Duda opet u Evroligi: Kažu - ne znam sa zvezdama
Autor: mondo.rs
14.10.2014. | 17:47
Trener Efesa pisao je u utorak o svom dolasku u Tursku, donošenju odluke da ponovo radi, novoj sezoni i mnogim košarkaškim temama. Pročitajte.
Dušan Ivković (70) ponovo je u Evroligi. Dve godine od kada je osvojio drugi put, sa istim klubom.
Legendarni srpski trener, bivši selektor, preuzeo je minulog leta turski Anadolu Efes i novu, podmlađenu ekipu vodiće kroz takmičarsku 2014/15. Evroligašku sezonu počeće u Grupi A, uz Dinamo Sasari, Nižnji Novgorod, Real, Uniks i Žalgiris.
Očekivanja navijača Efesa su velika. Ivković im se obratio svojim blogom na zvaničnom sajtu Evrolige. Blog prenosimo u celosti:
"Pre svega, moram da izrazim zadovoljstvo činjenicom da sam se vratio u Evroligu, najbolje takmičenje na svetu. Bio sam njegov deo dugi niz godina, sa nekoliko timova - AEK, CSKA Moskva, Dinamo Moskva, Olimpijakos i sada sa Efesom. Zašto sam se vratio? Jednostavno, zato što osećam da sam još sposoban da radim dobro. Onaj ko oseća da može da radi - i trebalo bi da radi, sve dok može da garantuje kvalitet u tome šta radi. To je moja filozofija. Imao sam ponude i dok sam vodio reprezentaciju Srbije, ali nisam hteo da delim poslove i da jedna funkcija trpi - u klubu ili državnom timu.
Nije u pitanju fizički umor, jer sam godinama radio 12 meseci. Više je u pitanju princip rada, zato što postoje stvari koje se u klubu rade tokom leta i koje ne možete da uradite ako ste u tom periodu sa reprezentacijom.
Postojalo je nekoliko načina da ostanem u košarci, mimo trenerskog posla. A, košarka je moj život. Ipak, uz podršku porodice, odlučio sam da se vratim i opet stanem uz teren. U pitanju je novi projekat, u novoj zemlji i taj projekat ima veliku budućnost, u svakom smislu. U Turskoj je urađen sjajan posao sa mladim igračima i neprestani napredak je očigledan. Turska je počela da osvaja medalje u mlađim kategorijama i to je najbolja i najveća garancija svetle budućnosti turske košarke.
Formiranje tima, 'hemije' ekipe i stvaranje razumevanja među igračima - najveći su izazovi za svakog trenera na početku nove sezone. To je dugačak proces, koji zahteva vreme, veliki rad i strpljenje svih. U košarci nema prečica. Neke pobede mogu biti ostvarene zahvaljujući inspiraciji ili uz malo sreće, ali nije jednostavno doći do tačke na kojoj igrači pogledima razumeju jedni druge. To je proces koji zahteva bar dve godine zajedničkog rada. Morate formirati napadačke i odbrambene tandeme tako da njihova saradnja bude praktično automatska.
U poređenju sa prošlom godinom, Anadolu Efes zadržao je tek nekoliko igrača. Takođe, imam u ekipi i nekoliko mladih košarkaša, koji nisu ni razmišljali o tome da će ove sezone biti deo prvog tima. Ipak, imam ideju da koristim mlade turske talente koliko god mogu. Nešto slično sam već radio u Pireju, sa grčkim igračima.
Da bismo pomogli toj mladosti i nadomestili manjak iskustva, 'potpisali' smo Nenada Krstića, Stefona Lazmea i Stratosa Perperoglua - zvezde koje su dobile mnoge bitke u ovom takmičenju. Za nas, svaki trening i svaka utakmica biće najvažniji. Ići ćemo korak po korak, strpljivo i uz žestok rad. Smena generacija je nešto što prirodno dolazi u ekipnim sportovima. Prema mojoj viziji, Efes mora da igra važnu ulogu u Evroligi u sezoni 2015/16. Vera u mlade igrače i kvalitetan individualni rad sa svakim košarkašem ponaosob jedini je način na koji je moguće ostvariti taj cilj.
Pretpostavljam da svi treneri znaju tu formulu, ali ne mogu je primeniti u atmosferi pritiska koju im nameću direktori klubova, mediji, navijači... Srećom, ja nemam taj problem. Mogu da izdržim takvu vrstu tenzije i da pružim šansu mladim igračima. Tražim da preuzimaju odgovornost. Dolazak prosečnih Amerikanaca u Evropu takođe je vrsta pritiska, pod kojim treneri pružaju priliku njima umesto mladih Evropljana, čime 'seku' napredak talentovanih igrača. Sa jedne strane, sumnjiv kvalitet nekih od tih košarkaša nije dovoljan za pobede u evroligaškim utakmicama, a, sa druge, mnogo gubimo zadržavanjem mladih talenata na klupi ili brisanjem njihovih imena sa spiska za utakmice. Šteta koja se tako nanese mladim igračima ponekad je nepopravljiva. To dolazi sa globalnim problemom evropske košarke - odlaskom talenata u NBA ligu. Trenirao sam mnoge košarkaše koji su uspeli u NBA ligi zato što su otišli u nju u pravom momentu, sa dovoljno zrelosti i iskustva. Sada, mnogi odlaze premladi i nespremni, pa se vrate lošiji nego što su bili kada su napuštali svoje zemlje. Gube vreme zbog svog nestrpljenja.
Na kraju, nekoliko reči o onome što zovemo 'psihička priprema'. To je, takođe, proces i svakodnevni rad. Lično više volim da radim sam, bez psihologa, zato što mislim da nije neophodan 'upliv' treće osobe u rad trenera i igrača. Trener takođe mora biti psiholog. On mora da shvati igrača u dušu, da 'uđe u njegovu glavu i srce' i da shvati šta je unutra. Trener mora da razgovara sa igračima, nasamo ili u prisustvu celog tima. I uvek mora da traži više od najboljih.
Optuživali su me da nisam bio u stanju da radim sa zvezdama, ali mislim baš suprotno - uvek sam iznosio više kritika na račun najboljih igrača, zato što sam znao da oni mogu da urade više. Zato sam, zajedno sa njima, mnogo puta bio na vrhu. Sa druge strane, ne možete biti previše zahtevni u odnosu sa mladim igračima. Morate ih učiti poverenju i biti strpljivi", napisao je Dušan Ivković, dvostruki prvak Evrope sa Olimpijakosom.
