam da sam dobar trener. Moj zanat mi je dao vrh sa kojeg ću pasti. Znate, i pad je veličanstven let, kako je nekad napisao šansonjer bez premca sa balkanskih prostora, Arsen Dedić - ističe Vujošević za "Sport".
I to je Vujošević, kao i kada na sasvim obično pitanje o proticanju vremena u kome nema potrebe za pripremanjem utakmica i svim ostalim trenerskim “sitnicama”, kaže:
- Kao što ima potrebu za organizovanjem svog vremena, čovek istovremeno ima potrebu za odmorom. Kod mene je to malo zapetljano. Ranije se nisam bavio, već samo živeo košarku, i to u prekomernim dozama. Tako sam velike količine energije akontaciono potrošio. A odmor je stigao iznenada, neplanirano... Još uvek mi ne polazi za rukom da ga pretvorim u aktivnu verziju. A kakav sam, ne verujem da će mi to uopšte uspeti.
Objašnjavajući kako funkcioniše, uz put, prevaljuje preko usana:
- Nisam nikada razmišljao, barem ne poslednjih desetak godina, kako ću da “odmaram” u sred sezone. A desilo se, ne možeš da budeš amnestiran od tih stvari. Tako je moj odmor došao posle neuspeha u poslu (CSKA), što ranjava sujetu. A kada se “pomiriš” sa sobom, shvatiš da si već razne depoe energije potrošio uspesima... I stižem do nesrećne kombinacije, istrošena energija i nagli prekid posla. Opasno je i kada nema povišenog adrenalina.
Naizgled miran, ali pogled ga odaje, toliko se dugo poznajemo. Ali, nemire ne priznaje...
- Mir se retko postiže, izabrani za tako nešto godinama treniraju, ne možeš da pucneš prstima i stigneš do tog nivoa. U svakom slučaju, pripremam se da dobro radim posao kada ga počnem.
Zamka u koju se uleće kao kada prave faul iako je koš već viđen. Ruka brža od misli. Pa i ono “kada počinjete” je suvišno, odgovora nema, ali...
- Ja sam još uvek vezan ugovorom sa CSKA, a bez obzira koliko paradoksalno zvučalo, naši međusobni odnosi su na zadovoljavajuće dobrom nivou. Interes obe strane je da se napravi sporazumno rešenje problema.
Iako je evidentno da ne bi trebalo da bude “finansijskih nesporazuma”, Vujoševiću je nametnuto ćutanje na temu CSKA. To verovatno najteže pada, ne stiže ni demant, ali ni potvrda.
- Suština mog zadatka u CSKA je bila jasna, sve stane u - stvaranje novog tima i rezultati, u većini sredina nema amnestije od poslednjeg. Takva su vremena poodavno, iako moraš da si strpljiv ako bi da pojedeš jabuku sa stabla koje si zasadio. Iskreno, u Moskvu sam stigao nedovoljno informisan i odmoran, posle dva velika posla (Partizan, selekcija Crne Gore). I kako to obično biva, kalemile su se i neke druge nepovoljne situacije. Od teških povreda ruskih reprezentativaca (Hrjapa, Kaun, Voroncevič), pa nosioca Holdena, turneje po SAD u nevreme, tačno sam znao da će ostaviti rezultatske posledice... A kada smo započeli evroligašku “igranku”, bilo mi je jasno da je ravno pogibiji izgubiti od milanskog Armanija, u sred Moskve, na startu takmičenja. A upravo se to desilo, da se ne vraćam na težak raspored... CSKA je klub koji je godinama navikao na velike uspehe, ali je izgubio imunitet za suočavanje sa kriznim situacijama. Posle svega, ne bih sve ono što mi se desilo mogao samo da nazovem “gorkim iskustvom”. Za evropsku košarku je važno da se CSKA vrati na pređašnji nivo, što im želim od sveg srca.
I još jedno “priznanje” koje nije moglo da stigne pre nego što se ohladio, iako je bilo evidentno.
- Volim puno da pričam kada radim, ali nije to samo uobičajeno baratanje basket terminologijom da možeš da premostiš pasivno znanje (engleskog) jezika. Nisu ni prevodioci od velike pomoći, kako prevesti emociju.
Sada na sreću/ žalost, ima sasvim dovoljno vremena da gleda druge, od Evrolige do Superlige.
- Košarka napreduje na Kontinentu, ima fantastičnih izdanja u najkvalitetnijem takmičenju. Ali, samo oni klubovi, koji naprave pravu selekciju u funkciji tima imaju šanse.
