Игром случаја из неког разлога за време Вимблдона нисам могао да се улогујем на свој налог... А знате и сами ко је овде највише веровао у Новака ових годину и кусур дана. Постоји архива, али да се не хвалимо превише.
Сећам се једног турнира где сам рекао да треба да се пребројимо и причамо када се Новак врати онако како уме и зна.
Главна два проблема (физичку спрему не рачунам, зато што она дође са више одиграних мечева) целог пролећа били су:
-недостатак самопоуздања
-фокус
Колико је самопоуздање варљива категорија видело се у дуелу са Борном, када Новак готов меч није могао да заврши, већ се то одужило. Ту су ударци, веже се поен, два, наиђе грешка, па опет добре ствари, али самопоуздање... Ма, канал.
Кад је сломио Ћорића и стигао до Тима, упркос преокрету у првом сету, видело се да Новак у том моменту нема квалитет за нешто више, али да ће убрзо бити ту... Чим поврати ове две наведене ствари.
Затим долазе порази од Клижана и Едмунда - два пресликана меча. Лењ улазак у меч, допуштање раног брејка... Онда други сет као да долази до ресета и Ноле гази ривале. Цап, трећи сет... Где је фокус, Новаче? Ривал треба да се сруши, ту су брејк лопте, али брејка нема? Како, мајку му? Два пораза...
У Риму долази до сусрета Рафоле и жар полако почиње да тиња...
Кад сам ја видео да је Новак кадар да у Лондону уради нешто? Оног момента када је изашао на конференцију после пораза од Чекината. Толико бесног га нисам видео још судијске спрдачине против Цонге у Шангају пре неколико година.
Од старта Вимблдона се видело да је фокус поново ту, борба, жеља и све оно што га је красило претходних година. Долазе везани сусрети са Едмундом и Качановим, који су донели нешто ново.
Наиме, погледајте Новакове поразе од РГ 2016. године... Квери, Кирјос х2, Едмунд и још неки јаки ударачи. Коначно, Ноле везује победе над таквим профилом играча и долази на ред стара муштерија Кеи. Дуел који ме је подсетио на меч са Томићем из 2011.
Нови Рафоле - сада на светом месту. Гле чуда, Новак није побегао. Опет није побегао.
РГ када је Рафа тукао Новака 9:7 у петом, финале АО 2012. године и сада овај меч... Три најбоља која су одиграли. О томе је све већ речено.
Оног момента када је добио Надала (А Чекићу сам које коло пре рекао да је победник тог сусрета шампион) Новак је освојио Вимблдон.
Поклопиле су му се многе ствари... Ривал који му лежи, новајлија у финалу Вимблдона, човек који је везао три претешка меча и остао без горива.
Због свега што је учинио у само пар недеља, Новак је ову срећу и заслужио. Остаје нам да уживамо док трају ова три великана, након њих гледање тениса неће имати смисла.
Пошто је дечко секташен због подршке Хрватској за време СП, драги моји, ено вам их Ђука Бизон, Вјерица и сви остали који су џепове напунили на нашој муци, па удрите и подржите их.
Следи нам америчка турнеја, где је моје лично мишљење да Новаку приоритет треба да буду Синсинати и УС Опен.
Ничег не би било без Маријана Вајде... То је ваљда оно када знаш како неко дише.
Новак је жив, године су пред њим, наставиће да нас радује својим успесима и даље. Мало ће и да побољшава углед ове напаћене земље у свету.
Извињавам се на дужини поста.