Da ne bi “izdao” sebe, mini komentar, nije teško pogoditi da će o- službenim licima.
- U Evroligi je unapređeno i- suđenje, ali generalno, moralo bi da se zna ko delegira arbitre, da kontrolori ocenjuju njihov učinak, ocene javne, a prosek glavni kriterijum za delegiranja.
Domaća Superliga je tek počela (tri kola), a nije da nema iznenađenja. Od poraza aktuelnog šampiona do negativne serije FMP...
- Mnogo važnije od uzaludnih priča o svrsishodnosti Jadranske lige je da se igra dobra košarka. Najlakše je sedeti u fotelji i kritikovati. Neke bih pitao šta misle, da li dečkić iz Čačka gleda Lejkerse, iako Pau Gasol ne dolazi u njegov grad. Tako je i sa našim, srpskim dilemama, domaća ili Jadranska liga. Ništa nije savršeno, niti lako upakovati, pa još po instant sistemu. Ali, ovde se radi o nečem drugom. Mi smo narod koji je sklon da se pre bavi stvarima na koje ne može da utiče, valjda da se ne bi bavili onim drugim...
Nije želeo da zvuči savetodavno, samo je tako ispalo...Mada, sa njim se nikada ne zna, ne može bez “igranja”.
- U ovakvim vremenima, jedini način da jedni drugima pomognemo je da se svako maksimalno posveti svom poslu. Ako neko još ima dilemu, krajnje je vreme da shvati da je ovaj sport u ozbviljnoj situaciji, da ne kažem nevolji. Iako je u košarci nekada bilo para, sasvim solidnih, ali... Znate onu jevrejsku: “ Dabogda imao, pa nemao.
Ako imate sreće, možda ga sretnete sa Larisom, jednogodišnjim labradorom, u šetnji, između dva poluvremena. Duško Vujošević.
O CRVENOJ ZVEZDI
Crvena zvezda mu je, kao svakom pravom večitom rivalu, čak i kada ne sedi na klupi crno- belih, privlačila pažnju.
- Crveno - beli moraju sami sebi da pomognu praveći tačnu analizu količine sredstava, koja su ušla u klub, kako su potrošena, a sa kojim rezultatima. Potrebno je sagledavanje krivice za trenutnu situaciju. Sigurno da bi i društvo trebalo da pomogne, ali onog trenutka kada klub sa Malog Kalemegdana demonstrira odgovornost. I još nešto: ni manje, ni više nego što je to potrebno, recimo, Hemofarmu ili kragujevačkom Radničkom, kao što je neophodno i stvaranje novih centara, negovanje postojećih...Licemerne, klubaške i pogrešne su priče da je spas za srpsku košarku spasiti Zvzedu, jer, sve je mnogo složenije.
NE MOGU BEZ BASKETA
Otkada je otišao sa klupe CSKA, selili su ga svuda po malo, “najizvesnije” u Lotomatiku, pa Efes Pilsen... A gde će zapravo, koliko početkom leta kada se ugovaraju poslovi za sledeću sezonu, možda i ranije.
- Iskreno, ne moram da radim, ali ja ne mogu (ne umem) da živim bez košarke.
SAVET KOLEGAMA
Nema velike priče o CSKA, nema ni potrebe, ali ponešto izleti, indirektno.
- Neke ustupke ne bi trebalo praviti ni po koju cenu. Znači, pravi svoju selekciju igrača, a ne samo da imaš na umu klupske interese. Pametnije je bilo ono što je radio Etore Mesina.
Ali, nije “ništa” uradio u Realu za bezmalo dve sezone, da bi nedavno otišao?
- Nema veze, mislim da je bio u pravu.
Sledi konkretno:
- Kada sam stigao u CSKA, glavne zvezde (Holden, Lengdon, Smodiš, Šiškauskas), trebalo je da odrade poslednju godinu ugovora. Gro budžeta je odlazio na “veterane”, tako da za nova lica nije preostalo ekstremno puno u evropskim okvirima.
PARTIZAN UŽIVO
Vujošević se može videti na superligaškim duelima u Beogradu, ali ne i u “Pioniru” gde je “njegov” Partizan domaćin.
- Očekujem da bi me publika pozdravila na malo naglašeniji način od “pristojne” forme. Niko se ne bi osećao prijatno, ni moj naslednik i prijatelj Vlada Jovanović, a još manje moja malenkost.
Večernje novosti
